tragovi stopala u snegu
Foto: Slavica Miletić

Nije, zapravo, izvesno ko je autor Janšinog plana. Uz to, nije jasno zašto se uz tekst toga plana vezuje i karta promenjenih granica. Mada je Janši bilo potrebno nekoliko dana da demantuje da je to njegov plan, sam plan tako kako je napisan je nesumnjivo provokacija. Utoliko više ukoliko ide zajedno sa kartom. Jer se karta ne može nacrtati na osnovu teksta.

Po tekstu plana, on nikako nije tako dalekosežan kako se predstavlja kartom. Predlog je da se ujedine Kosovo i Albanija, a da sever Kosova dobije status po uzoru na severni Tirol. Takođe, da se veći, mada neodređeni, deo Republike Srpske i Srbija ujedine, a da se hrvatske teritorije BiH prisajedine Hrvatskoj ili da dobiju poseban status, opet po uzoru na Južni Tirol. Karta koja se objavljuje uz taj predlog nije njegov deo i nije izvesno, bar ja ne znam, odakle potiče.

Naravno, predlog je besmislen i neostvariv. O tome sam pisao 2018. povodom plana Vučić-Tači o razmeni teritorija u članku Rights and Territories in the Western Balkans koji je i preveden na Peščaniku. I ponovo u napisu Prvo načelo objavljenom u Novom magazinu krajem 2018. i prenetim na Peščaniku. Dodatna zamršenost u „Janšinom planu“ je prekrajanje teritorije Republike Srpske. I iscrtavanje teritorije Herceg-Bosne. Ne mogu da se ne prisetim nesretnih napora Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena da nađu savršenu političku geografiju Bosne i Hercegovine.

Najzanimljivije u ovom kratkom predlogu jeste provokativni nagoveštaj da su razgovori o njegovom sadržaju i sprovođenju već u toku. Bilo bi svakako informativno da znamo ko to i sa kim razgovara i šta ko kaže. Mogu da zamislim kako izgleda komunikacija Janše, Orbana, Plenkovića, Vučića, Dodika, eventualno Borisova, Tačija i Rame. Recimo, nagnutim nad kartom ostatka Jugoslavije. Šta da radimo sa Srebrenicom, a šta sa Mostarom? Banja Luku ne diramo? Most može da ostane? Ploče? Celo Kosovo Albaniji? O Makedoniji i Crnoj Gori ćemo kasnije. Tu su naravno i savetnici, stručnjaci za geopolitiku, misaoni ljudi. Po tom nagoveštaju da takvi razgovori i pregovori već teku znamo da je reč o provokaciji.

Provokacije su zato da se vide reakcije. Gospodin Dodik je pozdravio plan jer je naravno za promenu granica Bosne i Hercegovine, ali ne i za promenu granica Republike Srpske. Gospodin Vučić se ne slaže sa gospodinom Dodikom, ali je spreman da sluša. I okrivi sve druge da imaju rđave namere. Milanović je protiv. Evropska unija je protiv, dok Amerika upozorava da se granice Bosne i Hercegovine ne mogu menjati ni po međunarodnom ugovoru niti po ustavu. Rusija je takođe protiv.

Ovo je ponajviše provokacija sa ciljem da se vidi šta Beograd ima da kaže. Jer se ovim predlogom jasno ističe cena eventualne aneksije većeg dela Republike Srpske. A to je ujedinjena Albanija sa severom Kosova u statusu Južnog Tirola. Gospodin Rama je rekao da su mu poznati i plan i karta i da nema komentar. Uz to, tu je još jedno teritorijalno razgraničenje u Bosni i Hercegovini, naravno mirnim putem sa, verovatno, ponovnom mirnom razmenom stanovništva.

Za sada nema komentara stručnjaka za geopolitiku. Sa izuzetkom Timoti Lesa sa Kembridža koji je pozdravio plan. Drugi komentari su gotovo jednoglasno negativni. Ne pada sneg…

Peščanik.net, 19.04.2021.

Srodni linkovi:

Dino Mustafić – Bosna se ne može šaptom razdružiti

Svetlana Slapšak – Debeli prsti i flomaster

Dejan Ilić – Koliko smrti staje na jednu salvetu?


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija