Nakon četiri meseca neprekidnog razmišljanja, Vučić je konačno objavio sastav nove Vlade. Najveće iznenađenje je, kako on kaže, „jedna ministarka koja se javno izjašnjava kao osoba homoseksualne orijentacije“. Ova odluka mandatara je pozdravljena sa raznih strana, od organizacija koje se zalažu za prava LGBT+ populacije, do onih koji ovo vide kao pokazatelj stremljenja ka evropskim vrednostima. Međutim, čitav potez predlaganja ministarke i stavljanje u fokus njenu seksualne orijentacije je problematičan na više nivoa i može da nanese veliku štetu, ne samo budućoj ministarki nego i LGBT+ osobama u Srbiji.
Umesto da govori isključivo o sposobnostima svoje buduće koleginice Brnabić, Vučić naglašava njenu seksualnu orijentaciju. Čak i da je Ana Brnabić na čelu resora koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima, takav komentar bi bio suvišan i diskriminatoran. Do sada ništa nismo čuli o seksualnoj orijentaciji drugih ministara. I ne samo to – sama činjenica da neko otkriva nečiju seksualnu orijentaciju umesto te osobe je poražavajuća sa stanovišta ljudskih prava. Seksualna orijentacija kao da više nije privatna stvar pojedinca/ke, te je izjašnjavanje o njoj postalo isključivo diskreciono pravo mandatara. Neko može da kaže da je Ana Brnabić dala saglasnost Vučiću da iznese njeno seksualno opredeljenje, ali i da je tako, ne treba zanemariti da se tim otkrivanjem zanemaruje pitanje njene stručnosti.
Ona dolazi na mesto ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ovo ministarstvo u narednom periodu čeka nastavak rigoroznih reformi, što će za posledicu imati veliki broj otpuštanja. To potvrđuje i sam Vučić, kada kaže da ga zanimaju samo rezultati u „teškom poslu koji je pred njom“. Kada se na ovakvo mesto postavi žena (koja tradicionalno retko zauzima pozicije moći), pa uz to i lezbejka, nije teško pretpostaviti da će svaka njena odluka biti sagledana kroz prizmu njene seksualne orijentacije. U slučaju da ne ispuni očekivanja, ili da postupci njenog ministarstva budu nepopularni kod građana (što je za očekivati), oni mogu biti protumačeni kao tipični za celu grupu koju ona predstavlja, što može da produbi već postojeće negativne stereotipe o ljudima istopolne seksualne orijentacije.
Imenovanje lezbejke na čelo ministarstva neće ubrzati realizaciju poglavlja 23 i 24 i teško da će doprineti većem poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Kao i druge žene u Vladi, najavljena ministarka pre može postati meta tabloidnih napada i homofobičnih komentara svojih kolega. Imajući u vidu da je ministarka Mihajlović doživljavala ozbiljne diskvalifikacije samo zato što je žena, Anu Brnabić verovatno očekuje sličan tretman.
Isticanje seksualne orijentacije ministarke u Vladi može da deluje kao pozitivna mera, ali samo ako je to njena lična odluka i ako se uz to poštuju svi drugi mehanizmi zaštite i promocije LGBT+ prava. Ovakav potez u Srbiji, u kojoj postoji izrazito nizak nivo poštovanja prava osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, u kojoj je gej parada jedva održana po drugi put uz pomoć ogromnog policijskog obezbeđenja, u kojoj pripadnici političke elite otvoreno izražavaju netrpeljivost prema LGBT+ ljudima – skoro da nema smisla. Srbija ne može da postane Švedska preko noći. Homofobija je duboko ukorenjena u našem društvu i ovakav čin neće doprineti smanjenju predrasuda i nasilja sa kojima se svakodnevno suočavaju pripadnici LGBT+ populacije.
Autorka je istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 09.08.2016.
Srodni linkovi:
Danilo Ćurčić – Šta smo ono imali
Nadežda Milenković – Reklamni uzorak vlasti
Mijat Lakićević – Malo mera, mnogo namera
Goran Miletić – (Ne)iskren izbor Premijera
LGBTQIA+