Njegovo povremeno zazivanje Ustava je isključivo vezano za izbegavanje odgovornosti i vodviljskog je karaktera: redovno u onom dripačkom maniru „hteli ste po ustavu, eto vam, to je po ustavu“.

Iz vlade tvrde da autoput kod Sava centra nikad nije bio blokiran. Ne sećaju se da su u novembru 2001. pod komandom Milorada Ulemeka Legije saobraćaj na tom mestu zaustavile Crvene beretke.

U pokušaju da se pravi kako nije čuo šta mu desetine hiljada ljudi poručuju sa ulica a znajući da mu njegovi mediji to neće preneti, predsednik je u subotu pobegao u Nedeljice…

Češka trenutno ima dva premijera i jednu vladu. Onu u odlasku. Izbori su bili početkom oktobra, ali nova vlada će se formirati tek polovinom decembra zbog hira Miloša Zemana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je obezbedilo poseban telefonski broj za građane kojima blokadom saobraćaja neko ograniči slobodu kretanja i sve ih pozvalo da podnose prijave…

Gledao sam opet film Bore Draškovića „Život je lep“ o nasilju bez razloga. Svi artisti iz te priče, osim Šerbedžije, davno su mrtvi. I film „Život je lep“ Roberta Beninjija o radosti i nadi u logoru smrti.

Ovu poruku sam dobio od jednog vijetnamskog radnika na gradilištu buduće fabrike guma Linglong, „najveće i najznačajnije investicije u Vojvodini“.

Neka mi čitalac oprosti za optimizam: režim je u čudu i ne snalazi se. Od 2012. naovamo uvek je imao jasnu metu na drugoj strani linije političkog fronta i nepogrešivo ju je pogađao…

Imali smo srp i čekić kao simbol države seljaka i radnika, sad imamo čekić, rudarima neka ostanu dva ukrštena, a državu najslikovitije prikazuju jedan vođa, jedan narod, jedan čekić na zastavi.

Vijetnamski radnici su žrtve trgovine ljudima, a mi smo prinuđeni da slušamo apologete koji se utrkuju u tome ko će se više ulizivati investitorima i trafikerima. Evo rezimea njihovih nastupa.

Dok je u subotu Ekološki ustanak blokirao puteve u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Šapcu, Vučić je bustovao svoju partiju, koja je na proslavi godišnjice utrostručila stranačke organe.