U razgovoru koji je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku o građanskom aktivizmu i slobodi okupljanja, koje državne institucije tretiraju kao nepoželjno i opasno ponašanje, govorili su NVO aktivisti Milena Vasić (YUKOM), Aida Ćorović, Nikola Krstić (pokret Tvrđava), Marko Milosavljević (Inicijativa mladih), Srđan Hercigonja (BCBP), Staša Zajević (Žene u crnom) i Goran Sandić (BGCLJP).
Milena Vasić: Kako smo došli do sadašnjeg Zakona o javnim okupljanjima, to je 2015. godina kada Ustavni sud čitav Zakon o javnim okupljanjima proglašava neustavnim, i onda period od 4 meseca kada uopšte nismo imali regulisana javna okupljanja, jer je država kasnila sa izradom tog zakona. Onda smo usput imali i strateški slučaj sa Inicijativom mladih za ljudska prava jer baš u tom periodu su pokušali prekršajno da ih kazne zbog javnog okupljanja po zakonu koji ne postoji, da bismo konačno došli do teksta zakona.
Mi smo se tada, 2016. godine, jako radovali što je prvi put zakon prepoznao pojam spontanog okupljanja i mislili smo da će to biti korak napred u razvoju slobode okupljanja kod nas. Međutim, vrlo brzo ćemo shvatiti da definicija spontanog okupljanja, kao okupljanja bez organizatora, zapravo predstavlja jedan od najupotrebljavanijih mehanizama zloupotrebe javnih ovlašćenja od strane državnih organa i način na koji se zakon koristi da se prekršajno kazne svi koji su pokušali spontano da se okupe. Jer spontano okupljanje kao okupljanje bez organizatora ne može da postoji. Nijedno okupljanje ne može da nema organizatora. Zakon tretira kao organizatora svako lice koje je pozvalo na okupljanje. A onda, sa druge strane, imamo itekako spontana okupljanja, pod znacima navoda, koja organizuje vladajuća stranka, bez obzira da li oni protestuju protiv naslovne strane NIN-a ili iz nekog drugog razloga.
U tim spontanim okupljanjima nikada nemamo gonjenje organizatora, prosto su oni izuzeti iz zakona. Onda smo došli do zabrane skupa povodom brisanja, odnosno uklanjanja murala Ratku Mladiću, pod obrazloženjem da kontraprotestanti mogu da se bune i da tako nastanu neredi. Imamo situaciju kada jedan međunarodni standard prava na javno okupljanje jasno kaže da država naročito ima obavezu da zaštiti one koji žele da pošalju poruku koja nije toliko popularna u društvu i koja se razlikuje od većinskog mišljenja, imamo državu koja otvoreno kaže: ne pada nam na pamet da vas zaštitimo. A na sva ova prava o kojima govorimo, naročito pravo na slobodu izražavanja, pravo na slobodu udruživanja i pravo na slobodu okupljanja, treba gledati kao na jedno pravo, jer vi se udružujete da biste mogli na javnom okupljanju da izrazite svoje mišljenje.
Ovde ne pričamo samo o pravu na javno okupljanje izolovanom od ostalih prava, znači nama je uskraćen glas kada nam je uskraćeno javno okupljanje, nama je onemogućeno udruživanje kada nam je uskraćeno javno okupljanje. Naša nedavna istorija iz 90-ih godina nas uči šta znači kada policija počne represivno da se odnosi prema javnim okupljanjima. Imali smo proteste prošle godine u julu, koji su otvoreno bili isprovocirani da postanu nasilni, gde smo imali prekomernu upotrebu sile. Imali smo nedavno blokade puteva, gde s jedne strane imamo upotrebu nasilja, a onda imamo potpuno ignorisanje od strane policije koja je i dalje je u obavezi da zaštiti ta okupljanja. Znači, imamo jako veliki broj primera u kojima se nama pravo na okupljanje krši kao deo mnogo šireg prava da izrazimo mišljenje, da se udružimo, i da se uopšte bavimo aktivizmom.
Suština jeste u tome da kada vi ne možete da računate na zaštitu države, vi upadate u jednu potpunu anarhiju gde svako uzima pravdu u svoje ruke i gde radi ono što smatra da treba. Kada država neosnovano zabrani skup, okupićemo se, svejedno da li je bilo osnova za to ili ne, a posledice toga su na kraju da će opstati samo oni koji su spremni i koji su jači, i koji su spremni da primene nasilje.
