Kad Studentska lista bude sastavljala svoj prvi budžet, moraće da pokaže koliko koštaju obećanja, koja može da ispuni odmah i od čega će ih platiti.

Sile izvan države koje ruše ovu državu Služba nije nikada otkrila. Ali neprijatelja ima tamo gde ih Služba očekuje. To su profesori, studenti, novinari, građani, svi koji žele da se slobodno kreću i govore.

Pošto se sad jasno vidi kakvu je ulogu imala BIA, zar ne bi trebalo rehabilitovati sve one što su bili na njenom udaru u protekloj deceniji i po? Mislim na stranke, njihove aktiviste i predsednike.

Autokratski režim je pao. Ostao je naprednjački menadžment u svim institucijama. I ta rukovodstva se ne daju, sve dok iz informerovskog bunkera dopiru najave da će se autokrata vratiti.

Dobrohotnog profesora Bakić Jova na mrežama je neko preobukao u kožno ruho i dao mu izgled surovog udbinog milicajca. Na mene je ostavio utisak sabranog uče koji dobro gazduje svojim rečima.

Od 2012. režim je, sa varijacijama u izboru marioneta, u redovnom mandatu Vlade plaćao ono što je trošeno u tehničkom. Ovog puta račun plaćaju drugi, pa otud sumnja da će se lumpovati „za sve pare“.

Šta očekujemo u sledećim mesecima? Šta bismo želeli, a šta mislimo da će se dogoditi i šta nas plaši da bi se moglo dogoditi? Svako bi trebalo da sebi postavi ova pitanja i spremi se za ono što dolazi.

Ovih dana kruži neproverena vest da Milenijum tim obustavlja gradnju na mestu Hotela Jugoslavija. Povučen je veliki deo mehanizacije i gradilište je, kako mi prijatelji javljaju, neaktivno danima.

Naš model postideološke, ili preciznije nadideološke, participativne demokratije, zasnovan na studentskim plenumima, građanskim zborovima i vajber grupama, postaje privlačan međunarodnoj javnosti.

Obustava projekta Expo bila bi znak radikalnog raskida sa bivšom vlašću i njenom koruptivnom praksom, kao i sa njenim biznismenima. Ali takvo rešenje ima i neke ne baš tako dobre strane.

Mogla bih da razumem da nisu reagovali na sumnjive, teže dokazive stvari, ali šta je sprečavalo tužilaštvo i policiju da pravno kvalifikuju mučko prebijanje mladića koji se bespomoćno previja po asfaltu?

Uskoro ćemo moći da skandiramo ono što nam je propalo kad smo ushteli da Ponte Roso bude naša pijaca (čime bi bile izbegnute carin. dažbine, mada ne i troškovi podvoza): „Trst je naš! Trst je naš!“

Tek je deset dana kako je pantokrator pretvoren u politički leš, a ima mnogo ljudi koji su ga prvi put videli u nemoći. Njegovi sledbenici se odjednom čude svojoj slabovidosti i bezgraničnom poniženju.