- Peščanik - https://pescanik.net -

Koliko smrti staje na jednu salvetu?

Foto: Slavica Miletić

Neka bude da je Kosovo srce Srbije. Šta nam onda o tom srcu kaže papir koji nije papir? S pravom se odmah buni čitalac, podlaci uništavaju jezik kao što su uništili saveznu državu: jer, ima stvari koje ni papir ne trpi, pa onda podlaci to nacrtaju na papir koji nije papir, pa ti odgonetni jesu li ih nacrtali ili nisu. Čitalac zna, nije to moglo da ga mimoiđe, na papiru koji nije papir, slovenački predsednik, odurni Janša, predložio je i nije predložio podelu Bosne i Hercegovine. I ne samo Bosne i Hercegovine, nego još i Crne Gore, Makedonije, Kosova.

Zaigrao se Janša – četiri zemlje briše sa karte i ponovo ih crta onako kako se njemu sviđaju. Od tog njegovog brisanja i crtanja, neke druge zemlje bi se – recimo to tako – podgojile i postale velike: Albanija, Hrvatska i, naravno, Srbija. Dok bi tri od pomenute četiri – Makedonija, Crna Gora i Bosna (očito bez Hercegovine) – postale još manje nego što su sada. A Kosovo bi, pošto bi se podelilo, jednim delom nestalo u Velikoj Albaniji, a drugim u Velikoj Srbiji. Mora da se Janša ludo zabavljao i smejuljio dok je brisao i nije brisao i crtao i nije crtao na papiru koji nije papir.

Dobro, ne baš samo on. Kažu vesti, sa slovenačkim predsednikom igrao se zemljopisa i mađarski predsednik, notorni Orban. A s Janšom i Orbanom još i predsednici zemalja iz takozvane Višegradske grupe. Sasvim je verovatno da je na zabavu bio pozvan (makar on line) i srpski predsednik koji nije predsednik Vučić. O Vučiću ćemo kad se vratimo na srce (Srbije). Pre toga kratko još o ovim drugima. Naravno: možemo samo spekulisati o njihovim razlozima da odigraju zanimljivu geografiju na račun balkanskih zemalja.

Tek, jedno novo veliko krvoproliće u susedstvu sasvim fino bi odvratilo pažnju od svinjarija u njihovim dvorištima. Treba biti zaista velika budala pa im izaći u susret. Znamo i to, takvih budala ovde ne manjka. Tako stižemo do Vučića. Prema papiru koji nije papir, Srbija bi u novom crtanju ostala bez srca, to jest najvećeg dela Kosova. Da se razumemo, ona to srce nema ni sada, ali se pravi kao da ga ima. Ali, papir koji nije papir to zakucava – ode srce. A kao kompenzacija za srce nudi se deo Bosne i Hercegovine. Ako je Kosovo srce, neka bude da su pluća taj deo Bosne i Hercegovine.

Srbiji se dakle nudi da srce zameni plućima. Naravno, čitalac i to zna, na papiru koji nije papir, ni srce nije srce, a ni pluća nisu pluća. Pa bi tako, mirno, srce moglo da se zameni plućima. Što znači da srce zapravo i nije tako važno kako se o njemu priča. Ono je tek parče teritorije na karti za potkusurivanje. Tamo ćemo dati, ovde ćemo dobiti, kada se sve sabere i oduzme, nismo na gubitku, a možda nešto i ućarimo – razmišlja sitni kalkulant, škljoca makazama i prekraja zemljovid. Iza njega se naguravaju Janša, Orban i ostali iz grupe i trljaju rukicama. Zapljeskali bi od sreće, ali neće da bude zanetog kartografa.

Nas na toj slici nema. Na papiru koji nije papir, ni mi nismo žitelji zemalja u kojima živimo. Što ne znači da se ne sećamo. Sećamo se i ne verujemo svojim očima. Isti krvoloci bi ponovo da vuku granice i prekrajaju teritorije kao što su to radili pre tri decenije. Samo što onda to nisu bili papiri koji nisu papiri nego su to tada bile salvete. Kasnije smo videli koliko smrti može da stane na jednu salvetu. Što bi moglo da nam pomogne da manje-više precizno izračunamo koliko smrti može da stane na papir koji nije papir. Jer, istina je, na papiru koji nije papir ni srce nije srce, kao što ni pluća nisu pluća, ali smrt ostaje – smrt.

Peščanik.net, 16.04.2021.

Srodni linkovi:

Dino Mustafić – Bosna se ne može šaptom razdružiti

Vladimir Gligorov – Ne pada sneg

Svetlana Slapšak – Debeli prsti i flomaster


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)