Nedaleko od ulaza u kampus Triniti koledža u Dablinu, na banderi do autobuske stanice, u visini očiju, bio je mali letak i na njemu reči: „Ne budi šupak, ne glasaj za desnicu!“
Sud je utvrdio da su dokazane sve optužbe koje se odnose na četiri ratna zločina: protivzakonito lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
Naš bestidni takmac će se postarati da na listiću bude barem nekoliko lažnih studentskih stranaka. Poslušajte potpuri pesama u kojima se pominje broj tri (3), kao mnemotehničko pomagalo.
Možda je pitanje da li su Trumpove laži i nameštaljke potezi moćnika ili očajnika, loše formulisano. Umesto zgražavanja, trebalo bi da se fokusiramo na slabosti koje proističu iz autokratskog režima.
Izgleda da 15. marta 2025. nije bilo soničnog topa. Ljudi su bili u zabludi zbog državnog udara. Rušenje ustavnog poretka se nastavlja sećanjima na masovni napad, a despot je odlučio da sećanja zaustavi.
Dva dana pre nego što se „apostolskim žrebom“ birao patrijarh, izvesni rab Božji Ećim znao je ko će biti izabran. Podvižnici dve bratije, poznate kao škaljarski i kavački klan, nisu krili duhovnu radost.
Prihvatili smo kao prirodno da svaki Palestinac mora da negira još jedan deo sebe samo da bi stekao ono što svaki drugi građanin u Izraelu bezuslovno poseduje: pravo na život.
Duh „odvažan iz sujete i egoizma“ prožimao je društva i oblikovao međunarodnu politiku. Rođen iz poraza komunizma, revitalizovani kapitalizam najavili su Thatcher, Reagan i Sjaoping.
Više kolona na izborima, svaka čuva svoj politički identitet, ali posle izbora, svi ujedinjeni oko istog cilja, spremni da žrtvuju najveći deo svojih programa zarad višeg dobra. Jednostavno, zar ne?
Britanija navodno uvodi sankcije, još desetak evropskih zemalja se pretvara da im se pridružuje, a Izrael navodno uzvraća da Britancima pokaže gde im je mesto. Svi su zadovoljni sobom.
Iz vladajuće stranke prvo su tvrdili da im je za tri sata overeno 170.000 potpisa. Kasnije su rekli da im je za jedan dan overeno 225.000 potpisa. Stručni ljudi kažu da se za sat može overiti do 30 potpisa.
Diktator je prorekao da će afera sa zvučnim topom ući u istoriju beščašća. I jeste, odlukom javnog tužilaštva da proganja sve koji su zvučni top čuli, osetili, a neki bogme i videli i snimili.
Znate onaj vic kad čovek plaća čitulju pa mu kažu da ima fore za još dve reči? I on doda. „Prodajem fiću“. Na to me je podsetila ova ujdurma sa sahranom. „Umro Ratko Mladić. Kupujem glasove.“
VIDEO – O istraživanju jedne od najbrutalnijih operacija koje su sprovele hrvatska vojska i policija u selima Lički Čitluk, Počitelj, Divoselo i Medak govore Branka Vierda i Nikola Puharić.
Vučić i Ši su na dominantne položaje došli iste godine, obojica sa bogatim političkim iskustvom. Za razliku od Šija, koji je radio na usponu Kine, Vučić je plivao u ekonomskom raspadu svoje zemlje.
Zvanična Srbija osporavala je i nastavlja da osporava pravnu kvalifikaciju genocida, ali dosad nije osporavala razmere samog zločina niti se poistovećivala sa njegovim počiniocima.
Trener odbojkašica izneo je duboko ukorenjenu ideju, koju brižljivo neguje i vlast: da su građani Srbije politički maloletni, nezreli za političko delovanje ili formulisanje bilo kakvog političkog stava.
To je put sreće i zaglupljivanja, noseća srpska pop i turbo-kultura, najveća hipnotizerska, anestezijska, lobotomijska snaga današnjeg srpskog društva. Bez tog puta bi vlast bila nemoćna.
