- Peščanik - https://pescanik.net -

Srbija – zemlja bez čuda

Foto: Predrag Trokicić

U Savamali mogli su rušiti ili sami policajci ili kriminalci pod zaštitom policije. Šta bi za režim bilo bolje: da je policija umesto da štiti pregazila zakon ili da su kriminalci kršili zakon, kao što inače rade, dok ih je štitila policija? Pitanje nije retoričko, iako se čini da su obe mogućnosti podjednako loše po režim. Nisu: bolje bi za režim bilo da je u Savamali kuće rušila policija. Sve i ako bi to značilo da su baš policajci iz čista mira vezali nesrećnog noćnog čuvara i oduzeli mu telefon. Jer, da su rušili policajci, sve bi još ostalo unutar sistema, iako bi se sistem tako izvrnuo naglavce.

Kada je Vučić onomad, posle rušenja, govorio kako bi i on uradio/porušio sve isto, samo ne noću i krišom nego po danu da svi vide, te da je dobro rušiti straćare i na njihovom mestu zidati… šta god da je ono što gledamo da niče na desnoj obali Save – to sada, posle saslušanja Veljka Belivuka i njegovog priznanja da je on, Belivuk dakle, rušio u Savamali, zvuči otprilike ovako: sve što je Belivuk radio krišom i noću, ja bih radio po danu da svi vide. I još: to što radi Belivuk, dobro je. Barem to nama danas zvuči tako, posle Belivukovog priznanja. Vučić je pak, to što smo mi saznali ovih dana, morao znati još onomad, dok je branio rušenje.

Naravno, ako Belivuk govori istinu. Belivuk se, razume se, brani pred sudom, a to znači da može lagati do mile volje. Da li zaista laže, to se mora proveriti. Eto dobre prilike da se tužilaštvo posluži novostečenom samostalnošću netom po proglašenju ustavnih promena u vezi sa pravosuđem. Ako se priznanje proveri i potvrdi, onda zaista nije stvar samo u tome kako će ono što je Vučić rekao 2016. izgledati nama danas u svetlu te potvrde. Treba se vratiti u 2016. i zamisliti Vučića kako govori sve to što je rekao a da pri tom – ponovimo – tačno zna ko je rušio. Jer, da je bilo u redu rušiti, zašto su zvali kriminalce da to urade?

Slika je odurna. Ali, da li bi se iko začudio da je bilo tako kako Belivuk kaže? Verujem, čitalac bi slegnuo ramenima i rekao – pa, znali smo. To bi bila reakcije posle gotovo šest godina. A da smo sve to saznali odmah, 2016? Čitalac pokušava da zamisli… Ne ide. Ta 2016. tako je daleko kada se gleda iz 2022. Moguće je da bi i tada slegnuo ramenima. Ili bi se ipak malo, ali samo malo, iznenadio. Kako god, šest godina je prošlo tako da nas danas više ništa od režima ne može iznenaditi i ničemu se od njih više ne čudimo. Tako je, nema čuda. Zakasnio je Belivuk s priznanjem. On je kriminalac, nije ga briga za dobar „tajming“.

Ako tužilaštvo pak utvrdi da Belivuk laže – ostaje po režim bolja opcija: rušili su policajci. Sve što su policajci krišom i noću radili protiv zakona, ja bih radio po danu da svi vide – glasila bi blago preformulisana Vučićeva izjava. Što je on negde u stvari i rekao. Samo je umesto policajaca naveo ondašnjeg gradonačelnika Sinišu Malog. Da su rušili policajci, bolje bi zvučala i Stefanovićeva izjava. Čitalac se seća, on, Stefanović dakle, tada je bio ministar policije i rekao je da policajci nisu intervenisali zato što su se uplašili za svoj život: mogla ih je udariti struja iz presečenih kablova.

Ako Belivuk ne laže, onda je Stefanović u stvari rekao – policajci nisu intervenisali jer su se uplašili od Belivuka. Ili: nisu intervenisali jer su štitili Belivuka. Zbog takvih izjava, Stefanović bi danas morao da bude saslušan baš kao i Belivuk. Ali, umesto Stefanovića bili su onomad saslušani i izgubili spor Vesna Pešić i Peščanik, jer je Pešić na Peščaniku napisala da je Stefanović ne samo glup nego još i najgluplji, istina zbog kablova, a ne zbog Belivuka. Ako Belivuk govori istinu, kako danas izgleda Stefanovićeva tužba protiv Pešić, a kako tek presuda sudije Radmile Radić iz 2018, da Pešić i Peščanik plate Stefanoviću odštetu?

Dobro, dok naivno čekamo da tužilaštvo proveri da li je istina to što kaže kriminalac pred sudom – da je radio za državu – uzmimo da važi bolja opcija po režim: neka bude da su rušili policajci. Uklanjanjem Belivuka, Hrkalović… režim gradi za sebe tu bolju opciju. Da li je ta opcija bolja i za žitelje Srbije? Iako zvuči manje strašno, kampanja (a uvek je kod njih reč o kampanji) za tu drugu opciju zapravo šalje sledeću poruku – šta će nam kriminalci kad možemo da radimo šta god nam padne na pamet i bez njih. Ili: šta će nama, kriminalcima na vlasti, drugi kriminalci. Ili: niko više ne treba da radi prljave poslove umesto nas, jer sve to sada možemo i sami. Ili…

Ne vredi, čitalac uporno sleže ramenima, ništa mu ne zvuči dovoljno strašno da bi se iznenadio, a kamoli začudio. Da li to znači da će režimu proći izborna kampanju u koju ulazi kao opozicija samome sebi? Režim tobože čisti svoje redove i hoće to da predstavi kao borbu protiv kriminala. Ali, jedno je hvatati kriminalce, a drugo je kada se kao kriminalci p(r)okažu članovi stranke na vlasti ili ljudi iz vrha vlasti i njihovi saradnici. Onda to više nije borba protiv kriminala, to je priznanje režima da je kriminalan. Bilo bi čudo da im prođe takva kampanja. Ali, i za to važi – nema više mesta za čuda u Srbiji. Ili se barem treba nadati da je tako.

Peščanik.net, 11.02.2022.

BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)