Iscepana reklama za uklanjanje depresije, nesanice, uznemirenosti, strahova

Foto: Peščanik

Pobedu naše „policijske reprezentacije“ u Dubaiju vazalni mediji dočekali su sa više pompe nego kad su, recimo, odbojkašice postale prvakinje sveta. Malo je falilo da se organizuje svečani doček ispred gradske skupštine u Beogradu. Mada, ko zna, još nije kasno.

U stvari, ne treba biti stručnjak za „pitanja bezbednosti“ pa razumeti da bi ulazak Kosova u Interpol bio u interesu Srbije. Pod uslovom, doduše, da ona namerava da se bori protiv organizovanog kriminala. Recimo, da joj je stalo da se otkriju ubice Olivera Ivanovića i njihovi nalogodavci.

Dobitak na policijskom planu, međutim, potpuno je zaklonio gubitak na privrednom. Naime, odluka kosovskih vlasti da uvedu taksu od 10 odsto na robu iz Srbije (i Bosne i Hercegovine) naneće popriličnu štetu domaćim preduzećima. Trgovinska razmena sa Kosovom premašila je prošle godine pola milijarde evra, tačnije iznosila je 464 miliona evra od čega se 95 odsto (442 miliona) odnosilo na naš izvoz. Što je ne manje važno, plasman robe iz (centralne – kako se to još uvek zvanično govori) Srbije na Kosovo rastao je natprosečno brzo – 9,5 odsto prošle i 8,5 odsto za devet meseci ove godine. Sada je taj izvoz praktično obustavljen. Na Kosovu je tržište za svoju robu našlo 2.700 srpskih preduzeća. Neka svako od njih ima samo po 10 radnika, pa je to blizu 30.000 zaposlenih, odnosno sa članovima njihovih porodica preko 100.000 ljudi koji će direktno, na „svojoj koži“ osetiti ove trgovinske sankcije. Da tzv. dobavljače tih firmi, koje će takođe biti pogođene, ne računamo. Gubici se, dakle, već mere milionima evra, a biće sigurno desetostruko veći ukoliko se odnosi ubrzo ne normalizuju. Ali, stvari idu u suprotnom smeru.

Vučićeva politika je doživela poraz, ali je Vučić pobedio. Em je patriota, em mirotvorac. Konflikt na Kosovu je zamrznut, ali se u Srbiji sve više razgoreva. Nacionalizam jača. A kao „nusprodukt“ imamo sve više korupcije, sve veće bezakonje, sve beskrupulozniju vlast, a „ispod“ svega toga, preko javnih preduzeća i infrastrukturnih projekata, sve bezočniju pljačku nacionalnog bogatstva.

Peščanik.net, 21.11.2018.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Zaplena

Vladimir Gligorov – Kosovske carine

Ljubodrag Stojadinović – Čudesni Ivica Dačić

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.