Povodom 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti, gradonačelnik Njujorka ponudio je radikalno drugačiju naraciju o tome šta SAD jesu i šta bi mogle biti. Svoju politiku pretočio je u globalnu viziju.
Odgovor je jednostavan: javni dug iznosi onoliko koliko Ministarstvo finansija objavi svakog meseca. Ta brojka nije pogrešna, niti statistička prevara. Ali nije ni konačna priča o fiskalnoj održivosti Srbije.
Šta da kažete svojim glasačima kojima ste obećali uništenje studentskog pokreta, a pokret živ i zdrav? Možete, kao Milošević u vicu, da namaknete zavese u kupeu i ljuljate vagon.
VIDEO – Nedžad Avdić je sa 17 godina preživeo masovno streljanje preko 800 Bošnjaka koji su u julu 1995. iz Bratunaca odvedeni u školu u Petkovcima, a onda streljani kod obližnje brane.
Ljudi koji nisu direktno učestovali u ratnoj politici koja je dovela do zločina, ne bi bili pogođeni priznanjem zločina. Miloševićevi glasači bi mogli da osete izvesnu nelagodu.
Savremena istorija – Tri neugodne priče nas pozivaju da kročimo u sivu zonu složenosti ljudskog ponašanja i izazova da ga objasnimo.
Kao i sve Vučićeve laži, i negiranje genocida u Srebrenici se svodi na prostu jezičku intervenciju. Ako neko kaže da je genocida bilo, onda je on zagovornik teze da su Srbi genocidan narod.
Danas je 11. jul, međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, proglašen rezolucijom 78/282 UN. U rezoluciji se čak i ne pominje Srbija, ni država ni narod, i niko se ne proglašava genocidnim.
Kako je suvremena Hrvatska tvrdokorno izgrađena od klerikalnog nacionalizma, tako se i odlazak selektora nogometne reprezentacije pretvorio u političku raspravu o Hrvatskoj i njenom društvu.
Nije za čuđenje to što je Porfirije primio Trampovog „savetnika za duhovna pitanja“, koji smatra da je zalaganje za prava LGBTQ+ osoba veleizdaja, sa pogubljenjem kao adekvatnom kaznom.
Pre 10 godina, procene vrednosti Telekoma Srbija kretale su se oko 1-1,5 milijardi evra. Ko bi danas kupio firmu koja ima dug od pet milijardi evra?
Ima još živih seniora koji su pretekli pandemiju i kućni pritvor iz 2020. Jedne aprilske večeri prorok je sedeo u nekom studiju, uzeo melodramsku pauzu, pa rekao: „Mislim se na koje muke da vas stavim.“
Vest kaže da je turski predsednik kao domaćin, svojim gostima, predsednicima zemalja članica NATO-a poklonio masivne revolvere Magnum i uz oružje još i adekvatnu bojevu municiju.
Prekid informativnog programa javnog servisa u Mađarskoj, podsetio me je na izvinjenje RTS-a u maju 2011. jer je devedesetih „vređao osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije“.
U režimskim medijima odomaćio se prekor upućen opoziciji i studentima-blokaderima da sve čine samo da bi se dokopali vlasti. Dokopati se vlasti je bez sumnje pogrdna ili bar nipodaštavajuća fraza.
Vlast više nema snage i teži tome da značenje suzi i spreči svaku interpretaciju. Potpuno gubljenje značenja vidimo u uzviku „Aco, Srbine!“. Došli smo do faze u kojoj je argument sveden na refren.
Mnoge tvrđave u istoriji nikad nisu doživele napad, prosto su postale prevaziđene. Tako će biti i sa fortifikacijom u Pionirskom parku. Kako su je montirale, gradske službe će je i razmontirati.
Poruka koju studenti i opozicija, zajedno ili posebno, treba da upute građanima u stvari je krajnje jednostavna. Vladavina prava, medijske slobode, kažnjivost onih koji krše ljudska prava.
Pročitala sam osvrt zamenika direktora vesti N1 na tekst koji sam nedavno objavila na sajtu Peščanika i shvatila da treba iznesene stavove ilustrovati ponekim primerom. Da bismo se do kraja razumeli.
Ako je odgovoran samo mentalno zdrav čovek, onda izraz ludilo u politici treba izbegavati. Bolje je govoriti o iracionalizovanju politike, o glumljenim i iskrenim sumanutim strategijama moćnih.
