Gledam proteste u Beogradu i mnogo mi je žao ljudi koji političko rešenje očekuju od studentskog pokreta. Navikli su da se njima upravlja i ne prepoznaju autonomiju ni kad im je neko pokloni.
VIDEO – Stotine hiljada ljudi iz cele Srbije prošetalo se pored državnih institucija iz kojih su pobegli zaposleni, a napunile ih policija, žandarmerija, BIA, batinaši i novi režimski adut – zvučni top.
VIDEO – Studentima, đacima i nastavnicima koji su peške, na biciklima i motorima stigli iz cele Srbije, Beograđani su priredili svečani doček. Vlast čini sve da spreči građane da dođu na protest „15. za 15“.
Svi dosadašnji protesti studenata protekli su mirno. Vučićev režim, međutim, uporno pokušava da im pripiše potencijalno nasilni karakter. Glasove režimskih tabloida sluša i Sinod SPC.
AUDIO – Koja su naša prava u slučaju legitimisanja, pretresa, hapšenja ili prebijanja od strane uniformisane i policije u civilu? Kako se treba ponašati u takvim situacijama? Govori Vladica Ilić.
Studenti koji hodaju iz svih delova Srbije su pred Beogradom. Dolaze da ih svi vide i čuju, da upravo u Beogradu pokažu zaraznu energiju čvrste vere da ovaj grad ne mora biti genius loci besmisla.
One večeri kad je u Aberdarevoj žandarm udario policajca pod kapuljačom, Dačić je pohvalio uzdržanost žandarmerije. Vladar to nije mogao da sluša. Ljutito je napustio ministra i otišao negde.
Pumpaju studenti tražeći normalnu državu na svakom ćošku koji vodi ka Beogradu. Ali pumpa i režim – preko svojih medija najavljuje građanski rat, dok pred Predsedništvo instalira simbole sukoba.
Gle, ministar kulture laže. Malo čudi elaboracija laži. Udario me je, otišao sam kod lekara, lekar je sastavio izveštaj o povredama, s tim sam otišao kod tužioca. Kad na sudu – čovek ga opsovao.
Za manje od dva meseca otkako je mandat preuzela nova administracija u Vašingtonu, evropska politička scena se transformisala u poprište sukoba između Trampovih saveznika i protivnika.
Knjiga Dejana Jovića „Uvod u Jugoslaviju“ nije samo istorijski prikaz, već pruža okvir za razumevanje savremenih političkih događaja, uključujući i aktuelni talas studentskih protesta u Srbiji.
Politika je instrument za obavljanje velikih poslova u jednom društvu, ističe Đinđić. Ali društvo mora da kontroliše taj instrument, a najbolji način je učešće, participacija.
Povodom godišnjice atentata na Zorana Đinđića: Peščanikov film, transkripti sa suđenja i analize istrage o političkoj pozadini ubistva čiji je epilog društvo ostavilo budućim generacijama.
Kolonijalna imaginacija vidi „prezrene na svetu“ kao drukčiju vrstu neosetljivih ljudi koji ne žale za svojim mrtvima kao mi, a na svoje siromaštvo gledaju relativno ravnodušno.
Pismo narodu studenata u blokadi privuklo je mnogo pažnje na zborove građana kao oblik neposredne demokratije. Urgentnija tema je suverenost.
Ponekad mi se od vesti stegne grlo. Taj osećaj je sovjetska disidentkinja Larisa Bogoraz ovako opisala: „Postaje nemoguće živeti i disati.“ Stvara se sloj ljudi koji se nikada neće osećati sigurno.
Pumpaćemo ga još / Da je moglo bez pumpanja / Ne bismo ni pumpali / To nam je suđeno / To nam je zaveštano / To nas je održalo / To nam je jedino preostalo / To je najmanje što možemo.
Dodik je ukinuo nadležnost četiri državne institucije u entitetu, pokušao izbaciti jednu od njih iz Banja Luke i zapravo krenuo ka secesiji, ali efekti koje je očekivao se nisu dogodili.
Studentski plenumi su kao sledeći veliki iskorak ponudili zborove. Mislim da to nije rešenje, već svesno ili nesvesno rušenje studentskih zahteva.
Ne vidim u ovom trenutku jači politički gest, snažnije pokazivanje solidarnosti niti efikasniji antirežimski potez od uplate novca za radnike u školama širom Srbije. Mnogi to već čine.
Stereotipi o nekompetentnim režimskim ljudima kao pravnicima „sa Uniona“ ili drugih privatnih fakulteta, dobijaju bizarnu formu lova na veštice. Pritom nijedan od njih nema veze sa Unionom.
Građane koji su pre nekoliko dana protestovali ispred zgrade Skupštine Beograda, napali su i tukli – lancima, sajlama, palicama, kišobranima – radnici privatne firme angažovane za poslove obezbeđenja.
Predsedniku Srbije čak ni nasilje, u kojem je jedino dobar, moglo bi se reći i najbolji, ne polazi za rukom ovih dana. Najavljuje ga, podstrekava, organizuje, ali sve to ide nekako traljavo.
Naši sadržaji su uvek bili i biće otvoreni i dostupni svima. Ali da bismo nastavili da radimo, potrebna nam je vaša podrška. Podržite Peščanik mesečnim, godišnjim ili jednokratnim donacijama.
AUDIO – U četvrtak je u Čačku zakazan protest prosvetnih radnika. Ministarstvo nastavnike u blokadi tretira kao nevaljalu decu. Govori Gordana Danilović, profesorka Užičke gimnazije.
VIDEO – „Mladi su pokazali da nisu samo naslednici Srbije, već njeni ustavobranitelji“, piše u Studentskom ediktu koji je pročitan na velikom okupljanju u Nišu 1. marta.
VIDEO – Studenti u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru i građani ovog grada dva dana pred veliki protest u Nišu dočekali su kolege iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.
Mašina – Nema mnogo prostora za popuštanje svih tih masa ljudi u pobuni, ali još manje prostora za popuštanje ima sam režim. Pa se sada sve pretvara u pozicionu borbu i rat iscrpljivanjem.
Veterani i „prijatelji“ ozloglašene Jedinice za specijalne operacije postavili su svoje šatore u beogradskom parku gde protestuje i grupa studenata koja se protivi blokadama fakulteta.
Citizens who protested in front of the Belgrade Assembly were attacked and beaten – with chains, cables, clubs, umbrellas – by members of a private company hired to safeguard the Assembly building.
After claims that the opposition was nonexistent, surviving only on sterile salon statements, a sudden dramatic action resisted the irrational ruling mob.
The shifting stance toward Russia is not just about diplomatic maneuvering but a response to the crisis of capitalism, where the current model of accumulation in the U.S. faces structural challenges.
