Još jedna tura neustavnosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom
Ustavni sud je doneo još jednu odluku o neustavnosti odredbe u ovom zakonu. Obično se kaže: da nije tužno bilo bi smešno. Ali nikada nije bilo smešno.
Mario Reljanović je doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Bavi se temama iz oblasti radnog i socijalnog prava, ljudskih prava i pravne informatike. U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. bio na čelu pravne klinike za radno pravo. Predsednik je udruženja Centar za dostojanstven rad, koje se bavi promocijom radnih i socijalnih prava. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Za Peščanik piše od 2012. godine.
Skuvane žabe
U prethodnih 15 meseci obišao sam puno gradova u Srbiji i govorio o temama koje muče radnike. Najveći broj ovih susreta odnosio se na promociju alternativnog modela Zakona o radu.
Frilenseri (ni)su zakonski regulisani
Prelazno rešenje nije bilo najsjajnije, ali je omogućilo dovoljno zatišja da se o problemu oporezivanja prihoda iz inostranstva od inostranih poslodavaca razgovara hladne glave.
Umemo i možemo
Kaže predsednik da je najgluplji na svetu. Prava poruka te izjave je da je litijum dobar i koristan, da je jako skup i da su zato svi ostali parametri njegove eksploatacije nebitni.
Tri (ne)povezane priče
O teškom položaju radnika u Mek Donaldsu, otpuštenim radnicama turske kompanije iz Kragujevca i o 6.500 radnika koji su poginuli gradeći stadione za svetsko prvenstvo u Kataru.
Kratka horor priča (sa elementima basne)
U delovima ekspozea koji se odnose na ekonomiju i rad statistika se tumači sa vedrije strane, sve je lepo na oko, iako progres o kojem premijerka govori ne oseća gotovo niko u Srbiji.
Poglavlje 19 u paketu sa „važnijim pitanjima“
Izveštaj o napretku Srbije EK pokazuje sistematsko devastiranje prava radnika, ali propušta da konstatuje neke važne činjenice.
SAO Linglong
AUDIO – ASTRA je predstavila izveštaj o radnoj eksploataciji radnika iz Vijetnama koji grade kinesku fabriku Linglong kraj Zrenjanina. Govore Jasmina Krunić, Mario Reljanović i Ivana Gordić Perc.
Novo robovlasništvo
Povodom evropskog Dana borbe protiv trgovine ljudima – Više puta sam pisao o teškom položaju vijetnamskih radnika na gradilištu Linglonga. Da li znate gde su danas ovi ljudi?
Višak zaposlenih, manjak zaštite
Višak zaposlenih se nalazi verovatno na drugom mestu uzroka prestanka radnog odnosa, odmah nakon (takođe nezakonitog) nametnutog sporazuma o prestanku radnog odnosa.
Svi u sindikate
Sindikalna prava proističu iz prava na rad kao ljudskog prava. A ako su to ljudska prava, ona pripadaju svakom pojedincu bez izuzetka, jer su mu urođena samim tim što je ljudska jedinka.
Povampireni zakon o sezonskim poslovima
Ono što se zameralo prethodnom nacrtu, da će od Srbije napraviti rasadnik žrtava trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, važi i za ovaj nacrt.
Zašto minimalna zarada nije zarada za život (a mogla bi da bude)
Država je najveći poslodavac radnika koji primaju minimalnu zaradu. To bi mogao da bude argument u pregovorima o ukidanju poreza na minimalnu zaradu.
Fijat i vladavina prava
Radnici Fijata više nisu predmet interesovanja medija. Lagano su sišli sa naslovnica kada su došli do kakvog-takvog dogovora sa poslodavcem, uz posredovanje državnih funkcionera.
Država protiv tetkica: game over
Posledice će osetiti svih 5.000 radnika u javnom sektoru koji su tužili državu, jer će izgubiti sporove koje nikako ne bi trebalo da izgube. Moraće da plate i sudske troškove.
Država 1 : tetkice 0
Vrhovni sud, vrhunska nepravda. Tako se može sumirati nagla promena stava o isplati regresa za godišnji odmor i naknade za ishranu na radu zaposlenima u prosveti na minimalcu.
