Kosovske carine

Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto. To nije mnogo različito od zabrane uvoza. Za pretpostaviti je da se ista roba može uvesti iz drugih zemalja po ceni koja nije viša od srpske kad joj se obračuna carina. Svejedno, ako se pretpostavi da je bescarinski uvoz iz Srbije povoljniji od alternativnih izvora, kosovski potrošači će kupovati skuplje proizvode. Carina je vid poreza koji plaćaju, u ovom slučaju, poreski obveznici Kosova. Više cene alternativnog uvoza su, naravno, dodatna zarada izvoznika. I budžeta, ako nisu oslobođeni carine. Zašto carine?

Potrebno je imati u vidu osnovne karakteristike kosovske privrede. Kada je reč o carinama, onda je to spoljnotrgovinska razmena. Ukupni izvoz, robe i usluga, Kosova u 2017. je bio oko 27 odsto bruto domaćeg proizvoda (svi podaci su sa evrostata). Ili oko 1,7 milijardi evra. No, izvoz robe je bio tek nešto manje od 6 odsto bruto domaćeg proizvoda ili nešto manje od 380 miliona evra. Uvoz je bio značajno veći – više od 2,8 milijardi evra u robi (više od 44 odsto BDP), a nešto manje od 3,4 milijardi evra kada se uračuna i uvoz usluga (ili oko 52 odsto BDP). Pokrivenost ukupnog uvoza izvozom je praktično 50 odsto, a kod robe manje od 14 odsto. Kosovska privreda je, dakle, veoma zavisna od uvoza, kao uostalom i fiskalni prihodi. Spoljnotrgovinski deficit je očigledno veoma veliki, posebno u robi – oko 38 odsto BDP. Tekući račun je pak značajno manje u deficitu, nešto manje od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda u 2017. godini. Što znači da se uvoz u značajnoj meri finansira iz doznaka, a i iz transfera iz Srbije.

E sada, razmena sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom vidi se na Slikama 1 i 2. Kao što je očigledno iz podataka, grubo rečeno izvoz je oko jedne desetine uvoza iz ovih dveju susednih zemalja. Uvoz iz Srbije je posebno veliki i predstavlja nešto manje od 15 odsto ukupnog kosovskog uvoza. Oslonjenost na uvoz iz Bosne i Hercegovine znatno je manja, ali je bilateralni trgovački deficit veliki.

Kosovska vlada je najavila da će sledeći korak biti reciprocitet, citirajući čak američkog predsednika Trampa. To bi značilo da bi uvoz iz ovih dveju zemalja bio jednak izvozu Kosova u te zemlje. No, kako se vidi iz podataka, izvozna ponuda Kosova je mala, tako da bi to značilo da će srpski i izvoz Bosne i Hercegovine na Kosovo biti jednak njihovom uvozu kosovske robe. To bi dovelo do veoma velikog smanjenja izvoza iz Srbije i Bosne i Hercegovine na Kosovo.

Zanimljivo je uzimanje Sjedinjenih Država za primer. Naime, carine SAD koriste kao sredstvo ujednačavanja trgovačkih tokova sa zemljama s kojima imaju deficite u pretežno robnoj razmeni. No, američka privreda ima sasvim drukčiju težinu, recimo, u odnosu na meksičku ili kanadsku, pa i kinesku i privredu Evropske unije, dok je težina kosovske privrede u odnosu na zemlje kojima je zavela carine značajno manja. Uz to, carinama se teži čisto političkim ciljevima – priznanju Kosova od Srbije i Bosne i Hercegovine. Računa se da ove dve poslednje države imaju mnogo više da izgube od Kosova jer imaju trgovačke suficite u bilateralnoj razmeni. Ukoliko je ovo razmišljanje inspirisano shvatanjem predsednika Trampa da zemlja koja ima deficit ne može da izgubi trgovački rat sa zemljom koja ima suficit, to nikako nije na mestu – upravo zbog karakteristike kosovske privrede da izvozi malo i uvozi mnogo, sa carinama ili nezavisno od njih.

No, kako cilj i nije ekonomski, nejasno je zašto se trgovački argumenti uopšte potežu. Koja je snaga političkih argumenata, to u ovom času nije jasno. Kosovo nema problema da finansira svoj uvoz iz doznaka i drugih transfera. Privreda severa Kosova, sva je prilika, može da pretrpi značajne štete, a kako i do koje mere će to uticati na politiku u Beogradu, ostaje da se vidi.

Novi magazin, 10.12.2018.

Peščanik.net, 11.12.2018.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Zaplena

Mijat Lakićević – Policija i privreda