„Naši najveći neprijatelji nisu neznalice i prostaci, nego obrazovani ljudi a prodane duše“, napisao je svojevremeno engleski pisac Graham Green, koji se tokom svog burnog života nagledao svega i svačega, a naročito političkih tumbanja prijatelja, saradnika i špijuna. Naravno, danas ovakav njegov stav zvuči grubo i zabrinjavajuće. Postavlja se pitanje, ko smo to „mi“ a ko su „oni“, jesu li baš „neprijatelji“ ili samo „politički protivnici“? Neko će reći da se tim prvim licem množine maskira MI6, a da su neprijatelji svi drugi. No ako se ovakav stav spusti sasvim nisko, na svakodnevnu razinu jedne predizborne kampanje u nekoj tamo dalekoj Srbiji, na rubu Evropske unije, onda ovakav iskaz dobija posve novu dimenziju.
Očekivalo bi se da pobuna koja dolazi pre svega iz akademske zajednice ima najširu moguću podršku u obrazovnom svetu, kako u zemlji tako i u regionu. Ipak, ni region nije kompaktan, pa tako treba izdvojiti neke delove regiona u kojima ne teče vreme na isti način kao u drugim zonama. Jer tamo dan retko kada svanjava, živi se i radi noću, baš kao što će, po direktivi bivšeg predsednika Srbije, dijaspora u Americi morati da glasa noću. Zapravo, noć je režim rada onog dela regiona u kojem se studentska borba ne prepoznaje kao nastojanje da se delegitimiše i demontira jedan korumpirani kriminalni režim, kao recidiv militarističkog poretka Slobodana Miloševića iz devedesetih godina.
Taj deo regiona poznat je pod nazivom Srpski svet. Njegov epicentar nalazi se u entitetu Bosne i Hercegovine koji se još naziva i Republikom Srpskom. Ko je živeo u Srbiji poslednjih tridesetak godina, ili se možda nedavno, nekim nesrećnim slučajem, doselio, dobro zna da se radi o teritorijalnom fantomu koji je povlašćen u ovdašnjoj spoljnoj i unutrašnjoj politici, dok ljudi koji dolaze iz RS imaju prvenstvo prolaza na raskrsnici sa semaforima ili bez njih. Tu ne važi pravilo desne strane, niti zelenog svetla, njima su vrata otvorena, fakulteti besplatni, krediti unapred odobreni, a dvojno državljanstvo zagarantovano. Mogu da glasaju i na lokalnim izborima u Srbiji kao i na parlamentarnim, mogu da upravljaju svim institucijama, oblikuju programe na državnoj televiziji, uvode cenzuru, diriguju kulturnu politiku i naposletku, da prebijaju ljude, razume se – nekažnjeno. Ekskluzivna prava građana ovog entiteta u Republici Srbiji svakako izazivaju negodovanje kod ovdašnjih građana, zbog čega su skloni da optuže rukovodstvo RS, inače visoko pozicionirane ljude u hijerarhiji moći koja je delegirana strukturom noćnog režima u Beogradu.
Svima je poznato da je pokušaj studentske kampanje u RS završio ozbiljnim krahom. Naime, studenti, koje u Srbiji stranka na vlasti tretira kao „ustaše“ i „neprijatelje srpstva“, u Republici Srpskoj su tretirani gore nego psi. Tamo su sredinom septembra odmah napadnuti, pri čemu im je zabranjeno da organizuju bilo kakve skupove i tribine. Ozbiljan incident dogodio se u Višegradu, proslavljenom gradu srpske kulturne istorije, a zapravo epicentru ratnih zločina vojske RS nad Bošnjacima tokom rata devedesetih. U stvari, megalomansko forsiranje Višegrada kao prestonice kulture i književnosti u Srbiji i RS ima za cilj upravo skrivanje zastrašujuće ratne prošlosti. Tome svedoče i sve državne operacije sa Ivom Andrićem, koje nalaze svoj vrhunac u izgradnji Andrićgrada, otvaranju instituta i pokretanju nelegalne nagrade sa njegovim imenom.