Fijat i mi
Teško je reći kako će se saga završiti, mada verovatno neće biti u korist radnika. Zato podrška nije samo znak solidarnosti, nego i simbolički gest da ne prolaze laži o bonusima i obuci u Slovačkoj.
Trgovina žrtvama II
Organizacija ASTRA je od Inspektorata za rad konačno dobila odgovor na svoj zahtev da se utvrdi šta su inspektori rada učinili povodom prijavljenih nepravilnosti na gradilištu Linglonga.
Srbija i Fijat – i šta ćemo sad?
Delegaciji radnika Fijata u Vladi Republike Srbije će u najboljem slučaju biti objašnjeno kako je revolucionarni dogovor sa Stelantisom ispao revolucionarno loš za njih i njihove porodice.
Kako je Prvi maj postao 1. april
Prvomajski protesti odavno nisu masovni kao prvomajska roštiljanja. Što je radnicima teže manji je broj onih koji će izaći da makar jednom godišnje izraze svoje nezadovoljstvo.
Državna proizvodnja u privatnom vlasništvu
Surov je kapitalizam, mora mnogo da se radi da bi se preživelo i ne sme se prigovarati, da se poslodavac ne otera u drugu zemlju čiji radnici manje kukaju.
Vidi se i iz Ženeve
Komitet UN-a za ekonomska, socijalna i kulturna prava razmatrao je 3. periodični izveštaj Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (MPESK).
Levica na izborima
Godinama vlada gromoglasna tišina od strane opozicije kada je reč o potezima vlasti u oblasti rada i socijalne zaštite. Onda je koalicija „Moramo“ objavila svoj Program „Za dostojanstven rad“.
Još jednom o prvoj nadnici
Za prodavca se traži ginekološko-akušerska sestra. Recepcioner iz Tutina treba da bude geodeta, a recepcioner iz Vrnjačke Banje ekonomista. Za pedagoga na Kosovu se traži master psiholog.
Šta nismo naučili iz slučaja SerbAz?
Presuda Evropskog suda za ljudska prava odnosi se na slučaj bosanskih radnika koji su se prijavili za rad u Azerbejdžanu preko SerbAza. Tamo su ih dočekale smene od 48 sati i robovski rad.
Redistribucija razuma ili odakle nam milijarda
Hajde da milijardu navodne odštete Rio Tintu damo najsiromašnijima, onu milijardu koja će biti potrošena na lični i partijski komfor ljudi na vlasti.
Nacrt zakona o radnoj praksi
Pojedine odredbe vrlo su progresivne, ali ih obesmišljava izostanak prava na minimalnu zaradu, sindikalno organizovanje, kolektivne pregovore, stupanje u štrajk.
Lažna samozaposlenost u Srbiji
U svim evropskim državama ovo je označeno kao kršenje propisa i nedozvoljeno ponašanje. I prema našim zakonima jasno je da su oštećeni lažno samozaposleni, ali i država.
Trgovina žrtvama
Vijetnamski radnici su žrtve trgovine ljudima, a mi smo prinuđeni da slušamo apologete koji se utrkuju u tome ko će se više ulizivati investitorima i trafikerima. Evo rezimea njihovih nastupa.
Suspendovana država
Priča o vijetnamskim radnicima je priča o 500 krivičnih dela trgovine ljudima, za koje počinioci moraju dobiti višegodišnje kazne zatvora. Krivični zakonik u članu 388. daje definiciju ovog dela…
Ograničeni napredak, neograničena eksploatacija
Poglavlje 19 o tržištu rada i socijalnoj politici nije u fokusu javnosti, ali njegove poruke pokazuju primetno odstupanje Srbije od standarda radnog prava u EU.
Kakvu ekonomiju želimo
VIDEO – Na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju održan je 3. razgovor „Kakvu ekonomiju želimo“. Govore Sarita Bradaš, Mario Reljanović, Svetislav Kostić, Mihailo Galić i Jelena Žarković.