Staša Zajević: Državni akteri pomiješano sa nedržavnim akterima, koji vrše nasilje. Prelazi se na eskadrone i falange, a to je vrlo opasno. Nije problem Sima Spasić; nemojte na Simu Spasića jer je on niži službenik MUP-a, a nije ni službenik. Na naše proteste dolazi Drecun, dolazi i Počuča, svi oni raspoređeni… prijepodne idu na blokade, uveče idu na Žene u crnom. Izvinite molim vas, ja sam rekla: prigovor savesti na policijske troškove, zašto jadni građani da plaćaju da neko štiti Žene u crnom.
Milena Vasić: Mi smo posebnu pažnju obratili na desničarske organizacije kojima se sve gleda kroz prste, iz ugla javnih okupljanja, ali i u svim drugim sferama ovog pravnog Sistema. Mislim da državu treba posmatrati kao jedan sistem javno-privatnog partnerstva između ovih huliganskih grupa i vladajućih struktura. Nažalost, tu mi imamo jako malo pravnih sredstava zaštite u trenutku kada vama jednostavno država otkaže poslušnost ili još gore, ako vam odredi obezbeđenje, a vi ne znate da li su ti policijski službenici tu da vas čuvaju ili da vas kontrolišu.
Aida Ćorović: Bila sam dve i po godine štićeno lice, i ljudi iz Pete uprave koji su bili moji stalni policajci, bili su iz stanice u koju sam privedena pre mesec dana, ti policajci u uniformi su obezbeđivali zgradu. Bilo je vrlo indikativno to kako su se oni ponašali na ulici, šta su nam, i u trenutku kada mi ulazimo u stanicu policije, utrčava jedan mladi inspektor koga ja znam takođe iz viđenja, pa maltene sam se već srodila sa gomilom njih, sad su već onako prijatelji, prilaze, pozdravljaju se i ako se slučajno sretnemo na ulici. Ušao je taj jedan mladi čovek koji mi se predstavio, ja kažem: Pa ja i ti se znamo. On je onako izražavao žaljenje što smo mi privedene na taj način, što je marica došla, a on je došao kao privatnim kolima.
Ali ova brutalnost kojom se oni sada obrušavaju mi govori da je zaista policija otvorila vrata desničarskim grupama. Ova vlast ne može u potpunosti da računa na kompletnu policiju. Zato su morali sada da otvore vrata, baš zato što pojačavaju lestvicu, i zato što je očigledno sada na delu kompletna revizija devedesetih. To zlo se sada vratilo u ovaj grad, pa poslednjih 6 godina ono eskalira, eskalira, i sada je došlo do one granice kada su oni zaista širom otvorili vrata desničarskim organizacijama, huliganima i tako dalje. Kao Hitler 44-5, struže ono, dečake, više nema koga, nego gura njih na front. To radi sada i Vučić, sve desničarske organizacije, sve huligane, i on je mobilisao sve te snage. Ja zaista verujem da ćemo mi u mesecima koji su pred nama videti i falange na ulici i razbijene glave…
Nikola Krstić: Meni su prošle nedelje, odmah prve blokade, dva policijska službenika policijske uprave Smederevo došla da me privedu bez ikakvih objašnjenja. Moj otac je bio kući, dao im je broj mog telefona, rekli su da hitno dođem u policijsku stanicu. Kad sam došao u policijsku stanicu ispred, priveli su me unutra na informativni razgovor sa advokatom. Ja sam bio prilično ljut jer sam video iz njihove priče da im je jako neprijatno, jer mi se znamo, ja sam bio na informativnim razgovorima pre svakog protesta. To mislim da se i ne zove čak ni informativni razgovor nego skupljanje informacija u vezi javnog događaja. Tako da mi se znamo godinama unazad. E sad su me priveli i uzeli tu izjavu, onda su me sproveli u sud kao da sam kriminalac.
U sudu su mi naveli dva razloga privođenja: jedan razlog je saobraćajna kazna iz 2020. od 5.000 dinara koja je preinačena u 5 dana zatvora, znači hteli su tu odmah i da me zatvore, međutim ja sam doneo uplatnicu, pošto sam znao da će to biti jedna od stvari, i druga stvar je naš protest iz avgusta 2020, gde su mi stavili na teret nepridržavanje epidemioloških mera, jer neki učesnici nisu nosili maske. Ja ću podsetiti da je to bilo na otvorenom, da smo tad već pobedili koronu, i mi smo skup prijavili u skladu sa Zakonom o javnim okupljanjima. Oni su tada tražili da uzmemo i mišljenje Kriznog štaba i mišljenje Zavoda za javno zdravlje, mi smo tražili to mišljenje, oni su nam rekli da se ne slažu sa protestom.
Milena Vasić: Izvini Nikola samo da te pitam, je l’ su te uhapsili kao organizatora okupljanja, zato što su učesnici okupljanja kršili mere. Je l’ to bio razlog?