Ovaj tekst je podrška za devetoro zaposlenih na N1 koji su ustali protiv cenzure i mobinga Branislava Šovljanskog. Početkom jula, prekinuo sam saradnju sa portalom N1 zbog pokušaja cenzure.
25 godina od napada na Ameriku: Posledice su nova definicija rata, država nadzora, bezbednost granica kao pitanje nacionalnog opstanka i normalizacija nezamislive surovosti (iz arhive, 2022).
Ubrzano se topi američka, evropska i sirijska podrška planovima Istanbula. U Turskoj jedva čekaju da se četiri miliona Sirijaca vrate svojim kućama. Ali Erdogan i dalje tera po svome.
Istekao je rok za Republičku izbornu komisiju da propiše program i način obuke za rad u lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima, u skladu sa novim izbornim zakonima. RIK se ne oglašava.
Jeste, vodič baš za nas, za pobunjene žitelje Srbije. Uzmimo stvari u svoje ruke. I dišimo duboko. Ulog je ogroman i ogromna je i naša odgovornost.
Patrijarhova SPC je crkva bez pokajanja, koja otvoreno relativizuje osnovne ljudske vrednosti. Nije ni čudo što je oko sebe okupila kriminalizovanu i korumpiranu elitu, kojoj nesebično služi.
Masovni danse macabre na Topčideru govori da je sistem kontrolisanog pristupa ratnoj prošlosti urodio plodom. Da je drugačije, javnost bi negodovala protiv morbidnih rituala slavljenja genocida.
Ganule su me odbojkašice koje nisu mogle sakriti stid i gađenje u diktatorovoj blizini. Izborna odbojka počela je grubim kršenjem svih pravila igre. Utakmica je poodmakla, sad su na redu još gori potezi.
Naši sadržaji su uvek bili i biće otvoreni i dostupni svima. Ali da bismo nastavili da radimo, potrebna nam je vaša podrška. Podržite Peščanik mesečnim, godišnjim ili jednokratnim donacijama.
VIDEO – Prvi Prajd je održan pre četvrt veka, dva dana posle izručenja Miloševića u Hag, a ovaj poslednji dva dana pre sahrane Ratka Mladića. Ista meta, isto odstojanje – dve Srbije putuju kroz istoriju.
VIDEO – Operacija Oluja počela je 4.8.1995. u 5 sati ujutru, a već u 10:30 šahovnica se zavijorila na kninskoj tvrđavi. Više od 200.000 ljudi haotično je bežalo prema Srbiji, mnogi od njih u papučama…
VIDEO i transkript – Nedžad Avdić je sa 17 godina preživeo masovno streljanje preko 800 Bošnjaka koji su u julu 1995. iz Bratunaca odvedeni u školu u Petkovcima, a onda streljani kod obližnje brane.
Školegijum – Domaću javnost blago je uskomešala vijest da se u Sloveniji planira reforma školstva, povratak sa devetogodišnjeg na osmogodišnje osnovno obrazovanje. Naprijed u nazad!
Oslobođenje – Dok dobar dio vlasti u BiH radi sve da opstruira bilo kakvu funkcionalnost države, nismo u stanju završiti niti jedan autoput niti kupiti makar jedan kanader, a realno nam treba čitava flota.
Novosti – Taman je poglavar Srpske pravoslavne crkve zamolio Dragog Boga da „Ratku generalu“, rabu božjem, oprosti grijehe, kad je jedna muha zazujala kraj njegova uha i progovorila: Kakve grijehe?
All those turning a war criminal into a new national myth have no dilemmas over who Ratko Mladić was and what crimes he had committed.
The Serbian Pavilion at the Venice Biennale has its own alternative scene in the guestbook at the entrance. It reveals visitors’ attitudes toward what official Serbia has to offer today.
The family’s right to a grave and funeral rites does not negate the question of why a convicted genocide perpetrator is given a public space where private mourning can turn into political commemoration.
