Poslali su Darka Glišića da udari na rektora Beogradskog univerziteta i optuži ga za smrt studentkinje. Nije uspelo. Čovek koga su želeli da slome, te večeri se uzdigao do lidera.

Nema pameti. I zato nećemo imati izbore za parlament do kraja juna. Na stranu pitanje kako se dogodilo da nam ljudi bez pameti otmu zemlju, sad treba razumeti šta čekaju i zašto ne raspisuju izbore.

Matice, Matice, kad si postala takva? Dvesto godina svog bivstvovanja posvetila si savremenoj vlasteli, samodonirala si se, jedan si od ukrasa i jedno si od pomoćnih oruđa samodržavlja.

Iduće godine se navršava čitavo stoleće od „Izdaje intelektualaca“ Žilijena Bende. U tom eseju Benda kritikuje inteligenciju što se pretvara u sluškinju političke vlasti i njenih opskurnih interesa.

Godinama nas zlostavljaju i proglašavaju nasilnicima kad se pobunimo. Oni ne zaslužuju pristojnost. Pristojnost zaslužuju žene, Romi, gejevi, lezbejke, Albanci i svi koje se bore protiv tog sistema.

Optužba da Institut za filozofiju i društvenu teoriju sprovodi proizraelsku politiku zaslužuje pažnju u kontekstu obračuna sa akademskom zajednicom.

Ulazak interventne policije u sedište opozicione stranke u Beogradu, uz pretres prostorija i zaplenu uređaja, izazvao je ozbiljnu sumnju da je na delu teška zloupotreba službenih ovlašćenja.

Špricevi, gas-maske, lekovi, sprejovi i slično nađeni su u javnoj ustanovi, jer odgovaraju zahtevima neposredne opasnosti, prirodne ili društvene. Proglašeni su za teroristički arsenal.

Poglavlje iz knjige „Identitet Bosne i Hercegovine kroz historiju“: Mitski neprijatelji Srba nisu samo ustaše i Turci, već i „takozvani Srbi“ koji žive po sarajevskim soliterima, nesvjesni svoje bolesti.

Sve je sporno u slučaju dvojice studenata iz Novog Pazara, od prisluškivanja i hapšenja, lišavanja prava na uvid u optužbe, do odbijanja žalbe na pritvor.

Carska straćara se trese, iznutra i od spolja, onih 10:0 ima više rupa od ementalera, napad na univerzitet ispljuvao je svu morbidnost koje je još bilo u rezervi. Pominjanje dna naprosto je banalno.

Krv je tekla oko izbornih mesta, kao da se u Srbiji u glasačke kutije sipaju kapljice krvi a ne tzv. glasovi. Ako se u kampanji koristi telo mrtve studentkinje, zašto u glasačke kutije ne bi kapala krv.

Izbori su od praznika autokratije postali noćna mora diktatora. Toliko para, toliko vozikanja službenim kolima, toliko batinaša po kvadratnom metru i sve to – za šaku glasova?!

Pre nekoliko dana, ovaj svet napustio je virtuoz tankih linija i besprekornog akvarela, belgijski autor čuvenog stripa „Džeremaja“, domaćoj publici poznat kao Herman.

Bežim od crne hronike, ali ne pušta hronika mene, ispred Filozofskog fakulteta pronađeno je beživotno telo devojke. O bestijanju Informera pisaće drugi, ja ću o zaštitniku građana.

Na vest o smrti maestra Bože Koprivice: Njegova omiljena stilska figura istom radnjom vezivala je Loptu, Pero i Smrt. Na tom polju, uvek je trebalo odložiti kraj, dosegnuti retke trenutke smisla.