Nema mnogo komičara u politici. Kir Starmer ne bi bio čak ni pristojan komičarev pomoćnik, dok je Boris Džonson redak primer suštinske frivolnosti. Njegova površnost je ono najdublje u njemu.
Sećanje na Kiša – „Doba sumnje“, razgovor sa Borom Krivokapićem za Ideje 1973; „Život, literatura“, razgovor za Gradac 1987; „Mahnitost voljenja“ razgovor za francuski radio 1986. godine.
Povelja o jedinstvu IZ ne označava ujedinjenje svih islamskih institucija i muslimana u Srbiji. Beogradsko jezgro zajednice nije učestvovalo u sporazumu.
Pošto je uspešno ućutkao malog guslara, diktator je otkrio da će na zasedanju UN u Nju Jorku održati govor koji će biti „najslušaniji i najgledaniji, ne računajući možda Trampa“.
Povodom smrti Ratka Mladića – naša stalna tema o dugim godinama koje su potrebne da bi se u Srbiji priznao genocid u Srebrenici. On je umro, a mi još čekamo da stigne to priznanje.
Oko 90% Albanaca iz Medveđe, Bujanovca i Preševa izgubilo je svoja građanska prava administrativnom metodom „pasivizacije prebivališta“.
Kad sam dobila nagradu Ljubljane za životno delo, prvi put se desilo da gradonačelnik ne dođe da je uruči. Razlog je poznat: ne bih pružila ruku čoveku koji govori da su mu Vučić i Dodik prijatelji.
U doba Miloševića, Crna Gora je bila utočište za pisce i novinare iz Srbije. Sada je glumcu Draganu Mićanoviću uskraćena mogućnost da kaže ono što je naumio na otvaranju filmskog festivala.
Da je rekao da u državi kakva je Srbija ako ste slabiji nemate kud nego da budete uz skute vlasti, ne bi bilo razloga da se Balintu bilo šta prigovori, izuzev da greši kada reč prostitutka koristi kao psovku.
Vučić je vazal kog ne brinu evropske rezolucije i američke opomene. Da bi mogao da traži od sizerena da mu skloni tiranina s vrata, narod treba da shvati zbog kojih je svojih grehova njime kažnjen.
Homerova i Nolanova Odiseja vraća me na aktuelne bitke tehnooptimista i tehnofoba. Da li je efikasnost važnija od pravičnosti? Hoće li nas veštačka inteligencija osloboditi ili porobiti?
Srbiju, Albaniju ili Poljsku definišemo sistemom koji su napustile. Možda je vreme da tranziciju proglasimo završenom i proučimo njene ishode.
Letnja lektira (2019): Kolonijalizam je premeštao ljude da bi imao radnu snagu za rudnike i plantaže. Novom sistemu potrebno je da ljudi ostanu gde jesu, a da se novac kreće.
Slika Ukrajine pune patriotskih liberala željnih da vode visoko tehnološki rat do poraza Rusije čista je fikcija. U stvarnosti većina Ukrajinaca i većina Rusa žele da se rat odmah okonča pregovorima.
Nisam video ništa slično prizoru u kome nitkov hrani vatrogasca Plemića. Sendvič sa ribom je sam vrh nastrane gastronomije i vrhunac trpljenja pred šejtanovim iživljavanjem na zgarištu.
Pjevačica i etnomuzikologinja Svetlana Spajić kažnjena je zbog nedostatka radne dozvole i navodnog veličanja krajinske paradržave u pjesmi koju je izvodila u Žegaru. Sve birokratski obrazloženo.
Razlozi za Fanurijevu pomoć su očigledni: gubi se gotovo sve, od normalnosti države i društva, novca, šuma, institucija, jezika, pameti, vode pa sve do miliona životinja – u plamenu, krađi, nebrizi.
Čuli smo više neistina o neophodnosti uvođenja kabinskog sistema za glasanje. Zbog građana i javnosti, kao i mogućeg uticaja tog sistema na izborni rezultat, dužni smo da te neistine popišemo.
Sve što je Vučić nameštao do sada na izborima, mogao je namestiti i za ove, a ne da se mrcvarimo dve godine. Šta mu je još falilo, a što nije imao do sad? Ja bih rekao, nije imao N1 i Novu.
Fotogalerija – Tata je plac u Deliblatskoj peščari kupio za male pare, u kafani, ranih 80-ih. Bio je to njegov raj poznog socijalizma. Zidao je polako, kad stigne. Letnjikovac smo prozvali Vrapčiji gaj.
Ideja o „univerzitetu Sveti Sava“ još jedan je u nizu pritisaka režima na Univerzitet u Beogradu i akademsku zajednicu Srbije. Socijalno destruktivan, politički i pravno nepismen kao i svi dosadašnji.
Požari koji su se mesec dana opirali domaćim pokušajima gašenja, najzad su savladani, barem u Deliblatskoj peščari. Ali je to stvorilo nove probleme režimu. Kako da preuzme zasluge, a izbegne osude?
Tekst Michiela Piersmae pisan za K2.0 – Reke i ljudi Podrinja oblikuju život i smrt jedni drugih. Drina teče, prelazi granice, povlači se, otkriva i skriva, i ovo je priča o njoj i njenim ljudima.
Naši sadržaji su uvek bili i biće otvoreni i dostupni svima. Ali da bismo nastavili da radimo, potrebna nam je vaša podrška. Podržite Peščanik mesečnim, godišnjim ili jednokratnim donacijama.
VIDEO – Operacija Oluja počela je 4.8.1995. u 5 sati ujutru, a već u 10:30 šahovnica se zavijorila na kninskoj tvrđavi. Više od 200.000 ljudi haotično je bežalo prema Srbiji, mnogi od njih u papučama…
VIDEO i transkript – Nedžad Avdić je sa 17 godina preživeo masovno streljanje preko 800 Bošnjaka koji su u julu 1995. iz Bratunaca odvedeni u školu u Petkovcima, a onda streljani kod obližnje brane.
AUDIO – Istraživanje BCBP-a pokazuje da je svakom trećem građaninu Srbije nuđeno da proda svoj glas, a svaki četvrti je bio primoravan da ide na neki predizborni miting ili glasa za određenog kandidata.
Oslobođenje – Najstrašnija činjenica kod slavljenja Mladića jeste da tu nema ničega osim zločina. Ni tragičnosti figure, ni nekog inteligentnog govora, niti mistike. Obični zločinac, hladnog pogleda.
Mladina – Uz nekretninski biznis, za mafiju upravo je otpad rudno blago, pa još ako se pronađe zaboravljeno mjesto, poput Gospića, lako je baš tamo utrpati čak 17.000 kamiona opasnog otpada.
Novosti – Državna televizija prenosi službeni dio obilježavanja 31. godišnjice „Oluje“ u Kninu dok stotinjak metara dalje „neki novi klinci“ urlaju kakva bi Hrvatska trebala biti po njihovoj mjeri.
We heard a number of false claims about the alleged necessity of voting booths. For the sake of the citizens and the possible impact on the election result, we are obliged to list those falsehoods.
Everything Vučić has rigged in the elections so far, he could have rigged for these ones too. What else was he still missing? I’d say he didn’t have N1 and Nova.
DwP – Given the diametrically opposed ways Operation Storm is commemorated in Croatia and Serbia, can we realistically expect the process of mutual recognition of suffering to continue?
