Ukratko ćemo vam prikazati hronologiju našeg dopisivanja sa Zavodom za statistiku, državnom institucijom koja je zadužena za pripremu, organizaciju i sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova. Naša Koalicija je pre svega zainteresovana za očuvanje modernih, sekularnih vrednosti društva, pa su se i naši zahtevi i pitanja odnosili na probleme ispitivanja veroispovesti. Zavod nam je, međutim, pokazao da ih sve to ne zanima, ni najmanje.
Zahtev Koalicije za sekularnu državu
Žene u crnom i Ateisti Srbije, ispred Koalicije za sekularnu državu, obratili su se 23. juna 2011. Republičkom Zavodu za statistiku (Pismo1). U tom pismu obrazloženo je da se naši zahtevi temelje na iskustvu sa prethodnog popisa, kada se podaci o verskoj pripadnosti iz zvaničnih statističkih izvora nisu poklapali sa podacima iz nekih ozbiljnih socioloških istraživanja na ovu temu, naročito kada je reč o indikatorima stvarne religiozne svesti (verovanje u zagrobni život, raj, pakao, bezgrešno začeće i slično).
Navedeno je takođe da su podaci iz popisa 2002. pokazali da je povezivanje vere i nacije prilikom popisa po pravilu dovodilo do gotovo automatskog upisivanja veroispovesti na osnovu nacionalnosti, jer nije bilo više ponuđenih odgovora, te da se nije nužno radilo o renesansi religioznosti, već pre o formalnoj religioznosti, odnosno samodeklarisanju koje je stimulisano kao bitna odrednica nacionalnog/etničkog identiteta.
Ukazano je na činjenicu da je razlog za pojavu takvih rezultata bio i sam popisni obrazac koji nije uključivao takva pitanja koja bi omogućila slobodno samoizjašnjavanje o pripadanju različitim religijskim grupama ili o nepripadnosti niti jednoj, te da su i „poželjnost“ konfesionalne identifikacije, nedovoljno obučeni popisivači i drugo doprineli da se konfesionalni identitet iskazao u procentu većem od 95%, te u procentu od 85%, kada je reč o pravoslavnom identitetu (neopredeljenih je bilo oko 4,5%, a neverujućih svega 0,5%).
Zbog svega toga, a u želji da podaci prikažu realno stanje na terenu i da se iste greške ne ponove na predstojećem popisu (popisni obrazac je ostao isti), zahtevano je da se izmeni verzija popisnice čiji je opšti naslov Etnička obeležja, kako se ne bi sugerisalo da je veroispovest sastavni deo tih obeležja (npr. Srbin – pravoslavac) i time širom otvorila vrata zloupotrebi od strane nacionalista i pojedinih crkvenih velikodostojnika, koji ovo vide kao šansu za sopstvenu afirmaciju, reklamu svoje crkve, ali i kao osnovu za veći pristup državnim fondovima namenjenim finansijskoj podršci verskim zajednicama.
Najzad, Zavod je pozvan na zajednički sastanak na kom bi predstavnici Koalicije za sekularnu državu detaljno obrazložili zahtev za izmenu popisnog obrasca.
Odgovor Republičkog Zavoda za statistiku
U svom odgovoru (Odgovor 1), Republički Zavod za statistiku je istakao da je pitanje veroispovesti uključeno u grupu etničkih obeležja zajedno sa pitanjem o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku u skladu sa međunarodnim preporukama UNECE i Eurostat-a, u kojima stoji „da se odgovori na pitanja o etničkim karakteristikama dizajniraju kao otvoreni odgovori“. Takođe, prema tvrdnji Zavoda, tokom 2008. i 2009. godine, održano je više sastanaka sa „predstavnicima vladinih organizacija, civilnog sektora društva, predstavnicima univerziteta, predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali i sa predstavnicima međunarodnih organizacija…“ Naglašava se i da je Zavod već započeo štampanje tih obrazaca na specijalnom papiru.
