Топла препоручивања

Лед је кренуо господо поротници. Парадом ћу ја командовати!

Иљиф и Петров, Златно теле

 
Коначно су се у Србији, на Сретење 2013. срели „зима нашег незадовољства“ и долазеће пролеће. Истина, полетни дух нове власти још није усклађен са најлепшим годишњим добом. Под сивим небом на лицима људи још су присутни грч, брига и потенцијална агресивност. Али, биће и осмеха, биће. Онај Американац са почетка 90-их, који је обећао да ће „Србима скинути осмех са лица“, неће на крају тријумфовати, не зна он нас.

Дакле, седница прекинута 5. октобра 2000. се наставља, лед је кренуо, а зна се и ко је строги и принципијелни командант параде. Ех, како се та нова-стара власт топло препоручивала грађанима, шта нам је све наобећавала.

Топло препоручивање интензивно тече и на појединачном плану. Ево, на пример, како се господин Иштван Каић топло препоручује у свом тексту од 15. фебруара ове године објављеном на Пешчанику под називом „Наша мала грађанистичка црква“. Колико сам ја упознат, верске заједнице се региструју на законом прописан начин, па дотичног господина молим да нас обавести како, када и где је то учинио. Па још и та два умиљата придева „ наша и мала“, и рогобатна језичка конструкција „грађанистичка“. Ако ме још нешто може изнервирати, то су те насилничке конструкције у нашем лепом српском језику, као на пример „нашисти, нашизам, грађанисти, грађанистичка“.

Пошто у свом опису употребљава множину „наши“, кренуо сам у потрагу за осталим члановима пастве нове Каићеве цркве. Моји пријатељи и познаници само су слегали раменима: „шта ти је сад па то“ и слично. Вратио сам се по ко зна који пут тексту господина Каића. Препознао сам да припадници „наше мале“ Каићеве цркве подоста личе на припаднике „екстремно-десничарске организације Наши“. Сличност произлази из „невероватне потребе да верујемо“, што је типична дефиниција догматског слепила. Али та потреба се, по господину Каићу, јавила са појавом нове власти на политичкој сцени Србије. То слепило произлази од „наше слабости према онима у којима смо приписали те симболе веровања и ценили их као једина лица или странке које су достојне да им се тако нешто поклони“. И даље: „Та наша веровања, уверења, или било какве друге идентификационе пројекције окрећу се данас против нас, стежу нам омчу око врата и у једном битном делу нас спречавају да мислимо трезвено.“

Тако сам посредно идентификовао ко су ти „наши грађанисти“. Помогао ми је сам господин Каић, који у даљем тексту даје своје тумачење по систему „шта је писац (Весна Пешић) у ствари хтела да каже“ у њеном тексту „Карантин и дубока ћутња“. У тексту госпође Весне Пешић Каић је пронашао своју „грађанистичку паству“ међу онима који припадају „грађанској Србији“. Можда је некога од њих и регрутовао у своју цркву, али мене сигурно није. Истина, ја и не поштујем и не признајем поделе на прву, другу, трећу, н-ту Србију, грађански оријентисане интелектуалце итд. Признајем само природне разлике између људских бића поштујући једино два основна Кантова ограничења.

Али, пошто по питањима која потеже господин Каић имам исто мишљење као његова паства, одговарам:

– О каквој „невероватној потреби да верујемо“ говорите људима који су непрекидно замерали претходној власти зашто се удаљава од проблема који муче грађане?

– Зар ти људи нису упозоравали на труле компромисе којима је претходна власт оживела СПС и помогла стварању СНС-а?

– Зар они нису стално замерали претходној власти недостатак храбрости и одлучности?

Требало би да вам буде јасно да СНС није победила на претходним изборима. У ствари, изгубила је коалиција окупљена око ДС-а, управо због оних људи којима замерате “слепило веровања“. Они су, изгубивши управо веру, апстинирали на изборима, или отишли у беле листиће.

Господин Каић у свом тексту, као и господин Владимир Милутиновић у тексту „Анђели на врху игле“, уводе читав низ теолошких појмова као: црква, сколастика, анђели, свеци, верници… питам се: а где је ђаво? То би било дражесно и тако фенси, што би рекли млади.

Али, пазите господо. Белзебуб са својим ђавољим шегртима и даље лута овим просторима. Ко зна чије ће све душе покупити?

 
Пешчаник.нет, 19.02.2013.