Nasin svemirski teleskop Džejms Veb isporučio je svoje prve slike u punoj rezoluciji kao najavu nauke budućnosti. Tih pet slika, na kojima su prikazani duboko polje kosmosa, dve blistave magline, grupa galaksija osuđenih na propast i hemijski sastav jedne džinovske egzoplanete, predstavljaju kulminaciju više decenija rada naučnika i inženjera – a to je tek početak.
Pošto je lansiran u decembru 2021, Vebov teleskop je prve probne slike poslao u februaru. Ovi prizori nam demonstriraju svu njegovu moć.
Maglina Karina
Jedna od najsjajnijih maglina na nebu, maglina Karina je ogroman oblak gasa i zvezda u nastajanju. Udaljena je oko 7.600 svetlosnih godina od Zemlje u pravcu istoimenog sazvežđa. U gornjem delu slike vidi se mnoštvo ogromnih, vrelih zvezda, koje obasjavaju zvezdani inkubator na dnu slike.
„Po prvi put vidimo nove novcate zvezde koje su dosad bile potpuno skrivene od našeg pogleda“, kaže naučnica sa projekta, Amber Stron. „Vidimo primere mehurića, šupljina i mlazova koje izduvaju ove novorođene zvezde. Čak možemo videti i neke galaksije koje izviruju iz pozadine iznad. Vidimo primere struktura za koje, iskreno, još ne znamo šta su. Takvo je to obilje podataka.“
Maglina Južni prsten
Ovaj oblak prašine i gasa koji okružuje dve zvezde naziva se maglina Južnog prstena ili „rasprsnuta osmica“. Obe slike prikazuju maglinu u infracrvenom spektru, ali slika desno je snimljena korišćenjem dužih talasnih dužina od slike levo.
Maglina Južnog prstena udaljena je oko 2.000 svetlosnih godina od Zemlje i ima gotovo pola svetlosne godine u prečniku. Svetli oblak koji čini prsten nastao je iz spoljašnjih slojeva jedne od zvezda u centru magline koji su se razvili kada se, na kraju svog životnog ciklusa, zvezda nalik suncu transformisala u belog patuljka. Slika sa desne strane nam je ove dve zvezde prikazala do izuzetnih detalja, iz kojih vidimo da je tamnija, crvenija zvezda – ona koja je iznedrila ovu maglinu – okružena prašinom, dok bi u nekom budućem trenutku svetlija zvezda mogla da stvori sopstvenu maglinu.
Stefanov kvintet
Ovih pet galaksija, nazvanih Stefanov kvintet, udaljeno je oko 290 miliona svetlosnih godina od Zemlje u pravcu sazvežđa Pegaz. Četiri od njih pet učestvuje u smrtonosnoj igri prolazeći sve bliže jedna kraj druge sve dok se, jednog dana u dalekoj kosmičkoj budućnosti, najverovatnije ne sudare i tako spoje. Već smo ih ranije videli – zapravo, vezana četvorka je najtemeljnije proučavana kompaktna grupa galaksija – ali ovaj prizor je daleko detaljniji od bilo koje dosadašnje slike. To je mozaik sačinjen od blizu hiljadu slika, što ga zasad čini najvećim snimkom sa Veb teleskopa.
Svi ti detalji nam omogućavaju da vidimo oblast oko supermasivne crne rupe, najsjajnijeg dela gornje galaksije. „Ne možemo da vidimo samu crnu rupu, ali vidimo materijal kako se vrti okolo i kako ga guta to kosmičko čudovište“, rekla je istraživačica na projektu, Đovana Đardino. Ova oblast je 40 milijardi puta svetlija od sunca.
Vebovo duboko polje
Objavljena 11. jula, „Prvo Vebovo duboko polje“ je najdublja slika kosmosa ikada snimljena. Teleskop je dizajniran da pravi takve slike da nam pomognu da razumemo prve galaksije. Među sitnim udaljenim galaksijama na ovoj slici nalazi se i najudaljenija galaksija čiji smo sastav mogli da izmerimo.
„Za prethodni rekord, Hablovo ekstremno duboko polje, bilo je potrebno dve nedelje neprekidnog rada“, rekla je naučnica na Vebovom projektu, Džejn Rigbi, tokom svečanosti u Nasinom centru za svemirske letove u Merilendu. „Sa Vebom smo snimili tu sliku pre doručka… Viđaćemo ovakva otkrića svake nedelje.“
WASP-96b
Ova slika prikazuje jednu od ostalih važnih sposobnosti Džejms Veb teleskopa: ispitivanje svetlosti koja sija kroz atmosferu neke egzoplanete. Ovde je prikazan spektar svetlosti koji dolazi sa planete zvane WASP-96b, gasnog giganta udaljenog oko 1.150 svetlosnih godina od Zemlje. Njegova masa je otprilike upola manja od Jupitera, ali je mnogo bliži svojoj zvezdi – i samim tim daleko topliji – oko koje kruži jednom u 3,4 zemaljska dana, dok Jupiteru treba 12 zemaljskih godina da obiđe krug oko Sunca. Ova planeta gotovo da nema oblaka, što značajno olakšava ispitivanje hemije njene atmosfere jer ništa ne ometa zvezdanu svetlost koja prosijava kroz nju.
„Izuzetno je vruće, izuzetno blizu, ništa slično našim planetama Sunčevog sistema – no, dobro“, kaže Nikol Kolon iz Nasinog centra. „Ovo je tek početak. Krenućemo ka daljim, manjim planetama kojima ćemo isto ovako moći da uzimamo mere.“
***
Pošto smo dobili prve slike u punoj rezoluciji sa svemirskog teleskopa Džejms Veb, sledeći korak je prikupljanje detaljnijih podataka kako bi istraživači mogli da krenu u izučavanje. To obuhvata ne samo podatke sa ovih prizora, već i dublja posmatranja kosmosa, od najudaljenijih zvezda i jata nezemaljskih svetova do asteroida u našem solarnom sistemu.
Očekuje se da će narednih meseci i godina Vebov teleskop pomerati granice astronomije. Ima dovoljno goriva za najmanje 20 godina posmatranja svemira, a ovim slikama tek je započela prva.
Leah Crane, New Scientist, 12.07.2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 16.07.2022.
