Dragan Radovančević: I pored sankcija SAD-a i EU protiv režima u Burmi, Kina i Indija sarađuju sa burmanskim rukovodstvom. Kako gledate na tu saradnju i kako procenjujete situaciju u Burmi danas?
Ko Ko Thett: Prošlog novembra smo imali opšte izbore, prve nakon 1990. godine. Pre dvadeset godina, režim je odbio da preda vlast pobedničkoj partiji, Nacionalnoj ligi za demokratiju, predvođenoj nobelovkom Aung San Suu Kyi. Godine 2010. zabranili su učešće Lige na izborima. Unapred su osigurali sopstvenu pobedu. I pobedili su. Civilna vlast koju sada imamo ne može se ni izdaleka nazvati vladavinom demokratije.
Ne postoji čak ni mogućnost da neka izabrana vlada funkcioniše demokratski na osnovu ustava koji je doneo ovaj režim. Zapravo, između sistemskog nasilja, sistemske korupcije, siromaštva i bede, ne može se povući razlika. Ipak, mislim da sankcije protiv Burme više nemaju efekta, sve dok iza režima stoje regionalne super-sile, Kina i Indija, kao i ASEAN blok kojem i Burma pripada. Mislim da bi Mjanmar zapravo imao koristi odsaradnje sa svetom i od odgovornih ulaganja u privredu – od obrazovanja, pa do turizma.
Dragan Radovančević: Bili ste jedan od lidera studentskih protesta protiv režima, decembra 1996. godine. To se dogodilo neposredno nakon oslobađanja liderke opozicije Aung San Suu Kyi iz kućnog pritvora. Šta su tada bili vaši zahtevi i kako su se protesti odvijali?
Ko Ko Thett: Studentski protest 1996. krenuo je kao pokret za prava studenata s namerom da se poboljša kvalitet studija. Kasnije, kad se pokret zahuktao i proširio na sve studentske kampuse u Rangonu, naši zahtev je postao: Dole vojna hunta!
Naravno, režim je uzvratio žestoko kad smo rešili da krenemo na kuću Aung San Suu Kyi. Svi vođe studentskog protesta su prebijeni i pohapšeni, škole i univerziteti zatvoreni su sve do 2001. godine, a kampusi raseljeni iz gradskog jezgra. Od tada ništa više nije isto. Tužno, ali nismo postigli ništa od velikih ciljeva koje smo postavili. Ipak, imam osećaj da smo postupili ispravno. Promenili smo živote hiljada ljudi oko nas. Ipak nisam siguran da li na bolje, ili možda na gore.
Dragan Radovančević: Nakon više od četiri meseca kućnog pritvora, jula 1997. ste napustili Burmu. U Bangkoku ste radili na pomoći izbeglicama koje traže azil u treće zemlje. Kakvo je vaše izbegličko iskustvo, a kakvo iskustvo kao humanitarca?
Ko Ko Thett: Nisam znao mnogo o položaju burmanskih izbeglica u Tajlandu sve dok i sam nisam došao u Bangkok krajem 1997. Tajland nije zemlja potpisnica Ženevske konvencije o pravima izbeglih lica. Stoga je UNHCR tamo i zbrinjava tu populaciju. Hiljade izbeglica su živele u nekoliko kampova na tajvansko-burmanskoj granici. Moj život kao izbeglog lica koje radi na zbrinjavanju izbeglica u jednoj urbanoj sredini verovatno ne može da se uporedi sa fizičkom i mentalnom patnjom ljudi koji su pobegli. Pobegli od rata. I onda se zatekli u kampovima gde žive u limbu – godinama iščekujući premeštaj u druge zemlje.
Dragan Radovančević: Burma je zemlja sa dugom budističkom tradicijom i značajnim istorijskim nasleđem. Ipak, udarne vesti o Burmi su one o protestima, represiji, korupciji, nasilju. Kako biste vi opisali svoju zemlju koju i danas predvodi vojna hunta?
Ko Ko Thett: „Burma/Mjanmar: paradoksi i parametri“, to je naslov jedne studije o demokratiji u Aziji koju sam prošle godine objavio u Finskoj. Već ova dva imena koja zemlja nosi, oslikavaju njenu nezavidnu situaciju. Moja domovina nikad nije propustila da me iznenadi.
Godine 2009. sam održao jedno predavanje koje je objavljeno u formi brošure – „Burmanske kulture i ostale trivijalnosti“. Poigrao sam se idejom da pojedinac, obuzet sopstvenom kulturom, kulturu druge zemlje može da shvati kao neku trivijalnost. Poigrao sam se i idejom da burmanske kulture možda i jesu neka trivijalnost.
Dragan Radovančević: Kako je vaša (politička) poezija prihvaćena u Burmi?
Ko Ko Thett: Burmu sam napustio 1997. godine. Pretpostavljam da sam danas tamo nepoznati autor. Godine 1996. objavio sam dve džepne knjige i to je sve. Tada sam pisao na burmanskom i jedva dve-tri pesme na engleskom. Sada pišem ono što zovem burmanske pesme na engleskom. Moje pesme koje su zastupljene u antologiji su prevedene sa engleskog.
