Dragi gospodine Švab, ekscelencije, dame i gospodo,

I ove sam godine rado došla u Davos. Privlačnost ovog ekonomskog foruma ne jenjava. On pruža ne samo zanimljiva opažanja i kratkoročne perspektive, već nešto daleko više, a to je pogled preko trenutnih ekonomskih dešavanja. Ovde postoje inspiracija, formulisani trendovi i opšte procene, koji mogu biti od velike pomoći u našem burnom svetu.

Još jedna godina je za nama. Godina u kojoj je ekonomski rast u gotovo svim industrijskim zemljama bio relativno mali. Svetska ekonomija je u 2012. porasla za samo 3 procenta. Ukoliko ne računamo krizne godine 2008. i 2009, onda je prošlogodišnja vrednost najniža u poslednjih 10 godina. Svesna sam da je veliku ulogu u tome odigrala situacija u evrozoni. To sve je veoma povezano sa stvarima kao što su poverenje i strah. Ali reč je i o tome koliko je snažna politička volja da se očuva evrozona, koliko je velika spremnost za sprovođenje reformi, i kolika je solidarnost u evrozoni. Verujem da smo u vezi sa tim u poslednjih dvanaest meseci ostvarili značajan napredak.

Forum je ove godine izabrao zanimljiv moto „rezistentna dinamika“. Kako bismo to mogli postići? Odgovor bi mogao da bude redefinisanje pojmova održivosti i razvoja. Smatram da o tome treba da se brinemo, ne o ubrzanoj dinamici po svaku cenu, nego o onoj otpornoj na šokove. Zato je ovaj moto pravi pogodak.

Mi u Evropi želimo, i o tome smo se u EU svi složili, da ekonomsku i monetarnu uniju razvijemo u uniju stabilnosti. To je nešto potpuno suprotno hitnoj operaciji. To je pre dug put popločan strukturnim reformama za više konkurentnosti i merama za stabilizaciju budžeta. Želim još jednom da naglasim da su obe stvari za mene podjednako važne. Znamo da dejstvo strukturnih reformi i konsolidacije budžeta nastupa kasnije, a ne odmah po primeni ovih mera. To smo videli i u Nemačkoj. Potrebno je dve, tri ili četiri godine da bismo osetili posledice ovih mera.

Sada je neophodno iskoristiti ovaj vremenski faktor kako politička situacija ne bi eskalirala stvarajući nove nestabilnosti. To znači, uzmimo na primer Španiju, Portugaliju ili Grčku gde je nezaposlenost među mladima 50, pa i 60 procenata, da je naš najvažniji zadatak pružanje perspektive i, po potrebi, uvođenje prelaznih mera za smanjenje nezaposlenosti, dok strukturne reforme ne počnu da deluju. To treba da bude naš cilj u narednom periodu.

Želim da dodam još nešto ovoj veoma živoj diskusiji o pitanju kada treba sprovesti strukturne reforme, kada štedeti, koji je napovoljniji ekonomski trenutak. Mnogi ekonomisti kažu: „Bolje je da se štedi i da se sprovode strukturne reforme, kada je opšta ekonomska situacija opuštenija, kada imamo rast“. Sa druge strane imamo političko iskustvo koje nas uči da je za političke strukturne reforme neophodan pritisak. Na primer, u Nemačkoj se spremnost za sprovođenje strukturnih reformi pojavila tek onda kada je nezaposleno bilo oko 5 miliona Nemaca. Dakle, moj zaključak je sledeći: ako je Evropa danas u teškoj situaciji, moramo odmah sprovesti strukturne reforme, da bismo sutra živeli bolje.

U međuvremenu smo našli nove instrumente, panevropske instrumente, instrumente solidarnosti. Sa jedne strane imamo stalni stabilizacioni mehanizam, ESM. Pre pet godina bilo je nezamislivo da ćemo uvesti jedan takav permanentni mehanizam za zaštitu evra. Sada je stupio na snagu. To je vrlo dobra poruka. Sa druge strane, zbog finansijske solidarnosti uveden je takozvani Fiskalni pakt. I on je početkom ove godine stupio na snagu.