Nikola Krstić: Ne, ne, to uopšte nisu pominjali. Znači, oni su mene priveli zbog te saobraćajne kazne koja je preinačena u 5 dana zatvora i zbog ovog protesta iz 2020. jer su imali su dva naloga. Nijednog momenta nisu pominjali ovo i još su rekli da nema nikakve veze kao sa tim, mislim dan posle protesta. Da, zbog nepridržavanje epidemioloških mera i ne znam sad koji je to član Krivičnog zakonika, i narušavanja zdravlja ljudi, to ćemo tek videti. Šta je poenta cele priče? To su već potezi očajnika jer je bilo jasno da neće da nas slome, da ćemo ponovo da izađemo u subotu.
To znači da oni polako gube kompas, ali opet, s druge strane, to je toliko ružno i odvratno u jednoj manjoj sredini gde te neko privodi i izvinjava ti se. Taj ton je bio. To mi daje za pravo da zaključim da su u panici i sad su najopasniji. Pred izbore će biti baš zeznuto, tu treba paziti i voditi računa o bezbednosti. Neko će reći da je to paranoja, ali treba voditi računa o bezbednosti, to znamo mi na lokalu kakve pretnje primamo i kakve ljude viđamo. Danas sam dobio kaznu za subotu, ovo standardno što svi dobijaju, zato što sam bio na kolovozu.
Milena Vasić: Kao neko ko se bavi pružanjem pravne pomoći, najporazniji mi je trenutak u jednom tužilaštvu, kada se meni tužilac maltene izvinjava i govori kako mu je jako neprijatno što mora da procesuira mog klijenta, da traži pritvor za njega, potpuno svestan da je čitav slučaj apsurdan. Izvinjava mi se a zatim nosi kod sudije za prethodni postupak zahtev za određivanje pritvora i krišom moli sudiju da ne određuje pritvor. To je poraz mene kao aktivistkinje i kao pravnice, jer imamo ljude koji su svesni da rade pogrešnu stvar. Znači, jedno je kad vi imate nekoga ko nije svestan da radi pogrešnu stvar, ali kad imate nekoga ko je svestan i pristaje na to, e to je onda najveći problem, i mislim da treba nekako uticati na te ljude koji hapse i izvinjavaju. Verujem da može da se probudi neka savest u njima.
Srđan Hercigonja: Nikola je već spomenuo prekršajne prijave koje se sada širom Srbije dobijaju u kontekstu protesta koji imamo zadnje tri nedelje. Ogroman broj tih prijava, posebno u manjim mestima, imamo slučaj u Kovinu, u Pančevu i tako dalje, su dobijene na osnovu snimanja biometrijskim kamerama, ne na osnovu identifikacije ličnim kartama. Na sudu te prijave ne bi prošle, ono što mene zabrinjava jeste da mnogi naši saborci, aktivistkinje i aktivisti možda se plaše toga da ako ne plate kaznu, da će ići u zatvor, a zapravo ja mislim da je tu jedno od boljih rešenja, da se ide kroz sud, odnosno da se ne plati kazna, a ako se ide na sud, nek se ide na sud.
Nikola Krstić: Da se vratim na ovu priču o profesionalizaciji policije: to je apsolutno potrebno, ne treba ulaziti ni u kakve lične odnose, međutim na lokalu je to često nemoguće jer je grad mali, mi se znamo, mi u istom pabu pijemo pivo. Evo sad za ove blokade, u kakvoj sam ja bio nezgodnoj situaciji. Sad ne mogu da imenujem ko je jedan od najviših ljudi iz smederevske policije, s kojim ja imam komunikaciju na Vajberu, zbog tih nekih operativnih stvari. Ja sam dobio pretnju ubistvom i to javno i dalje stoji na Tviteru, sa sve slikom kako mi puca u glavu i preti mi kako će da me ubije na tom protestu. Mi smo malo analizirali taj profil, videli smo da je u pitanju neki lud čovek, i ja sam policajcu to skrinšotovao i pitao ga: Je l’ ti misliš da treba nešto preduzeti? Pošto se ovo ne tiče više samo mene, ja nisam organizator, nije niko, znači nije prijavljen skup, to se tiče bezbednosti svih.
