Autor govori o novoj knjizi i nasleđu 1989: U osnovi podrške populistima nije strah od sveta bez granica, već strah od gradova bez lekara. U protekle dve godine, Bugarsku je napustilo 10.000 lekara…

Kada se Jeremy Corbyn kandidovao za lidera Laburističke partije, njegov deklarisani cilj bio je proširenje područja debate. Njegova pobeda nije bila proizvod „pokreta“ već trenutka.

Ljudi zaduženi da upravljaju velikim privredama sveta sve manje veruju da je ekonomija sposobna da odgovori svom zadatku. Ona sve više liči na nauku koja rešava probleme koji više ne postoje.

Najsmešnija, mada verovatna glasina je da će Trump imenovati Ivanku za potpredsednicu i da će se posle izbora povući kako bi njegova ćerka postala prva žena predsednica Amerike.

– Je li Pivo bio slikar? – Da, bio je. Za vreme rata, kada nije mogao da slika, pravio je crteže partizana i tako beležio kako su živeli i šta su radili. Evo, pokazaću ti… imamo jednu knjižicu…

Izbori nisu samo politički triler. Na izborima se odlučuje ili bi trebalo da se odlučuje o nečemu stvarnom. Pravi značaj izbora nije u tome ko će na kraju pobediti, već šta bi se njima moglo promeniti.

Složeniji prikaz ove godine otkriva kako su osujećena očekivanja oblikovala post-komunistička društva i dovela do uspona neliberalnog populizma u regionu tokom protekle decenije.

30 godina od pada Berlinskog zida (9. novembra): „Od akvarijuma možete da napravite riblju čorbu, ali od riblje čorbe ne možete napraviti akvarijum” – ovu šalu o komunizmu sam prvi put čuo 1989.

Kada moćnici govore mnogi novinari samo prenose njihove reči. Umesto da budu kritički sagovornici oni su glasnogovornici. Kao da je sama činjenica da je političar nešto rekao vest.

Članica sam kluba čitalaca Marksovog Kapitala u Moldaviji. Svi smo mladi i nismo iskusili sovjetski komunizam iz prve ruke. Levicu povezujemo sa Bernijem Sandersom, a ne sa gulazima.

U poslednjih 50 godina anglofonom političkom filozofijom je dominirao liberalni egalitarizam Džona Rolsa. Da li današnja kriza liberalizma znači da je njegove ideje pregazilo vreme?

„Hteo sam da pitam da li sebe smatrate dobrim društvom?“, pojasnio je novinar Njujorkera. „Znate li šta je za mene dobro društvo?“, odgovorio je Trump. „Savršeno žensko dupe“.

Nasuprot suparničkoj predstavničkoj demokratiji, u kojoj se političari bore sa svojim protivnicima, deliberativna demokratija podrazumeva okupljanje građana i zajedničko rešavanje problema.

Kapitalizam ne samo da nije u krizi, već je na vrhuncu svoje istorijske ekspanzije, po geografskoj rasprostranjenosti i po brzini širenja na nova područja (slobodno vreme i društvene mreže)…

Ja bih odmah izašao na birališta. To nema nikakve veze sa mojom željom da porazim brexit. Brexit više nije naše najvažnije pitanje: glavno pitanje je možemo li odbraniti demokratiju…

Veruje se da oko 100.000 žrtava Španskog građanskog rata još uvek leži u neobeleženim grobnicama. Posle Kambodže, Španija je zemlja sa najviše masovnih grobnica na svetu.

Ester Duflo je druga žena dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju. Ona, njen muž i jedan kolega sa Harvarda podelili su nagradu za „eksperimentalni pristup iskorenjivanju globalnog siromaštva“.

Donald Tramp je rekao da može da ubije čoveka nasred Pete avenije i da ipak pobedi na izborima. Imunitet od zakona je postao definicija moći i zato bi gubitak tog imuniteta bio njegova propast.

Svega 20 kompanija za fosilna goriva, od kojih su neke državne, a neke u vlasništvu deoničara, odgovorne su za 35% ukupne količine ugljen dioksida i metana proizvedenih ljudskim aktivnostima.

Ono što zahteva objašnjenje nije relativna retkost liberalne demokratije, već samo njeno postojanje. Ne iznenađuje to što su liberalne demokratije malobrojne, već činjenica da uopšte postoje.

Pošto mu je dozlogrdilo da svuda unaokolo čita kako su Srbi otelovljenje apsolutnog zla, Peter Handke odlučio je 1995. da se zaputi na lice mesta, samo nekoliko meseci nakon srebreničkog masakra.

Lideri Konzervativne partije imaju čudnu naviku da kada podnose ostavke to traže i od lidera opozicije. Tako je Theresa May u svom poslednjem obraćanju parlamentu to zatražila od Corbyna.

Iz razgovora za Guardian, povodom izlaska knjige „Trajni dosije“: „Neprijateljstvo prema meni u SAD osetno opada“, kaže komentarišući odnos javnosti prema njemu zbog objavljivanja tajnih dokumenata.

Ona je mlada, a on star. Ona je iskrena, a on laže po navici. Ona se oslanja na nauku, a on samo na svoj osećaj. Ona je fokusirana na predvidivu budućnost, a on živi u imaginarnoj prošlosti.

O novoj knjizi: Svi proizvodimo kapitalizam u svakodnevnom životu i otvaramo mu nova polja delovanja, toliko da smo i sopstvene domove pretvorili u kapital, a slobodno vreme u resurs.

Moglo bi se reći da je centar odoleo u EU i UK, a verovatno i u SAD. Mislim na slučajeve izbora za evropski parlament, odluku britanskog vrhovnog suda i proceduru za opoziv predsednika u SAD.

Balzakova izreka da svako veliko bogatstvo počiva na dobro prikrivenom zločinu nije sasvim tačna. Ali ogromna bogatstva utiču presudno na životnu sredinu, bez obzira na namere svojih vlasnika.

Nova autorova knjiga „Kapital i ideologija“ koja izlazi u martu 2020. ima preko 1.200 strana i 160 grafikona koji nam pružaju nove uvide u problem nejednakosti u poslednjih 250 godina.

Elitistički prezir prema direktnoj demokratiji ne samo da potvrđuje populističku retoriku, već istovremeno ignoriše činjenicu da referendumi mogu biti izuzetno efektno oružje protiv populista.

Intervju o novoj knjizi, uz današnji globalni štrajk za rešenje klimatske krize: To što je mnogima zgodnije da govore o ličnoj potrošnji nego o sistemskim promenama je proizvod neoliberalizma…

Odsustvo dogovora nije nikakav „čisti rez“, kako to neki zamišljaju, posle koga ćemo samo produžiti dalje. To bi u stvari bio početak nove ere konfuzije, sa čitavim nizom novih sporazuma sa EU.

Zašto rizikovati sve zbog brexita bez dogovora? Razbijanje sopstvene partije, gubitak parlamentarne većine, raspad Ujedinjenog Kraljevstva, upropašćavanje privrede, nestašicu hrane i lekova…