Osećaj ugroženosti ćirilice pre svega je vezan za davnu prošlost. On sadrži dijahronu teritorijalnost kao i osećaj bezdržavnosti za ono što treba sačuvati i osigurati, a što se u ovom slučaju naziva ćirilicom.

Upravo je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima kojim Vlada želi da zameni važeći Zakon o policiji. To jest završeno je nešto što je vlast nazvala javnom raspravom.

Politika nam izgleda kao Čoveče ne ljuti se samo što su, baš suprotno, svi nešto ljuti. Neki su ljuti s pravom i to godinama, neki samo glume da su ljuti prigodno o godišnjicama.

Na mrežama su se pojavile fotografije kombija sa grbom Beograda i natpisom „Pokretna kancelarija Gorana Vesića“. Da li ovo plaćaju građani Beograda?

Zašto ne istaknemo vola, makar i na ražnju, kao sliku nedostižne snage na Balkanu i šire? Zar volovi nisu vukli državnu kasu i komoru pri bekstvu srpske države iz Srbije u Velikom ratu?

Prava zvezda programa bio je Milorad Dodik: „Moram vam odati jednu tajnu. Mi ne volimo ovde kada nas vi zovete Bosancima. Mi nismo Bosanci, ja sam Srbin, pravoslavac, pišem ćirilicu…“

Na proslavi srpskog jedinstva jedan je rekao da je ono državno, drugi da nije, a treći da je to etničko i nacionalno jedinstvo. Hoće li se Srbi na kraju posvađati oko toga – ostaje da se vidi.

Član 5 novog zakona predviđa „poreske i druge administrativne olakšice za privredne subjekte koji u svom poslovanju odn. u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćirilično pismo“.

Svako od nas radi, ili zna nekoga ko radi za poslodavca putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, putem zadruge, ili eventualno na sezonskim poslovima…

U skupštini je razmatran Vučićev i Dodikov predlog zakona o srpskom jeziku i očuvanju ćirilice. Zakon mora biti donet 15. septembra, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.