Najnoviji napad na Studentski pokret dogodio se pre nekoliko dana, kada je Nikola Lapčević, predsednik Unije studenata Republike Srpske, izneo optužbe na račun studenata iz Srbije. Vidno uznemiren slikama sa predizbornog skupa Studentske liste u Novom Pazaru, Lapčević je zatražio od srbijanskih kolega da se odrede oko vrednosti koje se očigledno nalaze u temelju Unije studenata RS – negiranju genocida u Srebrenici i veličanju Ratka Mladića kao heroja. Za Lapčevića i kolege iz Unije studenata RS očigledno se radi o neupitnim stvarima, a zapravo on samo ponavlja stav noćnog režima iz Beograda, koji pored najave gašenja obrazovanja u Srbiji, svoju kampanju zasniva na veličanju genocida u Srebrenici i državnom proslavljanju ratnog zločinca. Na nedavnom skupu Studentske liste u Nišu, javnost je mogla videti grupu crnokapuljaša SNS-a kako defiluje sa barjakom Ratka Mladića. Na sreću, uznemireni građani su ih brzo odstranili sa skupa, dok je policija bila tu da zaštiti naprednjačke provokatore i isprati ih na bezbedan teren.
Nikola Lapčević, jednoglasno izabrani predsednik Unije studenata RS, u potpunosti podržava stavove Srpske napredne stranke. To je poručio transparentima na studentskim domovima u Istočnom Sarajevu i Banjaluci. Upravo zbog toga, raznim lapčevićima i turšijama smeši se ozbiljna politička karijera ukoliko Vučićev režim bude opstao. Zbog istupanja Lapčevića i njegovog zamenika, mnogi su negodovali u Srbiji, dok je lider Demokratske stranke Srđan Milivojević uputio otvoreno pismo „studentskim funkcionerima iz RS“. Ovo pismo predstavlja „pucanj u prazno“ jer pokušava da nekakvom majeutikom utiče na tzv. „studentske funkcionere“. Najpre treba imati na umu da lapčevići i turšije ne razmišljaju dijaloški. Oni su opozit plenumskom duhu studentskog pokreta u Srbiji. Izdanci su režimskih studentskih parlamenata koji su u Srbiji suspendovani upravo plenumskim organizovanjem i odlučivanjem. Takođe, apelovati na noćni poredak da se dozove pameti potpuno je iluzorno, ali bi možda podsećanje na stav Grahama Greena s početka ovog teksta možda moglo da pomogne u otkrivanju pravog adresata Milivojevićevog pisma.
Trebalo bi u stvari potražiti te obrazovane osobe u Srbiji koje su se tokom proteklih decenija osvedočile u političkom konvertitstvu. Jedna takva operativna grupa radila je sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. O tome je kritički pisala istoričarka Olivera Milosavljević. Ona je vrlo argumentovano pokazala da je politički program akademika postavio temelje noćnom poretku u Srbiji i regionu. Radilo se o klasičnoj izdaji intelektualaca, izdaji koja traje kroz nove generacije akademika. Čast izuzetnim pojedincima koji su se oglašavali povremeno, ili su čak postali kandidati na Studentskoj listi, što bi se moglo meriti promilima u odnosu na glomaznu akademsku mašineriju ove institucije, koja je neposredno uticala na stvaranje Republike Srpske. Stoga prava adresa za sva pitanja o ekskluzivnim pravima RS u Republici Srbiji, kao i traženje odgovora za neprijateljski tretman studentskog pokreta u Srbiji i RS, zapravo je: SANU, Kneza Mihaila 35. Nije daleko, a odgovori se mogu sačekati na pisarnici ove institucije.
Peščanik.net, 12.10.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Noćni režim rada - 12/10/2026
- Unutrašnja kampanja SNS-a - 02/10/2026
- Izvod iz Avalskih sveski - 24/09/2026
