Građani Prokuplja su uznemireni pozivima policije na informativne razgovore potpisnika peticije za zabranu gradnje mini-hidroelektrana na teritoriji njihovog grada, koja do sada ima 2.178 potpisa.

On obećava da će Srbija platiti poreske dugove mitropolije drugoj državi, mada bi bilo logičnije da to plati SPC, koja inače svojoj državi ne plaća porez.

„Demokratija drhti od straha“, kaže mi bilbord. „Ne daj je“. „You talkin’ to me?“, pitam. Osvrnem se oko sebe, pogledam u bilbord i ponovo pitam: „You talkin’ to me?“ Možda je i čitalac imao sličan doživljaj.

Između 2012. i 2019. samo 3 države regiona nisu napredovale: Crna Gora i Albanija su stagnirale, a u Srbiji je udeo građana koji jedva sastavljaju kraj s krajem povećan za 6 procentnih poena.

„Deset ljudi sedi u mračnoj sobi i sat i po vremena ogovara jednog mladića“. Tako je Brnabić Ana u jednoj misli sažela sve o čemu se govori u dokumentarnom filmu Slaviše Lekića „Vladalac“.

SPC kao „najstarija institucija srpskog naroda“ nema šta da kaže na klasično i načelno političko pitanje da li je bolja vladavina zakona ili samovolja i grešno koristoljublje jednog čoveka.

Treba osnovati ŽANU, Žensku akademiju nauka i umetnosti, bez nacionalnog i bez opredeljenja soja (sve i svi su dobrodošli, ako su izvrsni). Ime mora imati istorijsku težinu, pa otud ono Ž.

Samo slovo „p“ je dovoljno da ispuni pola bukvara. Plagirani doktorati, pljuvanje neistomišljenika, pljačkanja države, prisluškivanje, praćenje, pretnje…

Javna galama koja se digla nakon što je Josipa Lisac na osebujan način otpjevala himnu na inauguraciji Zorana Milanovića pokazala je do koje mjere nacionalizam svoju snagu crpi iz rutine.

Znamo da Vučića ne zanima strateški razvoj Srbije, inače nas ne bi držao kao taoce svoje doktrine odugovlačenja. On podgreva lažnu varijantu dileme „Brisel ili Moskva“.

Režim podiže borbenu gotovost. Komesari su zaređali po državnim ustanovama i uteruju glasove. Zaposlenima se preti odlaganjem plata ili gubitkom posla. Država se tretira kao imovina stranke.

Za Vujoševića nije bilo mesta u srpskoj košarci, a sa tim ni u Srbiji. Radi u Rumuniji i trenira Kluž. Tri puta nedeljno ide na dijalizu. Da li je ovo patetični otklon od mučnine? Dobro, jeste prilično.

Nastanak termina „podivljavanje“ vezan je za dugu lovačku tradiciju u Evropi ali i u našim krajevima, gde su divlji fazani izlovljeni pre više stotina godina, pa su se lovci onda našli na mukama.

Ja o vojsci gajim veoma upečatljive uspomene i pamtim je kao ozbiljnu mašineriju, spremnu da samelje svakog, kojoj na čelu svakako ne bi mogao biti pomenuti Vulin.

Gde se izgubilo ono „ja ću da guram po svaku cenu“, „neću da se dodvoravam narodu“, „preuzeću odgovornost na sebe“. Ništa od toga nije ostalo, sve se pokazalo kao velika laž.

Pravilo kaže da kako prihodi pojedinaca rastu, proporcija prihoda koji se izdvaja na hranu opada, čak i kada se na hranu troši više u apsolutnom smislu. Gde je Srbija na toj skali?

Danas se navršava vek od rođenja Desimira Tošića. Tošić liči na pariske studente koji su 1968. uzvikivali: „budimo realni – tražimo nemoguće“.

Kao jednog od učesnika u projektu Vladalac, već me sustiže odijum Njegove služinčadi. Nisam onaj koji ga voli niti mrzi, svejedno mi je za njega, davno sam usavršio svoju ravnodušnost prema ništavilu.

Pozvan da se ove zime dogodi u Crnoj Gori, Bog je dobio isti zadatak koji je imao srpski narod kad je pre više od trideset godina bio pozvan da se dogodi u Srbiji.