Na mirisnoj mapi Bloka 45 mala pijaca je najmirisnija tačka. Na tom potezu od tridesetak metara smenjuju se mirisi omekšivača, pečene piletine, paprika, smokava, duvana, štrudli s makom i sredstava za dezinfekciju. Poznato lice iza jedne od tezgi zna da više volim belo nego crno grožđe i zeleni nego crveni pesto, zna da neću kesu, zna dimenzije moje kante za đubre, zna da više volim lale nego ruže, sadnice od rezanog cveća, zna kako se zovem i kako nam se zove pas, zna da nisam novinarka ali da uvek nosim fotoaparat, zna da evo već par godina pišem neki doktorat o svima nama i nikako da ga završim.
To mesto susreta i čvorište zajednice nestaće za 5 dana, kada tezge budu uklonjene. Osmog jula 2021. na snagu je stupio Plan postavljanja tezgi i drugih pokretnih objekata na teritoriji grada Beograda – područje Gradske opštine Novi Beograd („Sl. list Grada Beograda“ br. 59/2021). Prema tom planu predviđeno je uklanjanje tezgi u blokovima 21, 23, 29, 37, 45, 70 i 61 do 30. septembra 2021.
Međutim, kako Službeni list Grada Beograda nije previše popularno štivo, o ovom novom planu zakupci tezgi – a zatim i svi stanovnici pomenutih blokova – bili su upoznati tek u drugoj polovini septembra i to iznenadnom posetom Komunalne inspekcije koja im je uručila Odluku. Moglo bi se pretpostaviti da je nadležno Odeljenje za građevinske i komunalne poslove i ozakonjenje objekata Uprave gradske opštine Novi Beograd znalo ponešto o ovoj odluci par dana pre nego što je odluka usvojena. Recimo, prvog jula kada su zakupci potpisivali uobičajene tromesečne ugovore o zakupu. Ne radi se, dakle, o „divljacima“ i preprodavcima na crno koje treba „rasterati“, a koje Komunalna milicija i onako maltretira na svakom koraku, već o zakupcima koji već više od 20 godina uredno ispunjavaju svoje ugovorne obaveze – prvo prema JP Poslovni prostor Novi Beograd, a zatim prema Opštini Novi Beograd.
Zakupce i prodavce, mahom Rome i izbeglice iz Krajine kojima je po doseljenju u Beograd pijačna prodaja bila jedno od retko dostupnih radnih mesta, ova odluka ne uzima u obzir. Oni koji su tu odluku doneli u želji da nešto „regulišu“ i „dovedu u red“ verovatno nisu razmišljali ni o svoj hrani koja će propasti, jer neće ostati vremena da se proda. Nisu razmišljali ni o mukotrpno zarađenom novcu koji će biti „zarobljen“ u nekvarljivoj robi poput tekstila i kućne hemije i koji će, sasvim izvesno, pokušati da se povrati prodajom „ispod tezge“ kada tezge više ne bude bilo.
Ali nisu samo prodavci i zakupci oštećeni ovom odlukom. Ona zanemaruje i sve stare i slabo pokretne stanovnike blokova kojima sledeća velika pijaca zaista nije blizu. Zanemaruje i sve one kojima razlika u ceni praška za veš kod čika Jove i u Maksiju zaista pravi razliku u mesečnom budžetu. Zanemaruje sve nas koji na tezgama kupujemo cveće i sadnice, domaći med i voće, jeftin pamučni veš i „uvozne“ slatkiše, sve nas koji iz nužde ili uverenja izbegavamo kupovinu u velikim lancima supermarketa, nas koji u tim blokovima živimo i radimo, a niko nas ništa celog leta nije pitao. Da pitati nije tako teško, metodološki kompleksno i logistički neizvodljivo onda kada treba izvesti pokaznu vežbu iz građanske participacije znamo, jer smo istog ovog leta dok se donosila odluka o uklanjanju male pijace iz našeg bloka imali jedinstvenu priliku da online biramo izgled budućeg metroa (čija nijedna linija ne zalazi ka savskim blokovima!).
Čini se da je donosiocima (besmislenih) odluka od prostora društvenosti i potreba zajednice mnogo važnije to što naše male pijace ne izgledaju uvek baš reprezentativno, što „ruže“ izgled naselja iako njihovim stanovnicima olakšavaju svakodnevicu. Dok na svakom preostalom parčetu zemlje u gradskom (ili crkvenom) vlasništvu niču hiljade kvadrata u kojima niko ne živi, a čije cene uprkos tome vrtoglavo rastu, dok se dozidani spratovi i vikendice legalizuju po kratkom postupku, dok je pristup obali reke praktično onemogućen, a parkovi i trotoari se pretvaraju u parkinge, Odeljenje za građevinske i komunalne poslove i ozakonjenje objekata Uprave gradske opštine Novi Beograd izgleda nema pametnijeg posla nego da rasteruje pijačne prodavce.
Postavlja se pitanje kome onda smetaju ove male pijace, ako nama koji u tim blokovima živimo – sudeći po broju prikupljenih potpisa na peticiji i reakcijama u komšiluku – očigledno ne smetaju? Nekim novim, budućim komšijama čiji su kupovna moć i kreditni rejting veći od našeg? Nekim novim, budućim komšijama iz čijeg se vidokruga mora ukloniti svaki tračak realnog života (i realnog siromaštva) kako im se ne bi uzdrmalo brižljivo građeno uverenje da se u Srbiji ipak dobro živi – jer ako se uzdrma oni će da odu, a šta ćemo onda bez njih? Nekim novim, budućim komšijama koji će kada se užele autentičnog duha Beograda subotom otići u thrifting na Kalenić, koji će žedni egzotike zimi putovati u jugoistočnu Aziju i slikati se na pijacama?1
Autorka je doktorantkinja na odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i istraživačica-saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Peščanik.net, 25.09.2021.
________________
- U petak, 24. septembra – dan pre objavljivanja ovog teksta, a šest dana pred rok za uklanjanje tezgi – zakupci su pozvani na sastanak u Opštinu Novi Beograd. Na sastanku im je dato usmeno obećanje o produžetku ugovora o zakupu na još godinu dana, kao i da će se tokom tog perioda raditi na pronalaženju kompromisnog rešenja.
