Kraj hiperglobalizacije
Nacrt sporazuma država članica G7 podrazumeva uvođenje minimalne globalne poreske stope za najveće korporacije od 15%, kao i da se deo njihovog profita usmeri u zemlje u kojima posluju.
Kina i istočna Evropa
Suprotno događajima u Poljskoj koji su doveli do pada Jaruzelskog, nasilno razbijanje protesta na Tjenanmenu 1989. je u ironijskom obrtu preusmerilo energiju sa političkih reformi na ekonomski razvoj.
Rekvijem za američko stoleće
Opsada drevne Troje, koja je trajala 10 godina, nadahnula je Homera da napiše Ilijadu. Iako američki rat u Avganistanu traje dvostruko duže, ne očekujte da će sećanje na njega čuvati epska poema.
Da li je ovo ta promena
Zaista je teško pridružiti se onima koji Izrael opisuju kao zemlju koja iz mraka izlazi na svetlost, iz ropstva u slobodu, kao da je s vlasti pao Aleksandar Lukašenko, a ne Benjamin Netanijahu.
Izrael – nova stvarnost
Situacija podseća na onu posle rata 1973. kada su Izraelci shvatili da je ideja o spoljnoj politici zasnovanoj na vojnoj sili – uz večno odlaganje rešenja palestinskog pitanja – arogantna zabluda.
Ekonomski oporavak posle pandemije
Posle teške globalne recesije izazvane pandemijom predviđa se snažan oporavak svetske privrede. Ali očekivana ekspanzija biće nejednako raspodeljena, i između država i unutar njih.
Neumjesni akademik
Danas me više ni ne čudi da moskovske vlasti nisu odobrile održavanje ulične izložbe fotografija na Čistoprudnom bulevaru u čast stogodišnjice rođenja Andreja Dmitrijeviča Saharova.
Zemlja duhova
Izrael i Hamas pristali su na obustavu vatre posle 11 dana borbi, ali jasno je da više nema „zatišja“ – kako New York Times opisuje proteklih 7 godina dominacije Izraela nad Palestincima.
Čemu služi politika štednje
Ako su stroge mere štednje zaista loša ideja i njihova primena direktno doprinosi usporavanju ekonomije, zašto su te mere još uvek tako popularne među bogatima i moćnima?
Ko ugrožava slobodu medija
Reporteri bez granica ocenjuju stanje medijskih sloboda kao „dobro“ u svega 12 zemalja sveta – što je manje nego ikada. Najočigledniju pretnju slobodi štampe predstavljaju autoritarni režimi.
Od reke do mora
Prvi Izrael je liberalna demokratija. U drugom Izraelu Palestinci trpe diskriminaciju. Treći Izrael je okupacija Zapadne obale. Četvrti Izrael je Pojas Gaze, nešto jedva bolje od logora na otvorenom.
Zašto žene žale za detinjstvom
Moja ambivalentna reakcija na motiv devojčice-sanjarke u vezi je sa mojim otporom prema sklonosti ljudi sa bogatom maštom da pretpostavljaju da ostali ne doživljavaju svet tako snažno kao oni.
Ti ispadaš!*
One koji optužuju manjine da koriste politiku identiteta da bi podrivale univerzalne principe, pozivam da učestvuju u misaonom eksperimentu koji razotkriva svu brutalnost našeg društva.
Sputnjik i kamčatski rakovi
Pročitao sam da su rezultati još jednih socioloških istraživanja pokazali da nešto više od 40 posto mojih dragih sugrađana kategorički izjavljuje da se ne želi cijepiti ni pod kakvim uvjetima.
Pandemija, spas planete i individualnost
Pandemija je pojačala nejednakosti, ali raste globalni osećaj da smo u obavezi jedni prema drugima i prema planeti, zasnovan na novom osećanju smrtnosti i međuzavisnosti.
Veliki umor
Neprimetno prolazimo kroz društveni preobražaj bez presedana. Kapitalistički sistem se neprekidno menja od početka pandemije i veliki slom koji svi sa zebnjom iščekujemo već je u toku.