Danas u evrozoni imamo unapređene obavezujuće instrumente kako bi podstakli budžetsku disciplinu. Imamo i mere solidarnosti. Što se tiče bankarskog nadzora učinili smo važne korake, a 2014. evrozona će dobiti i bankarsku uniju u kojoj mogu da učestvuju sve zemlje Evrope. A ono što nam nedostaje i na čemu moramo da radimo cele 2013. jeste odgovor na pitanje: kako bismo mogli da osiguramo da ćemo već tokom sledeće godine postići koherentnost u konkurentnosti u celoj monetarnoj uniji? Pri tome ne mislim na koherentnost u konkurentnosti u odnosu na druge evropske zemlje, već na onu koja se meri prema tome da li nam omogućuje pristup svetskim tržištima, jer države evrozone mogu rasti samo ako nude proizvode koje svetsko tržište može da kupi. Zato je konkurentnost tako važna.

Imam jednu ideju, o tome razgovaramo i u EU, a reč je o tome da bi paralelno sa fiskalnim paktom trebalo doneti i pakt o konkurentnosti, prema kome bi nacionalne države zaključile ugovore sa Evropskom komisijom u kojima bi se obavezale na unapređenje elemenata konkurentnosti koji u ovim zemljama nisu na zadovoljavajućem nivou. Pri čemu je reč o doprinosima, troškovima po jedinici rada, izdacima za istraživanja i infrastrukturu i efikasnosti administracije, dakle o stvarima koje su u nadležnosti država članica. To takođe znači da nacionalni parlamenti moraju da ratifikuju ove sporazume. Ovi ugovori moraju onda da obavezuju kako bismo mogli da utvrdimo dokle se stiglo sa unapređenjem konkurentnosti u evrozoni.

Sledeće pitanje kojim se moramo pozabaviti jeste unapređenje mobilnosti radne snage na unutrašnjem tržištu Evropske unije. Postoje jezičke i prepreke zbog različitih sistema socijalnog osiguranja. To znači da bi sve prednosti zajedničkog unutrašnjeg tržišta trebalo preneti i na tržište radne snage.

Moramo da uradimo još nešto. Moramo da se zapitamo: kako oblikovati unutrašnje tržište da ga učinimo važnim igračem na svetskim tržištima? To znači da unutrašnje tržište ne smemo da posmatramo samo iz unutrašnje evropske perspektive, već moramo, pre svega, da se postaramo da i u Evropi imamo kompanije koje su u stanju da se nose sa konkurencijom na svetskom tržištu. Da bismo to postigli trebalo bi da se stavovi i mišljenja unutar EU i Evropske komisije još bolje prilagode globalnim izazovima.

Sve u svemu, reći ću to veoma jasno, pošto je o tome danas govorio i moj kolega Dejvid Kameron: konkurentnost je centralna tema za očuvanje evropskog blagostanja u budućnosti. Zato ove godine nećemo da govorimo samo o tome da li se investitori, koji investiraju u državne obveznice i evropske kompanije, osećaju sigurnim i da li imaju poverenja da je reč o dobroj investiciji, već pre svega o tome da je naša obaveza da postanemo do te mere konkurentni kako bi očuvali i dodatno uvećali naše blagostanje. Time smo se bavili proteklih godina, a time ćemo se baviti i u narednim godinama, jer još uvek nismo dostigli onaj nivo kada možemo da se opustimo. Međutim, u Evropi se zaista dogodilo mnogo toga.

