Teror

Možda su u pravu visoki činovnici Srbije – ubistvo Olivera Ivanovića moglo bi biti čin terorizma. Predsednik kaže: „Za državu Srbiju je ubistvo Olivera Ivanovića teroristički akt i u skladu sa tim ćemo se odnositi prema tome“. Ali, ko su onda teroristi i kome se hoće uterati strah u kosti. Nekoliko nedelja pred prošlogodišnje lokalne izbore na Kosovu, u intervjuu Vremenu od 29. septembra 2017, o teroru i teroristima imao je šta da kaže i sam Ivanović: „Ni auto mi nisu zapalili da bi uplašili mene, nego ljude oko mene. U tome su u izvesnoj meri i uspeli jer je četvoro kandidata sa liste SDP dosad odustalo“. Pored Ivanovićevog goreli su i drugi automobili u Severnoj Mitrovici. Ivanović je precizan: „Tragično je da posle osamnaest godina života u strahu od ekstremnih Albanaca Srbi sada strahuju od ekstremnih Srba i iseljavaju se zbog toga.“

Kada pominju teror, predstavnici vlasti i režimski novinari ne misle na ovo što je Ivanović rekao. Naprotiv, oni će se osvrnuti na upozorenje vlade Sjedinjenih Država: američka vlada je, naime, nedavno opomenula svoje službenike „na terenu“ da budu oprezni jer su mogući teroristički napadi na (severnom) Kosovu. Istraga će možda utvrditi ko su teroristi i koga hoće da zastraše. Ministar Rasim Ljajić, pak, otvoreno sumnja da će ubice Ivanovića biti otkrivene. Dok neki drugi političari i mediji, pre bilo kakve istrage, otvoreno spekulišu o zavereničkoj sprezi između američkih službi koje tobože vuku konce na Kosovu, i navodnih albanskih islamista koji za američke interese obavljaju prljavi posao protiv Srba. Koliko god da je van pameti, ta verzija sada preteže na javnim kanalima.

Treba odmah reći: ova „teroristička“ teza upadljivo skreće pažnju od ubijenog Olivera Ivanovića. Žrtve tako postaju – „svi Srbi i naša država“, reći će Maja Gojković. Za notornog Marka Đurića: „Ovo je napad na ceo srpski narod“. Goran Rakić ide i korak dalje: „Pucanj u Olivera Ivanovića je pucanj u sve nas“. (Izjava je tako gadna da su na RTS-u pokušali da je upristoje, bez uspeha: „Gradonačelnik opštine Severna Kosovska Mitrovica Goran Rakić rekao je da ubistvo Ivanovića predstavlja pucanj u sve koji se bore za Kosovsku Mitrovicu i u svakog Srbina koji nije želeo da napusti svoje ognjište.“)

Imamo na delu klasičnu (novo)radikalsku manipulaciju – žrtva odlazi u drugi plan; u prvom planu ostaju (novo)radikali kao najveće žrtve. Ali, ovaj put to ne prolazi. Upravo su Vučić, Đurić, Rakić… uskratili Ivanoviću mogućnost da simbolično otelovi „Srbe“. Za njih su pravi „Srbi“ na Kosovu jedino oni sa Srpske liste. Samo je Srpskoj listi, govorio je Rakić, u srcu Srbija i „bolji život Srba na KiM“. Ne i Ivanoviću. Isto je govorio i Đurić: „Pobeda Srpske liste je pobeda Srbije“. Danas je, pak, za obojicu pucanj u Ivanovića pucanj i u njih. Rakiću i Đuriću svaki je metak dobro došao ako ga mogu iskoristiti za samoviktimizaciju, makar to bio i metak u osobu koju su njih dvojica eksplicitno isključila iz „srpskog“ korpusa.

U obraćanju javnosti, pošto je izložio „terorističku“ tezu, predsednik republike izvređao je opozicione političare, optuživši ih da politički zloupotrebljavaju ubistvo Olivera Ivanovića. Ali nije imao ni reč prekora za svoje saborce, koji su tako očigledno manipulisali mrtvim Ivanovićem. Nije se ustezao ni da iznese tvrdnju: „Na pitanje da li su službe bezbednosti imale informacije da je život Ivanovića bio ugrožen na KiM s obzirom na to da Ivanović nije ćutao, Vučić je upitao šta znači to da nije ćutao i dodao da se naše službe ne bave televizijskim programima, kao i da su na sednici Saveta dostavile informaciju da nikakvih direktnih pretnji Ivanoviću nije bilo, osim dva poziva iz drugog dela Kosova.“

Iako mu je zapaljen automobil, iako su mu provalili u kuću, iako je govorio da je zabrinut za svoj život, naše službe, kaže predsednik, zaključile su da nije bilo „nikakvih direktnih pretnji Ivanoviću“. A to što je bilo, dolazilo je iz „drugog dela Kosova“. Tako sada imamo dva kontradiktorna iskaza. Ivanović je govorio da Srbi danas najviše strahuju od „ekstremnih Srba“ i zbog toga odlaze sa Kosova. S druge strane, predsednik i službe tvrde da na Kosovu „direktnih pretnji nije bilo“. Ivanović još kaže da su pretnje stizale iz Beograda. Predsednik i službe tvrde – to malo pretnji što je bilo, stizalo je iz „drugog dela Kosova“.

Iako je pucano u „sve nas“, meci su pogodili i usmrtili samo Olivera Ivanovića. I dok ostali sad mogu da izigravaju žrtve i pričaju šta im padne na pamet, Ivanović više nije sa nama da nam pametno i staloženo, kao što je to obično radio, (još jednom) da činjenice, izloži argumente i objasni šta je hteo da kaže.

Peščanik.net, 17.01.2018.