Ja mogu da kažem mojoj supruzi i detetu: Nemojte da dođete, ali ne mogu da kažem drugim ljudima, niti želim da uznemiravam nekog. On mi je rekao: Hajde dođi. Tad je bio taj prvi informativni razgovor, pa ćemo da vidimo. Tamo me čekao inspektor i pitao da li hoću da pokrenem krivičnu prijavu, jer ima elemenata, ja sam rekao da neću ali s obzirom da je javno, to ostavljam vama, da javni tužilac reaguje po službenoj dužnosti ako proceni da tu ima elemenata za ugrožavanje bezbednosti svih ljudi. Oni to nisu uradili. Druga stvar, oni su mene tamo zvali Nidžo, sad to nije samo ono good cop – bad cop nego oni znaju da će sutra da se promeni vlast. I znaju da će sutradan da mu visi pozicija, i svako ko je bio zamenik komandira želi da bude komandir, i to su normalne stvari, posebno u malim sredinama gde se mi znamo. I ja bih tu dodao da se nešto u Smederevu desilo što se nije nigde desilo, a to je da su glavnom uredniku portala SD kafea, novinaru, napisali prijavu, znači kao novinaru. To se do sad nigde nije desilo, ali su odustali u međuvremenu jer se žalio UNS, ali to je sad neki sledeći nivo ludila, znači sad novinaru koji je došao da izvesti, da napravi prilog, ti mu pišeš prijavu jer se našao na kolovozu.
Marko Milosavljević: Prvo je ovo, o čemu smo sada zapravo načeli, pitanje legitimisanja i snimanja, mislim da je to sad kao što je rečeno akutno, i da na to bi trebalo nekako zajednički da odgovorimo i da tražimo zapravo po kom osnovu se… i da li zaista postoji ta oprema kojom se snima, pa postoji, naravno, samo je, mislim da je naše pravo da zahtevamo šta sve iza toga stoji. To se dešava i dešavalo se i na drugim okupljanjima, ali ono što je sada ja mislim razlika je da, i to je baš slučaj u manjim sredinama, da oni prepoznaju već, je li, kao usual suspects, i ono, samo te vide, ne priđu ti, čak i ne snimaju u tim slučajevima, i onda napišu prekršajnu ili čak krivičnu prijavu. I sad ja mislim da je tu važna solidarnost, da sad bez obzira na teme kojima se bavimo, da li je to ekologija ili suočavanje sa prošlošću, treba da zajednički to radimo. To je jedna stvar.
Druga stvar je nešto što ja mislim, ja sam barem primetio to u poslednjih godinu dana, a to je caka sa takozvanim štićenim prostorom za vreme trajanja nekog skupa. Znači recimo mi organizujemo festival Mirdita, Dobar dan, pojave se iz 4 pravca različite huliganske grupe, policija napravi dva ili tri kordona, omogući njima kontraskup koji nije prijavljen, ali onda pod ne znam kojim argumentom, da se mi zaštitimo, onda zapravo onemogući ljudima da dolaze na festival tako što meni inspektor pokaže Vajber poruku od njegovog komandira, gde mu ovaj kaže: štićeni prostor ti je deo te i te ulice. I oni zapravo tako te ograde da neki novi ljudi na taj festival ne mogu da dođu.
Milena Vasić: Ali to je najdirektnija povreda prava na javno okupljanje, jer javno okupljanje, da bi bilo slobodno, mora da prenese poruku i slučajnom prolazniku koji se tu našao, a oni te ograde kao u nekom oboru, slučajni prolaznik zapravo nema šta da traži tu gde je okupljanje.
NN: …Oni se stalno pozivaju na… izvinjavam se. To je najveća misterija koju mi pokušavamo… ali nije, niko nam ne odgovara ni usmeno ni pismeno. Znači oni se pozivaju na neke imaginarne ili stvarne odluke suda o određivanju štićenog prostora. Znači, da sud odredi da je taj prostor blokiran i to je njima, odatle vuku kao autoritet da zatvore saobraćaj i da ne propuštaju građane.
Milena Vasić: Pa je l’ imate neku oznaku tih odluka, ili samo kažu odluka suda?
NN: Ne, nema, samo kažu, mi onda tražimo, oni nam nikad ne daju.
Marko Milosavljević: I jednu sam stvar hteo da dodam za zabranu skupa vezano za Njegoševu ulicu, za spomenik Mladiću. Tu je zanimljivo da i u obrazloženju te zabrane stoji da, to jest mi smo zahtevali nakon toga da nam policija dostavi pojedinačne zabrane, pošto su, pošto je ministar rekao kako su zabranjeni svi skupovi, je l’. To znači onda da je bilo nekih, je li, zahteva, nekih drugih sem našeg i mi smo tražili pojedinačno zabrane i to kao rešenje za sve, i tražili smo bezbednosnu procenu na osnovu koje je zabranjen skup. I dobili smo možda najsmešnije obrazloženje, ali i najbrutalnije: ono glasi: sve vam se nalazi na vašem sajtu. Misleći na to što smo mi…
Milena Vasić: Na vaše saopštenje za javnost.