Jedan od najvećih motora rasta, i iz evropske perspektive, za svetsku ekonomiju jeste slobodna trgovina. U svetu postoje protekcionističke tendencije, na šta je na prošlom samitu G-20 ukazao Pascal Lamy (generalni direktor Svetske trgovinske organizacije). Moramo učiniti sve kako bismo sprečili protekcionizam. Pregovori STO-a u Dohi nisu protekli onako kako smo priželjkivali, tako da sve više moramo da se oslanjamo na bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini. Nemačka će u ovom pitanju igrati veoma proaktivnu ulogu. Dobili smo mandat za zaključivanje jednog takvog ugovora sa Japanom, a očekujemo skori završetak pregovora sa Kanadom. Kao EU moramo da zaključimo i ugovor sa ASEAN-om, a priželjkujemo i dalji nastavak pregovora sa SAD, u kojima je najveći problem izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali verujem da moramo i možemo naći zajednički jezik. Od toga ćemo svi profitirati.

Evropa danas čini sedam procenata svetskog stanovništva, a kada ponovo pokrenemo ekonomiju, ostvarivaćemo 25% svetskog BDP. Istovremeno Evropa za socijalno osiguranje izdvaja 50% od ukupnih svetskih izdataka u ovoj oblasti. To znači da naše blagostanje možemo očuvati samo ako smo inovativni i ako se oslonimo na najbolje među nama.

Zato bih želela reći još nešto o nečemu što se nama u Nemačkoj često prebacuje. Naš rast trenutno podstiče domaća potražnja. Učinili smo sve kako bismo povećali unutrašnju potražnju. Ali oni koji nas optužuju da još uvek postoje neravnoteže, morali bi da obrate pažnju na uzroke ovih neravnoteža. Ukoliko bi se sada svi podjednako bavili troškovima po jedinici rada, to Evropu ne bi učinilo konkurentnijom, a Nemačka više ne bi mogla da izvozi. To ne sme da bude cilj naših napora. Pozitivan trgovinski bilans je znak veće konkurentnosti. A to ni u kom slučaju ne smemo da rizikujemo.

Moje poslednje opažanje odnosi se na regulaciju finansijskih tržišta. Danas smo od Dejvida Kamerona čuli da bi centralna tema sledećeg sastanka G-8 trebalo da bude poreska evazija. Smatram da je to veoma važna tema. Isto tako se nadam da će regulacija bankarskog sistema u senci biti važna tema predstojećeg sastanka G-20 u Rusiji. U međuvremenu smo dobili „Bazel III“, koji predviđa veće kapitalne rezerve banaka. Moramo pripaziti da se ne nađemo ponovo u situaciji kada je kreditni kapacitet vrlo ograničen. Mogu samo da se nadam da će i SAD uvesti Bazel III. U suprotnom, imaćemo ponovo globalna pravila koja ne važe u svim zemljama.

Želim da podsetim da smo se još 2009. svi složili da se svi finansijski centri, svaki akter na finansijskom tržištu i svaki finansijski proizvod moraju regulisati. Dogovor nije ispunjen. Pozivam realnu ekonomiju da nas podrži kako bismo to promenili. Ako nastane još jedan mehur koji će nas ponovu gurnuti u duboku krizu, biće to za demokratiju težak udarac, jer će ljudi izgubiti veru da je ekonomija tu zbog njih.

Mi smo u Nemačkoj tokom prevazilaženja krize naučili da se možemo osloniti na preduzetnike i radnike koji su u duhu socijalne-tržišne ekonomije preuzeli odgovornost. Oni nam neće oprostiti, ako ponovimo grešku. Zato smatram da u oblasti regulacije finansijskih tržišta postoji mnogo toga što još moramo da uradimo.

Slažem se sa svima koji su na ovom forumu primetili da centralne banke ne mogu da reše strukturne probleme političkih odluka. One mogu da izgrade mostove. To je pokazala i ECB, ali je isto tako naglasila da pomoć može da očekuje samo onaj ko sprovodi strukturne reforme i prihvati uslove. Zato osnovni zadatak ostaje politički zadatak, a to je stvaranje ekonomskih uslova u Evropi koji će omogućiti investiranje, rast i dugoročno konkurentna radna mesta.

Hvala na pažnji.

 
Die Bundeskanzlerin, Davos, 24.01.2013.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 27.01.2013.