Nažalost, propustili su da kažu sa kojim organizacijama civilnog društva je vođena rasprava o načinima popisivanja veroispovesti. Dodatno, Međunarodne preporuke, na koje se Zavod pozivao, predstavljaju smernice koje treba da pomognu kod pripreme adekvatnih popisnica i koje treba da budu prilagođene svakom specifičnom društvenom kontekstu, u cilju dobijanja objektivne slike društva. Pored toga što se ove preporuke mogu tumačiti na bitno drugačiji način od onog sadržanog u našoj popisnici, ponavljanje istog načina organizovanja upitnika, koji je već dao nelogične i netačne rezultate na popisu 2002, ukazuje ili na žalosnu nezainteresovanost za sagledavanje pravog stanja stvari, ili na jasno definisanu strategiju da se srpsko društvo zaista prikaže kao duboko religiozno i da se opravdaju sve klerikalne tendencije koje postaju sasvim jasne. Pokušali smo još jednim dopisom da dobijemo odgovore na ova pitanja.
Ponovljeno pismo Koalicije Republičkom zavodu za statistiku
Ateisti Srbije su 3. avgusta 2011. godine, ispred Koalicije za sekularnu državu, po drugi put pisali Zavodu za statistiku i iskazali nezadovoljstvo zbog očiglednog odsustva namere da se odgovori na potrebe društva u Srbiji, koje treba da dobije relevantne podatke vezane za (ne)religioznost građana i građanki (Pismo 2). U pismu se ukazuje da preporuke EUROSTATA (Recommendations for the 2010 Censuses of Population and Housing, UNECE/Eurostat), veroispovest svrstavaju u etno-kulturalna, a ne u etnička obeležja, kako je definisano popisnim obrascem i politikom realizacije popisa u Srbiji.
Nadalje, Zavodu je predočeno i da se u preporukama pojam otvorenosti upitnika razume nešto drugačije nego što je predviđeno predlogom upitnika. Prema preporukama, mogućnost da se osoba izjasni o pripadnosti nekim manjim skupinama, koje ne mogu biti naznačene iz razumljivih razloga u klasifikaciji, treba ostaviti otvorenom, te da države, za vreme prikupljanja podataka, moraju obezbediti da odabrani koncepti i definicije budu jasni. Naveden je i primer popisa stanovništva u Crnoj Gori (gde se 1,24% stanovništva izjasnilo kao ateisti) koji pokazuje da opcija veroispovest bez navođenja alternative, izabrana u Crnoj Gori, a koju je odabrao i Zavod, ne vodi ka dobijanju realne slike o verskom (ne)pripadanju, već prejudicira versko pripadanje.
Zatraženo je i da Zavod navede s kojim je predstavnicima nevladinog sektora i Univerziteta obavljen razgovor, koje struke su ti predstavnici, kada su ti razgovori vođeni, koje su bile teme razgovora i koji su zaključci doneti. U još jednom odgovoru Zavoda za statistiku (Odgovor 2), nismo uspeli da saznamo identitet učesnika u razgovorima.
S obzirom da nam je rečeno da je štampanje popisnica već počelo (što u tom trenutku takođe dovodimo u pitanje), a kasnije nam poručuju da je odštampan celokupan tiraž (Odgovor 2), pa se stoga ne mogu unositi nikakve izmene, predložili smo da, tokom popisivanja, popisivač prvo postavi pitanje „da li ste religiozni?“, čime bi se obezbedilo da se odrečan odgovor upiše kao „nereligiozan“. U slučaju potvrdnog odgovora, upisana bi bila konkretna veroispovest. Dakle, moramo se osloniti na obuku i savesnost samih popisivača.
