Dok se prave bilansi, čija je strava čitljiva samo u dimenzijama ličnih tragedija, neizbežno se postavlja pitanje budućnosti, uz literarnu nedoumicu da li takvo nešto uopšte postoji.

Iza fraze „nepoštovanje ustava“ skriva se nešto mnogo opakije nego što je ignorisanje jedne ili druge njegove odredbe: to je istovremeno i neposredan izraz nepoštovanja prema građanima.

Tviter je ukinuo hiljade naloga koji su promovisali SNS i njenog lidera. Ove aktivnosti se sele na Fejsbuk stranu „COVID 19 Serbia“ koristeći interesovanje građana za pandemiju.

Pismo iz Vašingtona: Dobili smo poziv iz kancelarije gradonačelnika. Preko automatske poruke staloženi ženski glas nas je obavestio o ozbiljnosti situacije u vezi sa bolešću Covid-19.

Sada, aprila 2020 (dok traje planetarni napad korona virusa), sjedim na Grbavici u Sarajevu, na istoj lokaciji kao i onda – 1992 (kad je počela opsada grada koja je trajala četiri godine).

Svakodnevno gledamo kako ljudi krše karantin: zar nije onda neophodno pooštravanje mera? Zar vlast nije u pravu? Nije. Nije u pravu čak i ako je potpuna zabrana izlaska pravo rešenje.

U borbi protiv dezinformacija (koje su zaista opasne u doba epidemija) Vlada treba da pribegava upravo objavljivanju pravih i potpunih informacija, i to pre nego što ih iko i zatraži od nje.

Za one preko 65 godina, pored zabrane kretanja van kuća zabranjuje se kretanje po kući… Zabranjuje se svaki kontakt pojedinca sa samim sobom, jer se virus može preneti sa sebe na sebe…

Brnabić kaže – novinarka Ana Lalić laže. Nije istina, kaže Brnabić, da u Kliničkom centru u Novom Sadu lekari i sestre nemaju opremu, da su im smene predugačke i da zato stradaju…

Vlast Srbije je upozoravana od strane psihologa da mora voditi računa o mentalnom zdravlju stanovništva i da širenje straha može da ima katastrofalne posledice.

Kakvi su misaoni putevi i psihološki mehanizmi autoritarnog pravoslavlja? Za potrebe analize sledi izvod iz geopolitičkih razmatranja episkopa bačkog i stalnog člana sinoda Irineja Bulovića…

Virusna privreda nastaje posle epidemijskog šoka i traje dok se virus ne povuče, a virtualna je ona koja bi bila da do šoka nije došlo i koja će se obnoviti posle epidemije.

Izlaganje ministra finansija Siniše Malog, koji je predstavio paket mera za pomoć privredi i građanima Srbije, bilo je dosta jasno i koncizno, uz minimalno političarenje…

Zaključak Vlade uspostavio je sistem koji predviđa da samo jedan jedini organ može javnosti da pruža informacije u vezi sa epidemijom: Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.

Izvanredna situacija u Hrvatskoj nije proglašena iako se provodi. Sistem građane vidi kao neprijatelje, a obnovio se i doušnički refleks iz devedesetih.

Zapanjujuća je i ujedno zabrinjavajuća sličnost u ponašanju naše crkvene i svetovne vlasti prema neistomišljenicima. Kao da su im se, u njihovom univerzumu, sve kockice poklopile.

Mene brine logorska ideja, potekla od struke, da policijski čas bude opšti, neprekidni, bez pukotine i izuzetaka. Neke države su učinile nešto blizu ali ništa slično, ali one to umeju, a mi ne.

Jedini spisak na kome smo svi mi punoletni jeste birački. A budući da na njemu nema brojeva naših računa, najbolje je da se 100 evra daje na ruke svakome ko dođe da glasa.

Ova arapska reč svoje današnje značenje prvobitno nije imala. Al-kuhl je najpre bio prašak za oči. Još u 2. veku pre nove ere u akadskom i asirskom jeziku javlja se reč quhlu…

Predsjednica Kriznog štaba nije iz medicinske struke, već je ekonomistica koja će u jeku krize blokirati nabavku 150.000 testova na korona virus…

Predsednik je najavio celodnevni policijski čas. Onda je konstatovao da je 92% građana disciplinovano, dok je 8% neposlušno. U tom slučaju je teško opravdati tako restriktivnu i neselektivnu meru.

Umesto istine o razorenoj državi imamo državu koja kriminalizuje svoje žitelje. Umesto da kaže bolje od ovog ne umemo, režim preti žiteljime Srbije – vi ste krivi što mi ne umemo bolje.

Ne davimo Beograd – Samo ekonomski program koji garantuje plate za sve zaposlene i pomoć preduzećima i nezaposlenima omogućava da svi ostanu kod kuće tokom epidemije.

Svako od nas, uprkos strahu od bolesti i obesti izvršne vlasti, u ovim dobrovoljno izolacijskim danima treba makar jednom dnevno da se pogleda u ogledalo i kaže: ja sam slobodan čovek.

Dnevnik iz vanrednog stanja II: Života je prekjuče pobegao policijskoj patroli ispred Lidla u Jagodini. A, rekao sam, misliš na onog fantoma? Tvoj stric Života je taj fantom? Baš tako, potvrdio je Tihi.

Ne treba mi alarm da bih ustao. Uzbuđenje mi ne dopušta da spavam. Ove mračne zore, daleko od svanuća, odobren mi je izlazak. Odlazim u noćni život, čak u Mladenovac.