Imamo rat na više frontova, vladu koja ne kontroliše rashode, više puta izmenjen državni budžet, desetine hiljada vojnih rezervista i duboku međunarodnu izolaciju. Ipak, izraelska berza ruši rekorde.
Moja poruka uvaženom gospodinu Stojadinoviću nije bila „cenzorska“. Nije u pitanju pokušaj da se bilo ko zaštiti od kritike. Tačno je da sam rekao da tekstovi koje objavljujemo ne treba da sadrže lične uvrede.
Ministar za informisanje Boris Bratina izabran je kao savršeni kandidat za ispraćaj vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija: nije u stanju da kaže bilo šta što se ne sme niti ume ono što se sme.
Pomislila sam da sajt Bele kuće poziva Amerikance na nasilje nad migrantima. Ali možda je dovoljno da ih navede da ne reaguju dok Služba za imigraciju i carinu sprovodi surove progone „tuđina“.
Nema trajnih vrednosti ni zauvek naučenih istina. Ništa nije trajno, još manje prenosivo, svako znanje i svaka veština moraju se obnavljati i ništa nije stečeno pripadnošću.
Šta god da predstavlja kreacija na Terazijama, nije smela biti postavljena bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ne zna se ko je i kako o tome odlučivao, niti koliko je „skulptura“ koštala.
Više desetina poslanika iz raznih stranaka u britanskom parlamentu zahtevalo je da se deci u Britaniji zabrani da gledaju ruski crtani film „Maša i medved“. Zvuči kao šala, ali nije.
Na tekućem 61. Venecijanskom bijenalu umetnosti eksperimentalni diptih Uho je oko duše, inspirisan stvaralaštvom Hildegard od Bingena, uspostavlja snažan čulno-kognitivni efekat bioskopske imerzije.
Ako nam san pokazuje kakva bi stvarnost mogla biti (Borhes), možda i pamflet može dočarati iskušenje u koje bi FIFA mogla pasti ako bi postala stecište novca i zlogl. trgovine uticajem.
Naši sadržaji su uvek bili i biće otvoreni i dostupni svima. Ali da bismo nastavili da radimo, potrebna nam je vaša podrška. Podržite Peščanik mesečnim, godišnjim ili jednokratnim donacijama.
AUDIO – Istraživanje BCBP-a pokazuje da je svakom trećem građaninu Srbije nuđeno da proda svoj glas, a svaki četvrti je bio primoravan da ide na neki predizborni miting ili glasa za određenog kandidata.
AUDIO – Izveštaj BCLJP-a o pravima mladih u Srbiji pokazuje da je država intenzivirala specijalnu policijsku, parapolicijsku, pravosudnu, finansijsku i medijsku operaciju protiv svoje mladosti.
VIDEO – Promocija knjige istoričara Edina Omerčića o ulozi Srpske pravoslavne crkve u ratovima devedesetih. Govore Vukašin Milićević, Ivan Ejub Kostić i autor. Moderator razgovora je Milivoj Bešlin.
Mladina – Slučaj Glavaš je primjer revolucionarne države bezakonja i opasne mitologije o bezgrešnosti ratnih pobjednika. Jer vrijeme u Hrvatskoj stoji. Ili se mjeri unatrag.
Pokušaji diskreditacije svih koji se bore za istinu o ratnim zločinima i o genocidu u Srebrenici postaju sve brutalniji. Zahtevamo hitnu reakciju nadležnih i istragu o napadačima i njihovim nalogodavcima.
Povodom postavljanja kantara na Terazijama: Nije svaki trodimenzionalni objekat u javnom prostoru skulptura, niti postaje simbol odlukom birokratije. Ostaje još pitanje ko je taj predmet izabrao.
Attempts to discredit everyone fighting for the truth about war crimes and the genocide in Srebrenica are becoming increasingly brutal. We demand immediate and thorough investigation into the assault.
DwP – In Croatia, where public memory of the 1990s has been shaped largely around the identities of victimhood and heroism, it has been difficult to find a place for the memory of Josip Reihl-Kir.
State decorations were stripped from war criminal Branimir Glavaš on the basis of a decision by the High Criminal Court of Croatia, by which Glavaš’s conviction for war crimes became final.
