Tužilački mrak

Dve zamenice javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu raspoređene su na druge poslove usred rukovođenja istragom zbog višemilionskih zloupotreba u javnom preduzeću EPS, odnosno njegovom ogranku u Kostolcu. Samo dan nakon hapšenja osumnjičenih, Bojana Savović i Jasmina Paunović su „skinute“ sa ovih predmeta, što je javnost sa pravom protumačila kao degradaciju tužiteljki i opstrukciju istrage od strane izvršne vlasti. Tužilaštvo je neuverljivo, kontradiktorno i nevešto saopštilo da je do premeštanja došlo iz organizacionih razloga, što su Savović i Paunović javno demantovale.

Hronično željni tužilaštva i pravde, građani su burno reagovali na ovu vest. Odgovor je bio sličan onom koji smo videli ne tako davno, kada je osumnjičeni Dragoljub Simonović, nekadašnji predsednik opštine Grocka (okrivljen da je ugrozio život lokalnog novinara organizovanjem paljenja njegove kuće) u sudnici pretio zameniku javnog tužioca Predragu Milovanoviću. Simonović je Milovanoviću poručio da „može da mu se desi da više uopšte ne bude tužilac“ i time insinuirao da raspolaže mehanizmima kojima može da utiče na nastavak Milovanovićeve karijere (iako se izgovorena pretnja može tumačiti i daleko zlokobnije).

Da je Simonović bio u pravu i da u je u tužilaštvu moguće kadrirati iz političkih struktura, pokazuje i slučaj tužiteljki Savović i Paunović. Tendencija je jasna – izvršna vlast i sa njima povezane osobe pokušavaju da utiču na postupke u kojima su na meti krivičnog progona funkcioneri za koje se sumnja da su prekršili zakon.

Međutim, to je tek jedna dimenzija sistemskog izmeštanja Bojane Savović i Jasmine Paunović. Postoji nešto mnogo opasnije od progona pojedinih funkcionera, koji su, ako su meta krivičnog postupka, obično već pušteni niz stranačko-partijsku vodu.

Za ono što se u Srbiji zove tužilačkim sistemom mnogo je opasnije ostavljanje medijskih i pisanih tragova iz kojih se može zaključiti kojim mehanizmima oni koji nisu pušteni niz vodu nastavljaju da uživaju u principu nekažnjivosti, odnosno nastavljaju da se bave javnim poslovima, upravljaju javnim novcem i donose najvažnije odluke u našem društvu. Upravo ovakve tragove su u poslednje vreme ostavile Bojana Savović i Jasmina Paunović.

Da je u srcu sistema nekažnjivosti hijerarhijsko ustrojstvo tužilaštva, pre samo 10 dana, u emisiji Završna reč, Bojana Savović je potvrdila kritikujući praktično neograničenu mogućnost javnog tužioca da utiče na način raspodele predmeta. Savović je zaključila da je novim Zakonom o javnom tužilaštvu, usvojenim u februaru 2023. godine propuštena šansa da se uspostavi sistem automatske (slučajne) i transparentne raspodele predmeta u tužilaštvu, iako ovakav standard već postoji u regionu. Ona je izrazila i žaljenje zbog toga što se na javno istupanje u tužilaštvu ne gleda blagonaklono, zbog čega tužioci na ponižavajući način moraju da ističu da javno govore u svoje ime, iako im se čak i to neformalno zamera.

Sa druge strane, Jasmina Paunović je pisanim obraćanjem Državnom veću tužilaca ukazala da je Nenad Stefanović, Viši javni tužilac u Beogradu, koji je doneo odluku o premeštaju o kojoj je ovde reč, usmeno i preko saradnika nedavno naložio da tužioci za svaku radnju u krivičnom postupku ubuduće konsultuju svog nadređenog. Paunović je protiv predložene prakse protestovala, ali je, kako ona navodi, Viši tužilac zbog takve reakcije sazvao sastanak na kome je „svom snagom lupao šakom o sto“ i njoj se obratio rečima – „da ćutiš, sad ja govorim“. Stefanović je, prema navodima pisanog obraćanja, svima poručio da ako žele da budu samostalni „mogu da budu sudije“, dok protiv njegovog načina upravljanja ne mogu da učine ništa, jer je on izabran na mandat od 6 godina.

Tu je negde sva suština reforme u tužilaštvu, ali i sigurnosti i legitimiteta Nenada Stefanovića. Na delu je princip upravljanja koji je od ranije poznat pod nazivom tišina tamo. Ukoliko nema očekivane tišine, biće smena, a javni tužilac, sa političkim leđima, je svemoćan i za te smene ne odgovara nikome.

Podsetimo, Vlada je Stefanovića predložila, a zatim ga je Skupština 2021. godine izabrala na šestogodišnji mandat koji će on i nakon nedavno sprovedenih ustavnih i zakonskih promena moći ne samo da dovrši, već će na tu funkciju moći ponovo da bude biran, jer mu to omogućavaju prelazna zakonska rešenja.

Navedeni mehanizmi upravljanja tužilaštvom su dugogodišnji problem. Međutim, stvari se komplikuju upravo zato jer su nedavnim usvajanjem tzv. reformskih pravosudnih zakona obećane tektonske promene u funkcionisanju pravosuđa, a koje uključuju i oslobađanje tužilaštva od političkih uticaja.

Problem je u tome što smo od stupanja zakona na snagu (10. februara) jasan smer nastupajućih promena videli kroz čin degradacije Bojane Savović i Jasmine Paunović.

Reakcija javnosti, ali i dve tužiteljke pokazuju da su stvari na terenu jasne – građani i profesionalci žele samostalno javno tužilaštvo, dok izvršna vlast i rukovodioci tužilaštava optiraju za stare aranžmane, pod okriljem novih zakona. Dobra vest je pomaljanje koalicija građana i tužilaštva, uprkos zakonima, a ne zahvaljujući njima.

Zbog toga je u ovom slučaju jedino ispravno pružiti direktnu i javnu podršku dvema tužiteljkama, jer je javnost jedini mehanizam zaštite u ovakvim slučajevima. Bez podrške građana, osobe poput Savović i Paunović će progutati tužilački mrak. Tim činom bi svima onima koji bi pomislili da se svojim poslom u tužilaštvu bave profesionalno i usudili se da pruže otpor institucionalnom nasilju, samo bilo potvrđeno da je jedini šinjel pod kojim je sigurno – onaj politički, o kome tako samodovoljno govori Viši javni tužilac Stefanović.

Zbog toga treba istrajati u zahtevu da Savović i Paunović budu vraćene na svoja prethodna radna mesta i nastave istrage koje su vodile duže od godinu dana. Bitke za tužilaštvo koje radi u javnom interesu se vode upravo sada i upravo na taj način. Normativne promene u ovom trenutku, a na to smo i ranije ovde upozoravali, služe samo kao šarene bombone koje se na ratnom evropskom vašaru dele Evropskoj uniji, kako bi ona još koji trenutak poverovala da političke vlasti u Srbiji vrednosno žele evropski, a ne istočni put.

Peščanik.net, 25.02.2023.