Rodna diskriminacija u Linglongu

Dosta je pisano o kineskim „investitorima“ u Srbiji, kakvo je njihovo shvatanje radnog prava i koje su negativne navike (kao što je šutiranje radnika, na primer) poneli iz svoje domovine. Nije im strana ni trgovina ljudima, a nisu se istakli ni po pitanju ravnopravnosti. Baš taj deo, koji se odnosi na diskriminaciju, i to rodnu diskriminaciju, aktuelan je zahvaljujući jednom krajnje zanimljivom novinarskom prilogu koji je emitovan u medijima. Budući da je reč o javnim stavovima predstavnice kompanije Linglong, nastavak teksta predstavlja isključivo stručnu analizu onoga što je izrečeno i preneto putem lokalne televizije.

Prilog je napravljen kao promocija Linglonga koji zapošljava više od 500 novih radnika i emitovan je na lokalnoj TV Santos. O tome u kojim okolnostima se zapošljavanje odigrava i koliko je Linglong dobar poslodavac može se pročitati u tekstu Voicea. U prilogu o „mini sajmu zapošljavanja“ koji je organizovala kineska kompanija pojavljuje se gospođa koja je potpisana kao „regruter“ Linglonga, a koja je imala nekoliko veoma komplikovanih (hajde da ih tako nazovemo) izjava povodom budućih zapošljavanja na koje bih se bliže osvrnuo.

Ali krenimo redom. Novinarka nas brzo uvodi u problem i kaže da će kompanija „zbog pozicija koje su im potrebne u narednom periodu zaposliti pretežno muškarce“. Gospođa regruterka odmah zatim objašnjava da postoji potreba za zapošljavanjem preko 500 ljudi na mestu operatera u proizvodnji, kao i da postoje pozicije koje su otvorene za druge poslove, ali da im je primarno da sakupe što više prijava za operatere. Novinarka dalje pita – nepoznato je da li je pitanje dogovoreno ili je spontano, ali je svakako uvod u katastrofu koja sledi – da li je ta pozicija „više za muškarca nego za ženu“? Odgovor je zabrinjavajući – gospođa regruterka odgovara „ergonomski da, ergonomski su te mašine više namenjene muškarcima“. Nisam se do sada susreo sa pozicijom koja je „ergonomski“ nepovoljna za žene, ali u tom trenutku pretpostavljam da gospođa regruterka razmišlja kako taj posao verovatno uključuje podizanje i nošenje nekog teškog tereta, teško pokretanje i rad na mašini, ili nešto slično (mada ni to nikako ne može biti odlučujući uslov da neki posao bude „muški“). I da se na tome završava, ova izjava verovatno ne bi privukla dalju pažnju. Ali gospođa regruterka nastavlja: „Mi primamo jako mnogo biografija žena kojima nažalost ne možemo da izađemo u susret upravo zbog ove same ergonomije mašina i pozicije radnih mesta“.

Čekaj, šta?

Najmanje dve sporne stvari ovde prosto zahtevaju da budu dalje razmatrane. Prva je činjenica da kompanija uredno sakuplja prijave žena, iako zna da ih neće izabrati jer je to „muška pozicija“. Kako bi rekao onaj petao u crtanom filmu: „Ne, ne, dečače, tako se ne prave avioni“. Tako se ne oglašava posao koji je ograničen na izvršioce muškarce. Da bi neki posao bio označen kao „muški“, odnosno da bi se ograničio samo na određeni pol, mora postojati sticaj najmanje dve okolnosti. Prva je da bude oglašen kao takav – traže se muški izvršioci za obavljanje tih i tih poslova… Druga je – a ovo je zapravo suština cele stvari – da postoji racionalno, objektivno i ubedljivo obrazloženje za takvo ograničenje. Izuzetno je mali takav broj poslova. Ako oglasite neko radno mesto kao posao na koji mogu da konkurišu i muškarci i žene, a onda faktički primite samo muškarce, kršite Zakon o zabrani diskriminacije van svake sumnje čineći posrednu diskriminaciju: „Posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna“. Citirani član 7 pomenutog zakona jasan je, a definicija je utemeljena na međunarodnim instrumentima i antidiskriminacionim standardima. Dakle, ako postoji neutralan kriterijum (u oglasu piše da je pozicija operatera svima dostupna) a praksa je takva da se jedna grupa lica (žene koje konkurišu) stavljaju u nepovoljniji položaj (neće dobiti posao) – eto nama posredne diskriminacije. Kada ona neće postojati? Samo ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Ništa od toga nismo čuli od gospođe regruterke jer – ovo je druga važna stvar – ona ovaj izbor opravdava „ergonomijom mašina i pozicijom radnih mesta“. Ovo ne znači apsolutno ništa. Kako izgleda muška ergonomija mašina? To je zaista teško zamisliti, ali čak i da tako nešto postoji – nije nam objašnjena, a nije ni istaknuta u tekstu oglasa onako kako bi morala da bude. Nije istaknuta verovatno zato što ne može da se objasni onako kako piše u zakonu – ne postoji objektivno opravdano legitiman cilj takvog postupanja, odnosno ograničenja. Šta reći za drugi deo argumentacije – da je takva pozicija radnih mesta? Verovatno je gospođa regruterka želela da kaže nešto drugo, ali smo ostali uskraćeni za to šta bi to moglo da bude. Ovo što jeste kazala ne znači ništa, jer ne postoji „muška pozicija radnog mesta“ (ta sintagma čak nema nikakvog smisla).

