O cenzorsko-talibanskom potezu direktora Kulturnog centra Novog Sada Andreja Fajgelja (intelektualnog anonimusa, politički postavljenog „kadra“ Treće Srbije, ex-Dveri) koji je preventivno uklonio umetnički rad Danijele Tasić jer mu se javilo da bi dotični mogao da „vređa verska osećanja građana“, te o njegovim ideološkim korenima i društvenim implikacijama narednih će se dana siguno opširnije razmišljati i „filozofirati“, ali sada i odmah je vreme za neke sasvim konkretne predloge i zapažanja.
1. Umetnici, pisci, intelektualci iz Novog Sada i sa strane neće učestvovati ni u kojem programu ili nekoj drugoj aktivnosti Kulturnog centra Novog Sada dok Andrej Fajgelj ne bude razrešen dužnosti ili dok ne podnese neopozivu ostavku. Relevantna umetnička udruženja kao što su SULUV, ULUS, SKD, DKV, PEN etc. će reagovati nedvosmisleno protiv cenzure (je li tako da hoće?) i preporučiti svojim članovima da joj ni svojom pasivnošću, a kamoli aktivnom saradnjom, ne daju „legitimitet“. Takođe, Fajgelj će sa sobom nazad u pošteno izborenu anonimnost povući i sve ono što je u međuvremenu bio navukao u KCNS, jer puki odlazak pojedinca ne znači ništa ako treba da ga zameni isti ili gori.
2. Javnost nema direktne mehanizme moći i uticaja da „smeni“ Fajgelja – ovde svakako više metonimiju jedne pogubne i varvarske politike nego konkretnog pojedinca i građanina – ali može za početak makar toliko da njega i njegovu ekipu izoluje u kuli od slonovače u Katoličkoj porti, dok prirodno ne odumru kao paranormalan fenomen. Pa neka im na izložbe lepo dolazi Irinej, a na tribine lokalni župnik. Mogu da povedu i časne sestre, da im čine kvorum.
3. Primeri studenata i profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu koji su odlučili da povuku svoje radove i zatvore izložbu jer je rad njihove koleginice cenzurisan pod neverovatnom versko-fundamentalističkom optužbom, ali i primeri likovnih umetnika Dušana Vuletića i Borislava Šuputa koji su promptno, ne kalkulišući i ne cinculirajući, povukli svoje samostalne izložbe iz drugih izlagačkih prostora Kulturnog centra Novog Sada takođe u znak solidarnosti i otpora cenzuri, zadali su visok standard za reagovanje „intelektualne zajednice“ u gradu i zemlji: ispod ovog nivoa se ne bi smelo ići. Dakle: bojkot. Tu nema nikakvog „trećeg puta“ osim u glavama konfuznih aktivista „Treće Srbije“: ili se solidarišete sa klerikalističkom cenzurom, „normalizujete“ je i pravite se da ništa nije bilo, ili ste jasno na drugoj strani. Nije ovo pitanje političkih partija, vlasti i opozicije i tome sličnog: ovo je pitanje elementarnih civilizacijskih standarda. Pa sad, da se prebrojimo i da se pogledamo u ogledalo: nije ovde pitanje ko je i šta je neki Andrej Fajgelj, nego ko smo i šta smo svi mi koji nismo Andrej Fajgelj? To jest, ako stvarno nismo.
Peščanik.net, 18.10.2013.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Teofil Pančić (see all)
- Rat drugim sredstvima - 07/12/2022
- Media and the past that is not passing - 27/12/2019
- Mediji i prošlost koja ne prolazi - 27/12/2019