Dragan Radovančević: Zajedno sa Džejmsom Bernom, radite kao kourednik Antologije savremene burmanske poezije „Kosti će propevati“. Možete li da nam kažete nešto o knjizi? Kako sam saznao, mnogi od zastupljenih autora su (bili) uhapšeni.
Ko Ko Thett: Januara 2011. Džejms Bern me je pozvao da mu se pridružim kao kourednik knjige. Od tada sam potpuno posvećen antologiji, traženju, izboru i prevodima poezije. Shvatam koliko će ova knjiga biti bitna za percepciju burmanske poezije u međunarodnim okvirima. Do sada smo knjigu od 300 stranica (dvojezično) sveli na 15 autora.
Sam naslov „Kosti će propevati“ Džejms i ja smo izabrali kao simbol nepravdi i patnji opisanih u pesmama, na koje niko nije reagovao, koje su lako mogle da odu u zaborav. James mi je upravo poslao prelom knjige i… kosti su zaista propevale! I kroz stihove Moe Zaw.
Dragan Radovančević: Koliki je stvarni uticaj politike i političkih pritisaka na kulturu u Burmi?
Ko Ko Thett: Burma je među zemljama sa najugroženijom slobodom izražavanja u celom svetu. Iako teško i sporo, situacija se ipak menja. Sve što se u Burmi objavi, prethodno mora da prođe cenzorsku kontrolu. Pesnici moraju da budu vrlo umešni ako žele da provuku političke teme kroz pesme. Politički pritisak odozgo oblikuje literarnu scenu zemlje. Pesnici sa političkom motivacijom posežu za „skrivenim transkriptom“ i tako donekle umanjuju uticaj cenzure.
Dragan Radovančević: Proteste u Burmi najčešće predvode budistički monasi. Ipak, prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu (2010), oficijelne vlasti u Burmi teže da predstave broj nebudističkog stanovništva u zemlji kao znatno manji, kao i da toj populaciji onemoguće pristup vojsci i vladinim institucijama. Odakle ovaj paradoks?
Ko Ko Thett: Budistička zajednica ima dugu političku tradiciju u Burmi, još od kolonijalnih vremena. Nasuprot tome, nebudistička populacija okuplja etničke grupe koje su nomadi u potrazi za svojom domovinom.
Prirodno, oni su u klinču sa budističkim starosedeocima koji žele da ponovo utemelje svoju nezavisnu državu. Uprkos tome, etnički i političkibackground nisu bitni ako fanatično podržavate režim. Dakle, represija u Burmi je političke prirode u svojoj u srži, ne etničke, ili religijske. Treba znati da su većina uhapšenih studentskih lidera Burmanci-budisti.
Dragan Radovančević: Sve do dolaska u Finsku (2000. godine) niste iskusili život u društvu koje poštuje slobodu govora i ljudska prava. Kako je na vas delovao taj kontrast nakon 2000. godine?
Ko Ko Thett: Tajland je relativno demokratska zemlja. Prvi kontakt sa demokratijom u mom životu bio je kontakt sa „sijamskim tipom demokratije“. Na Tajlandu sam počeo da pišem na engleskom. Na mene su enormno uticali i promena jezika, i promena sredine. Kad imate punu slobodu izražavanja, pomalo zaboravljate kako je to izgledalo pisati „uvijeno“ i pod pretnjom. I dok sam živeo u Burmi nisam pristajao na objavljivanje cenzurisanih tekstova, nego sam tajno sam kopirao i distribuirao svoje brošure.
Dragan Radovančević: Kakve su vaše procene u vezi sa političkom budućnošću Burme?
Ko Ko Thett: Kao politički analitičar, ne očekujem nikakve dublje političke promene u zemlji u narednih tridesetak godina. Demokratija se ne postiže preko noći. Čak i kad se promena dogodi, zemlja mora da se prilagodi novom sistemu vrednosti. U Rumuniji sam video: i 22 godine nakon pada Čaušeskua i 4 godine nakon pridruženja EU, zemlja je još u tranziciji, a ljudi pate od rana iz prošlosti. U slučaju Burme, moglo bi da bude još gore, s obzirom na to da mi nismo ni u susedstvu zemalja sa demokratskom tradicijom.
(Ko Ko Thett je odrastao u Burmi. Književne i političke stavove oblikovao je tokom studija na Yangon Institute of Technology. Godine 1996. objavio je knjige The Rugged Gold i The Funeral of the Rugged Gold, uprkos zabrani burmanskih cenzora. Nakon studentskih demostracija koje je predvodio, osuđen je na četiri meseca kućnog pritvora. Naredne godine napušta Burmu. Svojim prilozima, danas je redovno zastupljen u finskoj štampi (Irrawaddy Magazine). Od 2000. piše na engleskom jeziku.)
Peščanik.net, 26.09.2011.