Razgovor međutim nije završen na ovome. Ne, novinarka je najpre uporna da zacementira svaku sumnju u postojanje diskriminacije: „Znači, 500 muškaraca će dobiti posao, da tako kažem?“ – Gospođa regruterka veselo odgovara: „Jeste, jeste, tako je“. I nastavlja: „Mi se nekako borimo da tu bude i više žena, jer nekako naše žene su mnogo jače nego žene kolega iz Kine, pa nekako pokušavamo da ih ubedimo da prosto naše žene su onako sposobnije nego što oni misle da jesu. Tako da, ovaj, mislimo da ćemo uskoro uspeti da pređemo na to da krenemo i sa radnim mestima za žene. Jer zaista imamo dosta kvalitetnih žena koje su prijavljene kod nas, tako da prosto mislim da ćemo krenuti u tu priču“.

I opet – čekaj, šta?

Prvo, otvoreno priznajete da imate veliki broj kvalitetnih prijava od strane žena koje ignorišete – to je svakako nezakonito. Drugo, otvoreno priznajete da je razlog za isključivo zapošljavanje muškaraca to što poslodavac gaji predrasude prema ženama (ne vredi ni komentarisati deo u kojem se objašnjava kako su žene u Srbiji jače od žena u Kini). Sve ovo zajedno je toliko problematično da dovodi do logičke konstrukcije kako srpski deo menadžmenta u Linglongu nagovara kineski deo menadžmenta da su žene (ipak) pogodne za obavljanje određenih poslova. A ni jednog trenutka se ni ne pomišlja da je to objektivna činjenica koja nije podložna (na predrasudama zasnovanim) odokativnim procenama poslodavca. Dakle, ne postoji muški posao samo zato što ga poslodavac vidi kao takvog. Taj poslodavac obavlja delatnost u Srbiji, koja ima zakone koji tako nešto ne dozvoljavaju.

Ni u jednom trenutku se tokom priloga ne vidi da postoji svest o tome šta se izgovara, iako se nalazite na pozicijama (novinarke i regruterke) koje bi trebalo da nose određenu odgovornost. Nema ni traga pokušaju da novinarka prokomentariše ono što je zabeležila kamera. Čini se da ni jedna ni druga sagovornica ne znaju posledice onoga što su ispričale – a to je možda najstrašnije u celoj priči. Nije dakle poenta ni u tome ko je poslodavac, ni ko su akterke ovog nesrećno složenog priloga. Poenta je u tome da se ovo predstavlja kao nešto potpuno normalno i u skladu sa zakonom, iako situacija nije ni približno takva. Veseo ton gospođe regruterke samo pojačava bizarnost, ali nikako nam nije cilj da joj se narugamo. Naprotiv, očigledno je da ona ne razume šta izgovara i da nije nimalo svesna da priznaje kršenje zakona od strane poslodavca. Neznanje ne opravdava, svakako, ali ovo jeste ogroman problem, kada neko ko ima odgovornost da primenjuje zakon koristeći ovlašćenja poslodavca, ne zna kako bi to trebalo da izgleda.

Drugi aspekt koji je podjednako uznemirujući jeste izostanak reakcije države na diskriminaciju, čije je izvršenje detaljno pojašnjeno u medijima. Izjave koje smo čuli jasno ukazuju na diskriminatornu praksu prilikom zapošljavanja. Ovde sam izneo svoje stručno mišljenje, prema kojem nema nikakve sumnje – a možete sami preslušati ceo razgovor – da je u pitanju diskriminacija pri zapošljavanju koja se prihvata kao nešto normalno i uobičajeno, jer je normalno da još uvek delimo poslove prema rodnim stereotipima.

Čuje se ovih dana kako će Linglong ipak zapošljavati i žene, ne zato što su dobri ljudi iz priloga nagovorili poslodavca, nego zato što izgleda niko ne želi da radi u Linglongu (što ne ispravlja stvari, već je naprotiv nova degradacija žena: radiće samo kada ne postoji dovoljan broj muškaraca koji žele da rade neki posao). Šokantno je da se ovakav primer diskriminacije koji je izrečen u etar ne osudi, od strane na primer Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Možda nisu bili informisani? Evo im prilike da se obaveste.

Kako će se ova situacija završiti? Verujem da će, kada je reč o državi i Linglongu, zaključak biti identičan: nikada nije ni bilo „situacije“. Sve je u skladu sa zakonom; kao i u slučaju trgovine ljudima gde se stvarala paralelna realnost preko noći, i ovde će doći do zapošljavanja nekog broja žena i potom će svi režimski mediji u glas proglasiti one koji tvrde da postoji diskriminacija neprijateljima kineskih investitora, sveopšteg progresa i naravno predsednika Vučića.

Sve navedeno pokazuje da u Srbiji postoji samo fasada, šminka rodne ravnopravnosti, kao i generalno fingiranje poštovanja prava radnika i ljudskih ekonomskih prava. U direktnom odmeravanju ovi civilizacijski principi će uvek ustupiti mesto kapitalu ili nekom drugom političkom interesu.

Peščanik.net, 03.03.2023.