Reklamni uzorak vlasti

Neke od bitnih grešaka koje mogu da se potkradu u reklami su da istaknete prednost koja nije relevantna kupcima – kao na primer da će se kartonska tuba iz rolne toalet papira, ako vam slučajno upadne u WC šolju, rastopiti u vodi (važnije vam je ipak da li je papir mekan, zar ne?) – ili da imate neverodostojno svedočenje o prednostima vašeg proizvoda, kao ono u reklami za jogurt kad dete priča kako su svi oni u kući ludi za jogurtom i kremastim užitkom i punim ukusom (jer, niti su deca ”luda za jogurtom” niti koriste fraze kao što je ”kremasti užitak”).

Pa ipak, reklama novog mandata stare Vlade uspela je da napravi obe greške.

Okosnicu reklame činile su fizička i fiziološka izdržljivost premijera. Koje nisu relevantne jer nespavanje, neodlazak na odmor i u wc ni na koji način ne doprinose dobrobiti društva i građana. Štaviše, škode im jer ometaju rasuđivanje i donošenje razboritih odluka. I ne samo da nisu relevantne, nego uopšte nisu ni nešto posebno. Pitajte bolničare, frizere, prodavce koji celo radno vreme provedu na nogama. Ili one kojima je u opisu posla da se uzdrže od odlaska u wc – prodavce na pijaci, taksiste, fabričke radnike… Osim ukoliko ne konkuriše za neko od tih zanimanja, premijerovo višečasovno stajanje i obuzdavanje bešike nisu nikakva preporuka za posao. A tek nisu garancija budućeg blagostanja u ”zlatnim godinama” koje je najavio.

Kao što ni slavodobitna objava da imamo i ministarku koja je ”pripadnica LGBT populacije”, kako se premijer izrazio – nije verodostojan dokaz da se u zemlji poštuju ljudska prava. Naročito kad se u istom promotivnom paketu negira dokazano kršenje ljudskih prava u slučaju Savamala. I najavljuje kršenje dečijih prava pričom da i sedmogodišnjaci treba da rade. (Što bi se možda moglo pripisati premijerovoj neosetljivosti na decu, samo da u istoj reklami nije prikazao i sopstvenu hiperosetljivost i na sam pomen privatne gimnazije koju je njegov punoletni sin završio.)

Ali, ne samo da smo iz ove reklame saznali stvari koje nisu relevantne za proizvod koji nam se reklamira i da nije bilo verodostojnog svedočenja o proizvodu – nego su nam prezentovana i svojstva koja proizvod nikako ne bi smeo da sadrži. Kao što su poništavanje parlamentarizma, sa jedne strane i uvođenje parlamentarne kontrole nad tviterom, sa druge. Ono prvo smo već gledali (pa ipak se radi samo o premijeri jedne reprize), ali je ovo drugo već novitet na našem tržištu. Koji je još onomad najavio, tada član DSS-a, a danas ”mladi lav” vladajuće SNS, govoreći o uvođenju ”jezičkih patrola”. Samo što ovog puta ”jezičke patrole” neće proveravati da li svi stanovnici Vojvodine znaju srpski, nego šta na tom istom jeziku stanovnici Srbije pišu po društvenim mrežama.

Ako se po reklami proizvod poznaje…

Peščanik.net, 15.08.2016.

Srodni linkovi:

Zlatko Minić – Skromni učinak

Danilo Ćurčić – Šta smo ono imali

Mijat Lakićević – Malo mera, mnogo namera

Goran Miletić – (Ne)iskren izbor Premijera

Saša Ilić – Ministar kulture

Aurelija Đan – Švedska preko noći