Kosovo i Srbija

DSS i SRS izveli su juče svoje pristalice na Trg Nikole Pašića da još jednom kažu – „Kosovo je Srbija“. Par dana ranije, Dveri i Naši takođe su vikali – „Kosovo je Srbija“, ali u Orašcu, predsednici vlade Ani Brnabić. Da je Kosovo Srbija ponavlja kao „lav“ i Vučić, a gde drugde nego u – Minhenu (da ne kažemo u „minhenskoj pivnici“). DSS i SRS, te Dveri i Naši ne veruju, međutim, da Vučić kada kaže da je Kosovo Srbija to zaista i misli. Oni ga sumnjiče za izdaju i zato demonstriraju protiv režima na čijem je on čelu.

DSS i SRS, opet, ne veruju ni Dverima ni Našima, pa umesto u koloni sa njima, mimo njih uzvikuju da je Kosovo Srbija. Sva je prilika i da Dveri i Naši sumnjaju u DSS i SRS. Tu nije kraj, jer ne veruje DSS ni SRS-u. Gledano očima DSS-a, kao uostalom i iz ugla Dveri, SRS se samo pravi da je opozicija režimu. Isto tako, Naši verovatno ne veruju ni Dverima jer su Dveri ušle u SZS, zajedno sa patriotski sumnjivim opozicionim akterima. A opet, sve ih zajedno drži slogan – „Kosovo je Srbija“.

Zamislimo sad posmatrača s Marsa: kako njemu izgleda politika u Srbiji? Na vlasti taj posmatrač vidi koaliciju koja spasava Kosovo, pošto prethodna vlast umalo da ga izgubi. Pred toga, ovi sad su od onih nekadašnjih upravo i uzeli vlast pod sloganom – „Kosovo je Srbija“. Ali, iznenadio bi se posmatrač, čelnici prethodne vlasti, sada u opoziciji, ruše tekući režim opet pod sloganom – „Kosovo je Srbija“. Da stvar bude gora: ta opozicija deli se na više kolona, a svaka tvrdi – „Kosovo je Srbija“.

Šta bi posmatrač pomislio o politici u Srbiji? Prvo: u Srbiji se na vlasti smenjuju opcije koje sve vode politiku da je Kosovo Srbija. Drugo: društvo u Srbiji se politički oštro deli duž linija na čije obe strane stoje ljudi koji tobože čvrsto veruju da je Kosovo Srbija. Pošto je to tako, posmatrač bi mogao da se zapita – zašto se u Srbiji menjaju stranke na vlasti? I još: kako birači u Srbiji prave razliku između političkih opcija koje sve tvrde isto, da je Kosovo Srbija?

Dobronamerni žitelj Srbije mogao bi pokušati da posmatraču s Marsa blagonaklono objasni da ovde politike u stvari – nema. Jer sve što domaći politički akteri rade može se svesti na potragu za izdajicama (Kosova). Nabediti političkog suparnika da je izdajnik (Kosova) – to je jedini (be)smisao politike u Srbiji.

Pošto je to naučio, posmatrač s Marsa može mirno da se vrati kući. Uostalom, nije nam ni bio potreban. Mogli smo i sami da se zapitamo kakva je to politika u kojoj se bira između opcija koje sve govore isto. Tri decenije u Srbiji se na vlasti menjaju osobe koje tvrde da je Kosovo Srbija. Ući ćemo sad i u četvrtu deceniju, a kao jedinu legitimnu alternativu tekućem režimu u opoziciji kao da opet imamo samo osobe koje viču – „Kosovo je Srbija“.

Ima li još neko važno pitanje u Srbiji pored takozvanog kosovskog? Nemaaaa – odgovaraju u glas i vlast i inače razjedinjene stranke u opoziciji. DSS neće u SzS jer je Kosovo Srbija. Dveri i Narodna stranka hrle u SzS jer je Kosovo Srbija. SzS ruši s vlasti Vučića jer je Kosovo Srbija. Vučić ne da vlast jer je Kosovo Srbija. Vri politički život u Srbiji, narod je na ulici, kriza je na vrhuncu – i svi uglas ponavljaju: „Kosovo je Srbija“. Sklonite Kosovo iz srpske politike i najveći broj domaćih političara ostaće – nem.

„Kosovo“ nije toponim za parče zemlje koje praktično već dve decenije nije u Srbiji. To je reč-krinka ili šifra za ovdašnju političku ispraznost. I to bedna krinka – za nemoć, za nesposobnost da se osmisli i izgradi pristojna država. Kad god neko vikne „Kosovo je Srbija“, kao odjek koji se uporno ne želi čuti, vraća se – bedna je Srbija.

Peščanik.net, 19.02.2019.