Budući da smo sumnjičavi (to nam je valjda glavna ateistička odrednica), planiramo da preduzmemo neke kontrolne mere. U organizaciji Ateista Srbije pokrenuta je kampanja „Popis 2011“ sa ciljem mobilisanja i organizovanja građanstva radi sprečavanja svih eventualnih zloupoteba i manipulacija u vezi sa popisom – akcija organizovanja mreže posmatrača, koji će pratiti, dokumentovati i prijavljivati sve nepravilnosti u vezi sa izjašnjavanjem stanovništva o veroispovesti, kao i akcija prijavljivanja nereligioznih osoba na konkurse za instruktore i popisivače, čime će se pratiti proces obuke i popisa. Akcije odlično napreduju.
Mi nemamo dilemu da će se, sa ovakvim upitnikom, ponoviti rezultati iz prethodnog popisa. Ishod će biti fantastičan – skoro 100% verujućih. Biće to izvrstan argument za sve one koji smatraju da nema ničeg čudnog u tome što je u državi, koja je Ustavom definisana kao svetovna, na snazi neustavan Zakon o crkvama i verskim zajednicama, što imamo gotovo državnu crkvu, versku nastavu u državnim školama, sveštenike u vojsci, gradske i opštinske slave, doplatne markice za izgradnju hrama Svetog Save i slična rešenja koja pristaju teokratskoj državi. Nama preostaje da, zbog sopstvene savesti i brige za svoju državu, dižemo galamu. Pokretanje pitanja religioznosti srpskog društva nije sitničarenje. Budite uvereni da se na ovoj stvari u velikoj meri prelama naša budućnost.
Snežana Tabački
PISMO 1
Republički zavod za statistiku
Dr Draganu Vukmiroviću, direktoru
Predmet: Zahtev za izmenu popisnog obrasca
Poštovani gospodine direktore,
Zavod na čijem ste čelu zadužen je za pripremu, organizaciju i sprovođenje predstojećeg popisa stanovništva, domaćinstava i stanova. Svesni nesumnjivog društvenog značaja ovog posla, obraćamo vam se sa zahtevom za izmenu dela popisnog obrasca koji se odnosi na veroispovest.
Naš zahtev se temelji na iskustvu sa prethodnog popisa, kada se podaci o verskoj pripadnosti iz zvaničnih statističkih izvora nisu poklapali sa podacima nekih ozbiljnih socioloških istraživanja na ovu temu, naročito kad je reč o indikatorima stvarne religiozne svesti (verovanje u zagrobni život, raj, pakao, bezgrešno začeće i sl.).
Naime, podaci iz popisa 2002. godine pokazuju da je povezivanje vere i nacije prilikom popisa po pravilu dovodila do gotovo automatskog upisivanja veroispovesti na osnovu nacionalnosti, pogotovo jer nije bilo više ponuđenih odgovora. Dakle, nije nužno reč o renesansi religioznosti, već pre o formalnoj religioznosti, odnosno samodeklarisanju u prilog verničke pozicije kao bitnoj odrednici nacionalnog/etničkog identiteta. Čak i ako uzmemo u obzir skrivene vernike, koji se u socijalizmu kao takvi nisu izjašnjavali, teško da je moglo doći do tolikog preokreta u svesti ljudi u odnosu na period od pre četvrt veka – osamdesetih godina samo jedna četvrtina stanovništva izjašnjavala se kao religiozna. Isto tako možemo se pitati i o velikom padu broja ateista (oni su činili tri četvrtine).
