Moja majka i propali jugoslovenski eksperiment
Moderno je mrzeti Jugoslaviju, ili joj postavljati dijagnozu Frankenštajna skrpljenog od rasparenih delova čiji je raspad bio neizbežan i nužno krvav.
Černobilj na televiziji
HBO serija „Černobilj“ nam nudi romantizovanu verziju događaja. Serija je veoma gledana, pa izgleda da će na kraju ona, a ne knjige, popuniti prazninu o Černobilju. To nije dobro.
Praistorija postistine
Kažu da smo sa „alternativnim činjenicama“ ušli u fazu istorije u kojoj istina nije bitna. Ali ovaj problem je star koliko i demokratija; novi su napori ključnih aktera u društvu da se degradira javni diskurs.
Gutljaj slobode
Posle 10 godina i preko 500 tekstova, napustio nas je zauvek naš prevodilac sa ruskog Haim Moreno (1947-2019). Ponavljamo njegov poslednji prevod Leva Rubinštejna, za koga ne bismo znali bez Haima.
Zašto su izmišljotine jače od istine
Ako se politička lojalnost signalizira verom u istinu, takav signal svako može da oponaša. Verovanje u budalaste i bizarne priče nameće veći teret. Verovati vođi čak i kad pravi kule u vazduhu, e to je lojalnost!
Posle neoliberalizma
Koji sistem najviše doprinosi ljudskom blagostanju? Ovo je ključno pitanje našeg doba, jer smo nakon 40 godina prevlasti neoliberalizma u razvijenim zemljama utvrdili da ovaj recept ne funkcioniše.
Najbolja vremena, najgora vremena
U periodu unisonog mišljenja od 1990. do 2010. činilo se da smo prepisali sve najgore što je Sovjetski Savez imao da ponudi: lažno jedinstvo svih i svega pod prosvećenom vladavinom liberalne buržoazije.
Hana Arent nije dovoljna
Iz nove knjige „Svetla budućnost: radikalna odbrana čoveka“: Pobune radničke klase s početka 20. veka, i njihov neuspeh, objašnjavaju gotovo sve ono što Arent bira da ne objasni o usponu totalitarizma.
Moderna vremena
Sastanke redakcije mesečnika Les Temps Modernes, koji je pokrenula sa Žan-Pol Sartrom, Simon de Bovoar nazivala je „najvišim oblikom prijateljstva“. Nakon 74 godine časopis je ugašen.
Ko se boji desnice još
Progresivci treba da pristanu na svoje izborne poraze. Prvi put je bilo umesno pitati se kako je do toga došlo. Ali kada se poraz redovno ponavlja iznenađenje zbog toga postaje kontraproduktivno.
Uputstva za pisanje diplomskog rada
O knjizi Umberta Eka „Kako se piše diplomski rad“: Atraktivnost ove knjige je povezana sa magičnim procesom samorealizacije mladih ljudi. „Vaš diplomski rad je kao prva ljubav: teško se zaboravlja“.
Strah od revolucije i žena
Poslednja sezona Igre prestola izazvala je žestoku raspravu iz koje se da naslutiti da su ideološki ulozi visoki. Finale kombinuje odbijanje radikalne promene sa starim antifeminističkim motivom.
Zeleni svet
Međunarodni zeleni nju dil bi sproveo preraspodelu resursa za rehabilitaciju iscrpljenih oblasti i zaštitu od rastućeg nivoa mora, te garantovao pristojan životni standard svim klimatskim izbeglicama.
Austrijska desnica i obaveštajne službe
Austrijski obaveštajci kažu da sada štite doušnike i informacije ne samo od neprijateljskih zemalja, već i od sopstvene vlade. Evropski saveznici i SAD počeli su da isključuju Austriju iz obaveštajnih razmena.
Govor u skupštini
Povodom Dana pobjede nad fašizmom i Dana Evrope: Govor Riharda fon Vajczekera, predsjednika SR Njemačke u Saveznoj skupštini u Bonu 8. maja 1985. povodom tada 40 godina od kraja Drugog svjetskog rata.
Ubrzanje
Izveštaj UN-a pokazuje da je naš uticaj na prirodu tako dramatičan da je čak milion biljnih i životinjskih vrsta u opasnosti od izumiranja u sledećoj deceniji. To su ekosistemi od kojih neposredno zavisi opstanak ljudi.
