Na svečanostima se mnogo laže. Naročito uoči izbora. Ja to neću činiti.
Nedavno sam platio visoku carinu na autorske primerke nemačkog prevoda mog poslednjeg romana Bonavia, koje mi je poslao izdavač iz Berlina. U uređenom svetu nezamislivo je da pisac za vlastite knjige plati carinu. Jer, te knjige nisu namenjene prodaji. Ili neko misli da srpski pisac ide po zemlji Srbiji i prodaje nemačke prevode vlastitog romana?
Ovaj slučaj samo potvrđuje da u Srbiji vlada razbojnički odnos prema kulturi, svejedno da li su u pitanju carinski organi ili PIO fond koji isteruje nezakonite kamate na leđima slobodnih umetnika, umesto da taj račun podnosi onima koji kasne sa uplatama zdravstvenog i socijalnog osiguranja umetnicima. Međutim, to ne sprečava PIO fond da dodeljuje svojim direktorima burazerske stambene kredite u milionskim iznosima.
Danas je Srbija sigurna kuća samo za kriminalce, jer jedino oni u njoj obezbeđuju vlastite prohteve, jedino oni uvek uspevaju da naplate tužbe za povredu ugleda i časti. To je moguće zato što sama država krade svoje građane lažiranim računima za struju i gas, što omogućava korupciju na svim nivoima. Jedini koji su u Srbiji oštećeni su pošteni građani. Pretpostavljam da je baš takvih u ovom trenutku najviše među vama.
Oštećeni ste već samom činjenicom da živite u zemlji u kojoj je svakim danom sve više nezaposlenih, ali i zaštićenih svedoka. Međutim, nemojmo se zavaravati, država je uvek onakva kakvu je žele oni koji su na vlasti. Ništa se ne događa slučajno, ništa se nije tek tako otelo kontroli, naprotiv, sve je itekako pod budnim okom onih, koji da bi opstali na vlasti, moraju neprestano odvlačiti pažnju građana. Još od vremena Rima važilo je pravilo: hleba i igara. Danas je u Srbiji hleba sve manje, ali je zato igara sve više.
Realni život zamenjen je rialitijima, kvizovima, reklamama. U tom hipnotizovanom životu kultura je suvišna. I ne samo da je suvišna, ona je opasna, jer budi iz anestezije. Tamo gde je kultura potisnuta iz svakodnevnog života, tamo gde je kultura samo na rečima, ali ne i na delima, tamo su mogućnosti malverzacija i zloupotreba neiscrpne. Najlakše je vladati neukima.
Ovaj jubilarni 10. Svetosavski sajam knjiga u Nišu, nosi ime po srpskom prosvetitelju i književniku Rastku Nemanjiću. On je blizak onima, za koje je knjiga nasušna potreba, a ne onima koji kače brojanice i krstove na retrovizore svojih džipova. Prazan čovek nije ni srećan, ni zadovoljan.
Samo onaj ko misli svojom glavom je slobodan čovek. A takav se ne stvara u rialitijima, već u susretu sa knjigama koje nas jačaju i produhovljuju. To su jedina bogatstva koja nam niko ne može oduzeti.
Proglašavam 10. Svetosavski Sajam knjiga otvorenim.
U Nišu 25. februara 2014. godine.
Peščanik.net, 27.02.2015.