Smatramo da je važan razlog za pojavu takvih rezultata i sam popisni obrazac koji nije uključivao otvorena pitanja koja bi omogućila slobodno samoizjašnjavanje o pripadanju različitim religijskim grupama ili o nepripadnosti niti jednoj. Takođe i „poželjnost“ konfesionalne identifikacije, nedovoljno obučeni popisivači i dr. doprineli su da se konfesionalni identitet iskaže u procentu većem od 95%, te u procentu od 85%, kada je reč o pravoslavnom identitetu. Smatramo da ti podaci ne prikazuju realno stanje na terenu, što se lako može ilustrovati odnosom između vernika i onih koji ne veruju. Ako bismo izuzeli neizjašnjene i nepoznate (pošto ih ne možemo svrstati ni na jednu stranu), u Republici Srbiji bi, od onih koji su se izjasnili po pitanju veroispovesti, bilo 99,44% vernika. Takođe, broj pravoslavnih vernika se skoro podudara sa zbirom Srba, Crnogoraca, Makedonaca, Bugara, Vlaha, Rumuna i Rusa zajedno, što znači da su u tim narodima praktično svi vernici pravoslavne crkve (99,43%), a drugih vera, ateista i neizjašnjenih zajedno ima svega 0.57%.
Verzija popisnice koja se može naći na vašem sajtu govori o mogućem ponavljanju iste greške. Deo obrasca o veroispovesti i dalje ne nudi više odgovora. Pitanja na tu temu nalaze se u delu čiji je opšti naslov Etnička obeležja, čime se sugeriše da je veroispovest sastavni deo tih obeležja. Pri takvoj organizaciji popisnog obrasca za očekivati je da će se ponoviti jaka tendencija ka podudarnosti konfesionalne i nacionalne pripadnosti (npr. Srbin – pravoslavac). Ne samo što se na taj način dobija iskrivljena slika stvarnosti, nego se (kao što nas je iskustvo naučilo) širom otvaraju vrata zloupotrebi od strane nacionalista i pojedinih crkvenih velikodostojnika, koji ovo vide kao šansu za sopstvenu afirmaciju, reklamu svoje crkve, ali i kao osnovu za veći pristup državnim fondovima namenjenim finansijskoj podršci verskim zajednicama.
Uvidom u popisne obrasce nekih drugih država sa značajnom demokratskom tradicijom, zaključujemo da se znatno verodostojnija slika o veroispovesti dobija kada se nudi sveobuhvatna klasifikacija, koja uključuje grupe religija, religije i podskupove religija, kao i nereligiozne, a veroispovest se ne vezuje sa etnicitetom (obrazac iz Velike Britanije).
Protivnici izmena u popisnici obrazlažu svoje protivljenje time što se, prema Ustavu Republike Srbije, na pitanje o veroispovesti ne mora odgovarati. To je istina, ali mi ne želimo da se ispitanici ne izjašnjavaju i da se time umanji broj vernika, a uveća broj nereligioznih, nego da se dobije realnija slika o broju vernika i neverujućih u Srbiji.
Izmene u obrascu treba, dakle da idu u sledećem smeru:
pitanja o naciji i veri ne treba da budu grupisana zajedno, jer nisu nužno povezana
prvo pitanje treba da bude o tome da li je neko uopšte religiozan
ako jeste treba mu ponuditi širu listu crkava-verskih zajednica kao mogući izbor.
Pozivamo vas da održimo sastanak na kojem bismo Vama i stručnjacima Zavoda detaljno obrazložili naš zahtev za izmenu popisnog obrasca.
S poštovanjem,
Žene u crnom, za Koaliciju za sekularnu državu koju čine i: Ateisti Srbije, CEMIR, Inicijativa mladih za ljudska prava, BG centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za unapređenje pravnih studija, Queeria, list Republika, Socijaldemokratska unija, Urban In iz Novog Pazara, Umetnička grupa Škart, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Dostavljeno na uvid: Zaštitniku građana, Povereniku za slobodan pristup informacijama, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Ministarstvu vera, Ministarstvu pravde, Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu za KiM, Republičkom geodetskom zavodu
PDF: Odgovor 1
PISMO 2
Poštovani gospodine direktore,
Povodom Vašeg odgovora na dopis Koalicije za sekularnu državu, od 23.06.2011. godine,želimo da iskažemo nezadovoljstvo zbog očiglednog odsustva namere da odgovorite na potrebe društva u Srbiji da dobije relevantne podatke vezane za (ne)religioznost građana i građanki, i da ukažemo na sledeće:
1. Preporuke EUROSTATA (Recommendations for the 2010 Censuses of Population and Housing, UNECE/Eurostat), na koje se pozivate u dopisu, kao i projekat „Uvođenje sistema upravljanja kvalitetom u popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine”, veroispovest svrstavaju u etno-kulturalna, a ne etnička obeležja, kako ste definisali popisnim obrascem i politikom realizacije popisa. Već ovakav pristup, preporučen od EUROSTAT-a, ukazuje na potrebu za prepoznavanjem kulturno-socioloških faktora koji su uključeni u izgradnju identiteta, i društvenog i kulturalnog konteksta u kome se realizuje popis stanovništva.