Kriza srednjeg doba demokratije
Ransimanova analogija sa krizom srednjih godina neizbežno implicira da je smrt demokratije blizu. On skicira tri moguća scenarija za kraj demokratije: klimatske promene, društvene mreže i kineski model.
Dva protesta, jedna budućnost
Dok je Farageova partija Brexit hvatala zalet, ekološki protesti u Londonu bližili su se kraju. Posle skoro dve nedelje pobune zbog klimatskih promena, pokret Extinction Rebellion je obustavio blokadu centra grada.
Dobre i loše strane globalizacije
Uz porast nejednakosti u svetu prosečne vrednosti postaju besmislene. U polarizovanom društvu porast prosečnog dohotka ne govori nam ništa o promenama kroz koje prolaze bogati ili siromašni.
Pisma iz zatvora
Nemam recept za ljudskost, samo znam kako je to: kada smo zajedno šetale poljima Suedendea i kad je crveno sunce ležalo na pšenici. Uprkos svim strahotama, svet je divan, a bez kukavica i slabića bio bi još divniji.
Prvo su došli po Asanža
„Neka gori u paklu“, širom sveta govore dobri ljudi koje je razbesnelo to što je WikiLeaks objavio elektronsku poštu Hillary Clinton. Zašto, pitaju oni, nije objavio ništa skandalozno o Trumpu ili Putinu?
Izgubljeno u seobama
Kada je bežao iz Francuske 1940. Benjamin je sa sobom poneo crni kofer. Da li je u njemu bio neki rukopis? Znamo da to nije Projekat Arkade jer ga je dao Bataju, ni Teze o filozofiji istorije koje je poverio Hani Arent.
Iz debate sa Džordanom Pitersonom
Iz debate „Sreća: kapitalizam vs. komunizam“, održane 19. aprila u Torontu između dve ličnosti koje na globalnoj sceni predstavljaju alt-desnicu i neomarksističku levicu.
Evropski izbori kao drugi referendum
Za samo 5 nedelja u Britaniji će se održati referendum o brexitu. Biće to naizgled izbori za EU parlament, a zapravo pre-referendum ili preferendum.
Notre Dame
Setio sam se sablasno lepog septembarskog jutra 2001. u Njujorku – dok su se na ekranu vrtele slike pariskog tornja u plamenu kako se naginje i pada. Uništenje Notr Dama bilo je vizuelni odjek rušenja dveju kula.
O čitanju u prevozu
Da li su vozovi, autobusi i avioni zaista doveli do porasta književne proizvodnje? Izvesno je da su ta prevozna sredstva brzo prodrla u svetove pisaca. Prvo sećanje Virdžinije Vulf je na majčinu haljinu u omnibusu.
Hapšenje Asanža i sloboda medija
Ovo je politički motivisana tužba, koja pokreće pitanje da li istraživački novinari i izdavači imaju zaštitu Prvog amandmana u odnosima sa poverljivim izvorima, ili ne.
Brexit i borba za dušu Evrope
Kontinentalna Evropa nikada nije tako pomno pratila britansku politiku kao sada tokom brexita. Još jedan paradoks je to što Britanija nikada nije toliko zavisila od EU partnera kao sada kada hoće da ih napusti.
Ukrajinska aprilska šala
„U Ukrajini ne postoje izbori“, „to se ne sme priznavati“, „šta će Ukrajini predsednik kad njome vlada američki ambasador“ – glavni su komentari ruskih državnih medija povodom 7. predsedničkih izbora u Ukrajini.
Masovna psihologija brexita
Kako je primetio Niče, ludilo na individualnom planu je relativno retka, a na grupnom uobičajena pojava. Britanija je kao dete koje nije samo napušteno, već doslovno ispušteno iz ruku svojih roditelja.
Izborni izazov za Erdogana
Tokom 50 dana kampanje Erdogan je održao 102 skupa u 59 gradova i pojačao nacionalističku retoriku. Sada njegova AKP ima 9 gradova manje nego pre izbora, to jest većinu u 39 od 81 opštine u Turskoj.
Brexit i radikalna desnica
Sam brexit – kao svakodnevnu krizu koju već živimo – u celini je sprovelo rasističko i ksenofobno krilo britanskih neoliberala povezanih sa globalnom alijansom, čiji je cilj razgradnja multilateralnog poretka.