U tekstu iz 2006, „Bušovi korisni idioti“, Toni Džat postavlja pitanje zašto su američki liberalni intelektualci podržali Bušovu spoljnu politiku i njegovu odluku da vojno napadne Irak.

Ove godine su promene izbornih zakona služile da podstaknu učešće aktera na izborima. Iznenadno proširenje nadležnosti na opštinske uprave pogoršalo je izborne uslove i pobudilo sumnje.

U svom prošlom tekstu sam argumentovao da je Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova pravno obavezujući. Međutim, neki autori tvrde da on to nije.

Poslednjih dana je toliko puta pomenut spomenik Stefanu Nemanji da mi je iznenada pao na pamet jedan drugi, podignut pre skoro 30 godina autora Bogoljuba Arsenijevića, poznatog kao Maki.

Danas kad postajem ambasador… Da li tako da počnem ceremonijalno obraćanje PREDSEDNIKU kad me jednom postavi Visokim Ukazom? Moram da proučim ima li tu kakve svečanosti.

Coraxova karikatura se ne može opisati, bolje je pogledajte. Nastala je posle premlaćivanja u Novom Sadu i takve scene nisu moguće bez prisustva vlasti i kreature na njenom čelu.

Napustio nas je naš Milutin Mitrović. Umro je moj dragi drug Džive. Delili smo s njim, Vojin i ja, i njegovom Marijom, 60 godina prijateljstva, ceo život, od lude mladosti do teške starosti.

Rukovodstvo jedne fabrike guma je povodom oborenog rekorda u proizvodnji donelo odluku da ovaj izliv samopregalaštva radnika nagradi tako što će u menzi svakom od njih dati kolač i sokić.

15. septembra je obeležen novi praznik Srbije i Republike Srpske: Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Pri tome su skoro svi mediji ignorisali prostu činjenicu da to – nije praznik.

Kada se preobimno gradivo s početka školske godine ukrsti sa potencijalnom nastavom na mreži zbog novog skoka zaraze – školsku 2020/21. možemo mirno da precrtamo kao nepostojeću.

Zašto verovati čoveku koji je za života Ćuruvije izgovorio: „Osvetiću se kad-tad Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf“?

Uz proslavu nagrade niko ne primećuje da su se nobelovci Hoti i Vučić priznali međusobno, uspostavili bratstvo i jedinstvo i večnu ljubav. Kao što se ne primećuje ni da se još nisu priznali.

I kao da već nemamo dovoljno problema sa posledicama istorijske pobede našeg predsednika u Vašingtonu, snašla nas je i ova nominacija za Nobela, čuj mene za Oskara.

Došao je vakat da se od nasumičnih pouka, ionako neposlušanih, uhvatim u koštac sa celinom ne bih li vladaočevo glavinjanje iz gafa u gaf sveo na podnošljivu hrišćansku i svetosavsku meru.