- Peščanik - https://pescanik.net -

Neka visi – narod

Foto: Predrag Trokicić

Dakle – kriv je narod. Za većinu analitičara sklonih opoziciji (na ovom mestu, a i inače) odgovornost za izgubljene beogradske izbore snose građani. Zato što su – malo ću grubo, ali u osnovi tačno interpretirati njihovo shvatanje – ili glupi (pa ne vide kuda Vučićeva vlast vodi) ili pokvareni, jer dozvoljavaju da budu korumpirani.

Kada je pre dve-tri godine Vučić optužio narod da je lenj, da neće da radi i uči, da je sklon prečicama i lakim rešenjima, cela opozicija je (uzgred, opravdano, po mom mišljenju) skočila na njega – vređa narod. A sada ona radi to isto.

Uoči izbora na ankete javnog mnjenja koja su ukazivale na to da opozicija, blago rečeno, neće dobro proći, odgovarano je da se radi o režimskim agencijama i naručenim istraživanjima. I iznosila su se suprotna istraživanja u kojima opozicija (gotovo da) pobeđuje. Sad te istraživače i analitičare niko ne pominje, a i oni su zaboravili šta su pisali. A kamoli da ih neko p(r)ozove na odgovornost.

Još važnije, niko se, ili gotovo niko, ne bavi analizom opozicione ponude. Kako u organizacionom smislu, tako i, još više, u programskom. Šta je to nudila opozicija – ne računajući retke izuzetke i to na opozicionoj margini – osim populizma, nacionalizma i antievropejstva? Koga je to moglo da (re)animira, osim onih koji već glasaju, ali za Vučića?

Ako mene neko pita, a ne pita, opozicija (a bogami i „njeni“ analitičari) gurnuli su građane u ruke Vučiću. I nastavljaju da ih guraju.

Peščanik.net, 14.03.2018.

Srodni linkovi:

Vladimir Gligorov – Konkurencija i izbori

Rastislav Dinić – Nadom protiv optimizma

Vesna Pešić – Još jednom o beogradskim izborima

Saša Ilić – Baviti se politikom u Srbiji

Dejan Ilić – Želja za neznanjem

Borjan Gjuzelov – Pismo Beogradu: Kako je pao Gruevski

Rastislav Dinić – Kraj politike?

Mijat Lakićević – Izborne po(r)uke

Ljubodrag Stojadinović – Ćorava kutija

Slobodan Tomić: Fool me once – shame on you. Fool me twice – shame on me

Dejan Ilić – Zaklali smo vola

Zlatko Minić – Da li se ne čujemo?

Nadežda Milenković – Decibeli po glavi stanovnika


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika. Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)