2. U preporukama EUROSTATA, veru treba razumeti kao skup verovanja i praksi koja u pravilu uključuju priznavanje božanskog ili višeg bića, sile ili zakona, prema kojemu ljudi uređuju svoje živote i ponašanje kako u praktičnom tako i u moralnom smislu.[1] Ovo je vodeći argument vezan za utvrđivanje veroispovesti stanovništva, koji obavezuje na planiranje procesa popisivanja tako da on utvrdi realnu sliku društva kada je u pitanju verovanje u božansko ili više biće. Značenje kategorije veroispovest je kroz društveni kontekst već određeno kao činjenica koja je svakoj osobi prisajedinjena rođenjem odnosno inicijacijskim obredima (kao što je npr. krštenje kod hrišćana). Samim tim, obrazac koji sadrži samo stavku – veroispovest, priziva već uvrežene kulturološke konstrukcije i ne može odgovoriti na potvrdu da se verska (ne)pripadnost utvrdi na osnovu koncepta koji definišu preporuke na koje se pozivate.
3. U preporukama se i pojam otvorenosti upitnika razume nešto drugačije nego što je navedeno u Vašem dopisu, a i nego što je predviđeno predlogom upitnika. Naime, preporuke kažu da treba da se ostavi otvorenom mogućnost da se osoba izjasni o pripadnosti nekim manjim skupinama koje ne mogu biti naznačene iz razumljivih razloga u klasifikaciji, kao i da je osoba koja se popisuje ta koja daje odgovor, ali da zemlje treba da, za vreme prikupljanja podataka, obezbede da odabrani koncepti i definicije budu jasni. Da bi se odgovorilo na ovu preporuku, treba odgovoriti na sledeće pitanje: kako da u datom kulturološkom kontekstu opcija veroispovest bude shvaćena drugačije nego kao urođeni, porodični ili etnički identitet. Rezultat popisa stanovništva u Crnoj Gori (gde se 1,24% stanovništva izjasnilo kao ateisti) pokazuje da opcija koju ste odabrali ne vodi ka dobijanju realne slike o verskom (ne)pripadanju. Opcija veroispovest, bez navođenja alternative, u datom društvenom kontekstu prejudicira versko pripadanje. Dobijeni rezultat od 1,24% nije realan čak ni okvirima zdravog razuma. Šta više, ako se uzmu u obzir druga sociološka istraživanja, koja su postavljala pitanja bez prejudiciranja obaveze da se verski pripada, i koja su se upitno odnosila i prema pripadanju i prema nepripadanju nekoj veri, a koja su vršena u Crnoj Gori[2] jasno je da je broj 1,24% ateista, nerealan ako se odnosi na procenat građana i građanki koji ne dele skup verovanja i praksi koja u pravilu uključuju priznavanje božanskog ili višeg bića, sile ili zakona, prema kojemu ljudi uređuju svoje živote i ponašanje kako u praktičnom tako i u moralnom smislu (definicija iz preporuke).
