Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha

Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha

Moj dida sa Šolte je nas doma u Split zvao na telefon. Tata je dignijo sluju i rekao je: „Alo? Ko smeta?“ Dida je priko telefona zaviknijo: „Zete! Jesi ti čuja da se raspala Jugoslavija?“ Tata je zinijo: „Molin?!“ Dida je rekao: „Jugoslavija! Da se raspala? Jesi ti čuja tu vjest?“ Tata je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Čuja san, čuja! Prije jedno dvajsipet godina!“ Dida je uzdahnijo: „U, jebate jarac! A ja prije jedno dvajsipet minuti! Čoviče, po stare dane stalno kaskam za događajima…“ Tata je didu pitao: „I ko ti je to tako friško javija, majketi?“ Dida je rekao: „A ludi Tonino, ko će drugi! Trevija san ga maloprije, taman kad se ukrcava na kajić!“ Tata je pitao: „I?“ Dida je rekao: „I ja ga pitan da di će po ovakvoj tramuntani na more! Potopiće ti se kajić, čoviče božji, kažen mu ja, viš da su valovi od priko po metra! A on govori da jebe mu se za valove, da mora on ić hitno bacit mrižu ako je u moru ostala barenko još koja srdela! Kako će ti more ostat bez srdela, kažen mu ja, ne budi lud čovik, sačekaj koju uru da padne tramuntana pa onda isplovi! Kurac, nema se vrimena, govori on meni, jerbo da se raspala Jugoslavija i da stoposto više neće bit ni srdela! Ko se raspa, pitan ja njega? Jugoslavija, kaže meni Tonino, nema šanse da srdele to prežive! Da ne govorimo o drugin stvarima ka šta su bratstvo, mir, solidarnost, socijalna pravda, besplatno školstvo, besplatno zdravstvo i slično! O, kad san ja to čuja, majko božja…“ Tata je uletijo: „Čekaj malo, zašto bez Jugoslavije ne bi bilo srdela? To nikako ne beren!“ Dida je rekao: „Kako ne bereš, zete?! Jel bi bilo afričkog slona bez Afrike? Jel bi bilo azijskog tigra bez Azije? Jel bi bilo sijamske mačke bez Sijama? E, ista ti je stvar i sa jadranskom srdelom!“ Tata je rekao: „Eto, sam si reka da je srdela jadranska! Nije jugoslavenska, jebaga led!“ Dida je rekao: „A di je Jadran, moliću lipo?“ Tata se nakeserijo: „A ne znan sad, he-he-he… Šta ti misliš?“ Dida je rekao: „Šta ja iman mislit, koji kurac! Zna se tačno di je Jadran! I zašto ti mene, zete, nonstop prikidaš? Sad san zaboravija di san sta…“ Tata je rekao: „Sta si kad ti je Tonino reka da je Jugoslavija otišla u tri pizde materine!“ Dida je rekao: „Nije mi to reka, nego da se raspala!“ Tata je rekao: „Dobro, ista stvar…“ Dida je podviknijo: „Nije ista stvar, zete! Jerbo ako se raspala, to znači da je otišla u sedan pizdi materinih, ako računamo i Kosovo!“ Tata je rekao: „Okej, okej… I šta je onda bilo?“ Dida je rekao: „A šta će bit, osta san u šoku, čoviče!“ Tata se smjehuckao: „A jel? He-he-he…“ Dida je rekao: „Ono, noge su mi se odsikle! Totalno san se zaledija! Ka da me neko sa mokrin šugamanom opizdija po glavi!“ Tata se keserijo: „N bava kua?“ Dida je rekao: „Časna rič! Kad san to čuja, mislija san da ću umrit na licu mista!“ Tata je pitao: „Pa zašto nisi? Mislin, kad ti se već namistila tako zgodna prilika…“ Dida je rekao: „Skužija san da me Tonino jebe za prvi aprila!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 01.04.2015.


The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)