Ovih dana Vučićev režim je, uz podršku ovdašnjih rodoljubivih snaga, rešio da po svaku cenu od ruskog predsednika napravi domaću verziju Genschera ili Clintona, kad to već nije moglo da se uradi od Trumpa.

Moja ideja da bi ministarka mogla da se grudva i sanka sa svojim adolescentom izgleda da je zakasnela, jer je mališa prerastao tu fazu mnogo brže nego njegovi vršnjaci. Eno ga, već je u UN-u.

Vladajuća koalicija ima podršku 25-30% biračkog tela. To nije većina, već glasna manjina koja dobija moćan eho kroz okupirane medije. Zbog toga je ključan fokus na građane koji ne izlaze na izbore.

Božićno seoce kod Hrama će pored versko-tržišnog aspekta dobiti i političko-propagandnu dimenziju, jer se za 17. januar tu najavljuje veliko događanje Putina i SNS naroda predvođenog Aleksandrom Vučićem.

Dakle, građanske proteste organizuje opozicija koja nema legitimitet, pa ga samim tim nemaju ni građani koji protestuju. Ko je protiv predsednika, taj je „protiv svega u Srbiji“, to jest nije građanin. Šah-mat.

Orden Aleksandra Nevskog ide na prsa Aleksandra (Anđelka) Vučića „za veliki lični doprinos multilateralnoj saradnji sa Ruskom Federacijom“. To je neka vrsta ordenske akontacije za ustupke koji (svakako) slede.

Nakon predsednikovog autorskog teksta, potpredsednica vlade je dodatno pojasnila da sa opozicijom nema o čemu da se razgovara, ali da je vlast uvek spremna da razgovara sa nezadovoljnim građanima.

Kad god odluči da je vreme za nove prevremene izbore, predsednik se priseti legitimiteta: „Imamo legalitet, ali ako neko sumnja u legitimitet nema problema, uvek sam spreman da to proverimo.“

U Banjaluci je vanredno stanje. Sedmog, osmog i devetog januara javni prevoz voziće po promenjenim linijama i zaobilaziti centar grada. Devetog januara biće zatvorene i kafane, kafići, hoteli, cvećare…