Sve je počelo u Šeik Džari
Događaje u jerusalimskom naselju Šeik Džara izraelsko ministarstvo spoljnih poslova predstavlja kao imovinski spor. Prisilno se iseljavaju palestinske porodice na osnovu tapija iz otomanskog doba.
Zločin protiv čovečnosti
Indijska vlada je nesposobna je da nas izvede iz ove katastrofe. Ne samo zbog toga što sve odluke donosi jedan čovek koji je opasan – i ne naročito bistar. Ovaj virus je međunarodni problem…
Pohlepa u službi pandemije
Lobisti farmaceutske industrije pritiskaju političare da blokiraju suspenziju prava intelektualne svojine. Da su ta sredstva uložena u proizvodne kapacitete, problem pandemije bi već bio rešen.
Žedni krvi
Svaki novi krug nasilja ima svoje krvoločne poklonike. Oni žele da vide arapsku krv. Što više to bolje. Stambene zgrade u Gazi padaju kao kule od karata. Oni žele te ruševine, teror i razaranje.
Marks u Americi
Klasni sukob danas je suštinski drugačiji od onog pre. Više ne postoje dve jasno definisane grupe koje razlikujemo na osnovu nivoa i porekla njihovog dohotka. Ostala je samo nejednakost.
Kako ubediti antivaksere
Stvarno ne želim da se zarazim. I ne samo da želim da izbegnem bolest sa neizvesnim posledicama nego ne želim ni da je prenesem nekome ko je u rizičnoj kategoriji, mojoj baki ili neznancu.
Forsiranje toka s(a)vesti: Rečna putovanja Petera Handkea*
Iz arhive, povodom dodele ordena Karađorđeve zvezde Handkeu: On na velika vrata uvodi Miloševića u svet visoke književnosti.
Stare cure u šumi
Srce mi je slomljeno, misli Nel. Ali u našoj porodici ne kažemo: „Srce mi je slomljeno“. Mi kažemo: „Ima li keksa?“ Mora se jesti. Mora se mrdati. Mora se misliti na nešto drugo. Ali zašto?
Medicare i farmaceutske kompanije
Medicare po zakonu nema pravo da pregovara sa farmaceutskim kompanijama o cenama lekova koje kupuju naši stariji sugrađani. Ovim kompanijama je dozvoljeno da naplaćuju lekove koliko žele.
Narod protiv Bila Gejtsa
Bil i Melinda Gejts zatražili su poštovanje privatnosti nakon što su najavili da će se razvesti, ali to će biti teško izvodivo. U zdravstvenim krugovima raste zabrinutost za sudbinu njihove fondacije.
Bez vazduha
Parkovi se pretvaraju u krematorijume, krematorijumi su ostali bez drva, u apotekama je nestalo paracetamola, u gradskim centrima na testiranje se čeka po nekoliko nedelja. Vrhunac talasa tek sledi.
Džin tonik na verandi
Tridesetih godina 20. veka antropolog Franc Boas je reč „rasa“ pisao sa navodnicima i smatrao je opasnom fikcijom. Još poznatije od njega postale su njegove studentkinje Margaret Mid i Rut Benedikt.
Marxova krtica
Intervju: o novoj knjizi „Posljedice kapitalizma: proizvodnja nezadovoljstva i otpora“, pohvala Bidena, o angažiranim intelektualcima, klimi, rasi, imigraciji i mogućoj revoluciji.
Fudbalski Rubikon kapitalizma
Evropa je pronašla svoj moralni Rubikon, granicu posle koje se komodifikacija više neće tolerisati. Crta u pesku koju Evropljani ni po koju cenu neće preći upravo je povučena.
Policija protiv siromašnih
Veći deo bogatog arsenala u rukama američke policije, od bacača raketa do oklopnih vozila, dobijen je besplatno od vojske. Od 1997. policija je tako dobila na poklon opremu vrednu 7,4 milijarde dolara.
Veliki zaborav
Smrt Trampovog dede od španske groznice 1919. zauvek je promenila sudbinu njegove porodice, ali je Tramp nikada nije pomenuo. Takav zaborav nije samo trampovska aberacija; to je kulturalni fenomen.