4. Jasno je i da se primeri upitnika iz Ujedinjenog Kraljevstva ili Republike Hrvatske, mogu smatrati otvorenim, a upitnik vezan za religiju (veroispovest) sadrži ponuđene opcije, među kojima je –nijedna (kao što se navodi i u preporukama stav 440). Ovim ne želimo tvrditi da pitanje u upitniku na formalan način ne odgovara preporukama, ali ukazujemo na druge mogućnosti koje bi u većoj meri odgovorile potrebi da se utvrdi realan broj građana i građanki Srbiji koji nisu religiozni. Preporuke ostavljaju okvir lokalnim institucijama koje sprovode popis u kome treba da realizuju proces, ali one treba da u lokalnom kontekstu nađu optimalna rešenja.
5. Nadamo se da činjenica da ste i nakon puštanja u štampu (kako je navedeno u Vašem dopisu), promenili formu popisnice na sajtu, ukazuje na mogućnost da to učinite i kada je u pitanju set pitanja koji se odnosi na versku (ne)pripadnost stanovništva.
Ako to niste u mogućnosti, naš predlog je da pri postavljanju pitanja o veroispovesti, popisivač prvo postavi pitanje „Da li ste religiozni?“, pa u skladu sa odgovorom popisivanog lica, upisati u polje „nereligiozan“ (u slučaju odričnog odgovora) ili pitati za veroispovest (u slučaju potvrdnog). Samo ukoliko bi popisivano lice odgovorilo sa „da“ popisivač bi, u za to predviđeno polje, upisao veroispovest o kojoj bi se popisivano lice izjasnilo ili bi upisao da popisivano lice koristi pravo da se ne izjasni o svojoj veroispovesti. Ukoliko ne prihvatite da pitanje o veroispovesti formulišete na ovaj način, opet ćemo dobili rezultate koje ne odražavaju stvarno stanje stvari u vezi sa veroispovešću stanovništva, kao na popisu stanovništva 2002. godine. Složićete se sa nama da su rezultati sa prethodnog popisa, prema kojima je 95% stanovništva religiozno, a samo 0,53% nije, nerealni.
U Vašem dopisu ste naveli da ste obavili razgovore sa predstavnicima nevladinog sektora i Univerziteta. Pošto nama nije poznato da ste razgovore na temu pitanja o veroispovesti uopšte obavili, budite ljubazni da nam navedete s kojim ste to predstavnicima nevladinog sektora i Univerziteta razgovarali, koje struke su oni bili, kada su ti razgovori bili obavljeni, koje su bile teme tih razgovora i koji su zaključci doneti.
Udruženje „Ateisti Srbije“ pokrenulo je kampanju „Popis 2011“ sa ciljem informisanja građanstva o tome zbog čega je bitno da se nereligiozne osobe tako i izjasne na predstojećem popisu stanovništva, kao i sa ciljem mobilisanja i organizovanja građanstva radi sprečavanja svih eventualnih zloupoteba i manipulacija u vezi sa popisom. U skladu s tim, Udruženje je, u saradnji sa Koalicijom za sekularnu državu, započelo akciju organizovanja mreže posmatrača, koji će pratiti, dokumentovati i prijavljivati sve nepravilnosti u vezi sa izjašnjavanjem stanovništva o veroispovesti na popisu. Takođe, Udruženje je pozvalo sve nereligiozne osobe da se prijave na konkurse za instruktore i popisivače, te će putem njih pratiti proces obuke i popisa, a u vezi sa izjašnjavanjem stanovništva o veroispovesti.
Nadamo se da ćete preduzeti korake da naglasite svim popisivačima da posebno obrate pažnju na ovo pitanje, pošto ima indicija da je na prethodnom popisu bilo previše nepravilnosti pri popisivanju veroispovesti. Ovog puta ćemo te nepravilnosti zvanično prijavljivati, a prijave ćemo potkrepiti snimcima i ostalim dokazima.
Udruženje „Ateisti Srbije“
PDF: Odgovor 2
Peščanik.net, 22.09.2011.
Srodni link:
- CZKD/Udruženje „Ateisti Srbije”: Ako nisi religiozan, zaboga, reci tako
