Mladićevci na Trgu partizana

Miting SNS-a u Užicu uspostavio je hijerarhiju u (para)policijskom aparatu koji obezbeđuje nastup nenadležnog predsednika Vučića u predizbornoj kampanji. Ne zna se još uvek koji su izbori u pitanju, ali svakako će ih biti u dogledno vreme, ako ne u oktobru, onda u decembru ili možda čak u martu. Oni koji Vučiću ne veruju, kažu da ih neće biti sve do završetka EXPO-a, odnosno do jeseni 2027.

No svejedno, Vučić je organizovao svoj nasilni dolazak u Užice, u čijem je centru, na Trgu partizana instalirao svoje „građane“, iznajmljene na određeno vreme, kako bi aplaudirali i držali transparente, dok je oko njih formiran okupacioni štit sačinjen od više vrsta regularnih i paramilitarnih jedinica. Time je tamponirana zona Vučićevog „slobodnog boravka“ u Užicu. I svako njegovo kretanje – dolazak, prolazak, boravak, govor, obećanja, psovanja i pretnje, potom odlazak – sve je obezbeđeno formacijski, tako da nenadležni ne mora mnogo da se brine oko toga da li će mu neko dobacivati nešto neumesno iz publike.

Već 22 meseca, otkako je pala nadstrešnica u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi, nenadležni se ne kreće slobodno. On to čini isključivo u gluvo doba, po periferijama, informerovskim zaseocima i šatrama, dok u centar nekog grada – kao što je to učinio u Užicu, a namerava za tri dana i u Novom Sadu – dolazi na isti način na koji je ratni zločinac Ratko Mladić ulazio u Srebrenicu. Osim što postoji duboka ideološka veza Vučića sa Mladićem, isto tako postoji i taktički obrazac koji se uvek praktikovao prilikom ulaska na teritoriju koju treba etnički i građanski očistiti. Mladić je, tada još uvek u činu generala, neposredno pre izvršenja genocida „predao Srebrenicu srpskom narodu za Petrovdan“, dok je nenadležni Vučić očistio Trg partizana od blokadera (zapravo građana Užica) i predao ga svojoj iznajmljenoj pastvi na dva sata, dok je njegov bezbednosni aparat vršio nasilje po rubovima mitinga.

Duboka naklonost prema ratnom zločincu Ratku Mladiću bila je oduvek karakteristična za Šešelja i njegove radikale, samim tim i za tadašnjeg generalnog sekretara SRS Aleksandra Vučića. Ta posvećenost izgradnji Mladićevog kulta nastavljena je i nakon dolaska naprednjaka na vlast u svakom segmentu političkog i društvenog života. Smrt Ratka Mladića dva dana uoči mitinga SNS-a u Užicu uticala je uznemirujuće na Vučića i njegove bliske saradnike, od kojih su neki, poput ministra pravde Nenada Vujića, najavili sahranu osuđenog ratnog zločinca uz najviše državne počasti. Bio je to probni balon nenadležnog preko jednog nebitnog ministra u Vladi Srbije, ne bi li isprovocirao region, kao i Evropsku uniju, koja pokazuje nesvakidašnju nemoć kada je u pitanju bahatost lidera naprednjaka.

Iako se nenadležni Vučić brzo povukao nakon Vujićevog istrčavanja, veličanje Ratka Mladića i genocida u Srebrenici nastavljeno je drugim sredstvima. Pre svega preko navijačkih falangi Crvene zvezde i Partizana, uglavnom pod kontrolom predsednika Srbije, kako u Plzenju tako i u regionu. Ili su organizovani minuti ćutanja, ili su isticani transparenti koji slave Mladića, praćeni skandiranjem sa tribina. Na samom Trgu partizana u Užicu, simbol genocida kao zaštitni znak Srpske napredne stranke, pojavio se na uniformi redara naprednjačkog skupa.

Kako su oni bili odeveni? Dominantna boja bila je crna. Tip redarske uniforme bio je letnji, ratno-radni, što je podrazumevalo crni kačket, crni lastik šorts, kao i crni šuškavi prsluk sa belim fluorescentnim trakama i amblemom na leđima: na njemu – prepoznatljiva slika generala Ratka Mladića koji salutira. Redari su bili pod zaštitom policijskih inspektora, koji su odreda bili u teksas helankama, Lacoste majicama (znak sećanja SPS MUP-a na Milutina Mrkonjića) i Ray-Ban naočarama, uz priručne torbice za lisice, telefon i boks. Za njima su dolazili pomalo smušeni predstavnici Interventne policije (IJP) u plavim pantalonama, istim takvim majicama i kačketima. Žandarmerija je imala kompletnu opremu za razbijanje demonstracija i ona je prva delovala iako nije bila napadnuta niti ugrožena na bilo koji način. Snajperisti su, razume se, došli nešto ranije i rasporedili se po obližnjim krovovima i drveću.

Kako je teklo delovanje ovih formacija? Najpre bi Žandarmerija sa štitovima potisnula građane, gurajući i žene sa decom, nemilosrdno udarajući pendrecima, da bi potom uskočili redari u crnom sa amblemima Ratka Mladića na leđima. Takoreći – Mladićevci.¹ Oni su zapravo imali najveću slobodu u korišćenju sile, budući da su već oborene građane, nakon udara Žandarmerije, proganjali, šutirali, pljuvali i udarali čime god su stigli. Ostao je upečatljiv snimak iz Užica na kojem jedan građanin, sav pocepan i pretučen, pokušava četvoronoške da se izvuče, baulja izvan jedne bašte kafea, progonjen različitim delovima obezbeđenja, među kojima su najkrvoločniji bili Mladićevci. Oni su grabili stolice i njima udarali čoveka na zemlji, sve dok se nisu umešali lacostirani inspektori, uzvikujući Policija! Policija! i praveći obruč oko oborene lovine. Za to vreme, Mladićevci su se podignutih ruku, uz dreku povlačili ka Trgu partizana kako bi se ustremili na nekog drugog.

Sve ovo se događalo sinhronizovano sa Vučićevim obećavanjem novčane pomoći i lokalnog razvoja, kao i nuđenjem dijaloga, dok je optuživao one koji ne mogu da podnesu drugačije mišljenje.

Drugačije mišljenje Aleksandra Vučića, njegov apartni stav, apropo Ratka Mladića i genocida u Srebrenici, manifestovano je po ko zna koji put do sada i na Trgu partizana u Užicu, gde je formacija Mladićevaca izvela svoj blickrig. Za širenje ovog drugačijeg stava širom regiona i Evrope, pobrinule su se navijačke falange Crvene zvezde i Partizana pod kontrolom nenadležnog predsednika, kako bi svetu poslali poruku o dubokoj privrženosti režima u Beogradu zločinačkom kultu Ratka Mladića – pre svega, negiranju genocida u Srebrenici.

Peščanik.net, 01.09.2026.

1. Termin je oblikovan po analogiji sa Nedićevcima, što je bio kolokvijalni naziv za predstavnike Srpske državne straže, odnosno za kolaboracionističku paravojnu jedinicu pod kontrolom generala Milana Nedića, predsednika kolaboracionističke vlade u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata.