Osim ako ne dođe do velikog preokreta u drugom krugu predsedničkih izbora, Brazil – po snazi 9. ekonomija sveta – uskoro bi mogao postati prva velika zemlja koja je u 21. veku dovela fašistu na vlast.

U dnevničkom zapisu iz 2002, u posthumnoj zbirci Plamen: Pesme Beleške Tekstovi Crteži Leonard Koen kaže: „Dajem reč / zadatak od Boga / ispuniću dok nije kasno / mada mi nije baš sve jasno“.

Napadi se nastavljaju, a predvode ih neki laburistički poslanici u kombinaciji sa medijima, čiji je sukob sa Korbinom neko opisao kao „zaista neobičan“. Omiljena linija napada je optužba za antisemitizam.

Neoliberalizam postoji, ali samo za siromašne. Slobodno tržište važi samo za njih. To je istorija kapitalizma. Velike korporacije započele su klasnu borbu, one su autentični marksisti, ali s obrnutim vrednostima.

Treba biti čovek sa specifičnom vrstom „samoinicijative“, pa se zaposliti i graditi svoju karijeru u službi terora, u zanatskom pogonu specijalizovanom za ubistva i mlevenje ljudskih sudbina.

Nekada ste osuđeni na poraz i protest je tada samo izliv frustracije. Ali nekad se istorijski luk zakrivi i izazove magičan, neočekivani trenutak pobede. Protest je opklada da će ovoga puta pravda pobediti.

Tužilac i zamenik direktora policije izjavili su da je bila fizički zlostavljana. Ministar policije je izjavio: „Radi se o silovanju i ubistvu“ i odmah dodao da to nema veze sa novinarskim radom Viktorije Marinove.

Skoro je izvesno da je Bolsanaro sledeći predsednik Brazila. On više nije u uniformi, ali celom svojom pojavom jasno stavlja do znanja da je savremeni naslednik duge tradicije vojnika na vlasti u Brazilu.

Što je moć koju određeni identitet pruža veća, to je manje verovatno da će njeni nosioci biti svesni da ona proističe iz identiteta. Niko me još nije pitao: „Kada si roditeljima rekao da si heteroseksualac?“

Koliko je uljudnost zaista značajna za demokratiju? Prema nemačkom filozofu Jirgenu Habermasu, ne naročito. On veruje da je za demokratiju najbolje kada je javna sfera otvorena, anarhična i konfliktna.

Džon Rols je jedan od najvećih liberalnih filozofa 20. veka, čija teorija pravde odražava najhumaniju viziju liberalizma: demokratsku državu blagostanja koja istovremeno razvija kapitalizam i uspeva da ga kontroliše.

Hayek bi bio oduševljen vešću u Fajnenšal tajmsu o raspuštanju Društva marksista na Univerzitetu u Pekingu zbog pružanja podrške štrajku radnika u Specijalnoj ekonomskoj zoni u Šenženu.

Osnovni sadržaj članka pod naslovom „Porošenkov kafanski govor u Ujedinjenim nacijama“ bio je vedro kikotanje nad činjenicom da se predsednik Ukrajine pojavio na tribini UN-a na svoj rođendan.

Što je bliži brexit to je važnije da britanski građani zadrže kontrolu nad njim. Iako je demokratija proces preispitivanja donetih odluka, preispitivanje brexita na novom referendumu nije dobro rešenje.

Tema saslušanja profesorke Ford i sudije Kavano bila je ljudsko dostojanstvo. Ford je govorila o napadu na svoj dignitet, a Kavano je odbacivao njene optužbe kao napad na dostojanstvo sebe kao sudije.

Strah se širi poput šumskog požara: strah od opadajućeg životnog standarda, od nezaposlenosti, od nedostatka zdravstvene nege onda kada nam je neophodna, strah od kraja američkog sna…

Čini se kao da Kosovo postoji da bi pregovaralo sa Srbijom, dok Srbija pregovore koristi na dva načina: da proširi i učvrsti svoju ulogu mini-imperijalne sile u regionu i da napreduje ka članstvu u EU.

Ako je „požuri i čekaj“ nezvanični moto vojske, pripovedanje je svakako jedno od mnogih nezvaničnih vojničkih zanimanja. Rat se sastoji od smenjivanja dugih, jednoličnih sati i trenutaka intenzivnog užasa.

„Provokaciju Izraela Rusija razume kao neprijateljski čin i to joj daje pravo na adekvatan odgovor“, rekao je povodom srušenog aviona general Konašenkov.