Marko Milosavljević: Tu zabranu… rešenje o zabrani morali da objavimo dana kad smo dobili to.
Milena Vasić: Setila sam se jednog jako dobrog primera baš u pogledu te procene bezbednosti, kada su Narodne patrole prijavile veliki antimigrantski skup kod Ekonomskog fakulteta – očistimo park kod Ekonomskog fakulteta, mi smo zajedno sa organizacijom Infopark tražili, skrenuli pažnju policiji, pošto smo smatrali da mi nismo uopšte merodavni niti treba da tražimo zabranu bilo kog javnog okupljanja, skrenuli smo pažnju policiji na potencijalne bezbednosne rizike takvog okupljanja, s obzirom na to da okupljanje pozivalo na povredu prava drugih, odnosno na povredu prava izbeglica koji se tamo okupljaju, i nismo dobili odgovor ili smo ga dobili u nekih par potpuno šturih rečenica, ali uglavnom taj skup je održan bez ikakvog problema.
I to je, oni su kao izvršili bezbednosnu procenu i utvrdili su da tu nema nikakvih smetnji da se održi skup, iako je čak jedan od uslova iz Ustava i samog zakona da skup ne može da poziva na kršenje prava drugih i da je to jedan od uslova za zabranu okupljanja, država nije videla nikakav problem u tome da taj skup zabrani. I mislim, pogotovo što se Narodne patrole pozivaju na to građansko hapšenje, koje postoji kao mogućnost u Krivičnom zakoniku kada je neko uvaćen kao učinilac krivičnog dela, pa građanin može da ga zadrži dok ne dođe policija. I oni se u odnosu na migrante non-stop pozivaju na to građansko hapšenje, što je zapravo poziv, otvoren poziv da se jedna grupa koja živi trenutno na teritoriji Srbije liši elementarnih ljudskih prava. I to je nešto što iz ugla naše države je potpuno u redu i nema nikakvih smetnji.
Za vreme vanrednog stanja je napravljena jako velika greška, kada se povodom onoga što smo zvali policijski čas, odnosno zabrana kretanja, neopisivo veliki broj prekršajnih kazni je napisan. U velikom broju, ja sam imala prilike da preko 700 tih presuda pročitam, Prekršajnog suda, i u tim presudama zaista… prvo, karakteristično je da su primoravali ljude da se odreknu prava na žalbu, da bi im raspisali manju kaznu. To je naročito karakteristično za Novi Sad, tu je bilo preko 250 presuda gde su se ljudi odrekli prava na žalbu. Zatim, ljudi se nisu branili uopšte i nisu koristili svoje pravo na žalbu iako bi sve te presude pale u drugom stepenu, ljudi nisu znali da treba da koriste svoje pravo na žalbu i mislim da, s obzirom na to da tih presuda ima na hiljade, da neće biti moguće izvršiti sve te presude, jer kada bi sve te hiljade ljudi otišlo u zatvor, država bi bankrotirala.
Nikola Krstić: Postoje na lokalnom, na nivou lokalne samouprave podzakonski akti kojima su oni propisali koja su mesta zabranjena za prijavu javnog okupljanja. I sad, konkretno u Smederevu su to sva mesta, znači suštinski možeš da odeš tamo negde gde te niko ne vidi, ali glavna ulica, trg…
Milena Vasić: Tražite ocenu zakonitosti tog podzakonskog akta pred Ustavnim sudom.
Nikola Krstić: Okej, ali drugu stvar sam, hteo sam praktičniju stvar da pitam, do sad uvek su nas pozvali i rekli: Pa zabranjeno je ovde. Mi smo rekli: Nije zabranjeno po zakonu, a imamo i ustavno pravo. Ali šta ako oni sada nama izvuku sve te neke gde smo mi to kršili, da li oni mogu da nas gone, ili… po tom podzakonskom aktu?
Milena Vasić: Ne bi, ne bi trebalo, znaš da je sve po pravu taj podzakonski akt ne trebalo ni da postoji tako da… da li mogu? Mogu sve. Mislim, to je potpuno jasno, to više nema nikakve veze s pravom.
Goran Sandić: Upravo na konto ovih odluka jedinice lokalnih samouprava o mestima na kojima nije dozvoljeno okupljanje, mi smo radili neko istraživanje, za to smo zahvalni Inicijativi mladih za ljudska prava, oni su nam dostavili… oko 40-ak odluka lokalnih samouprava, mi smo nabavili, mislim tražili još oko 100 i nešto. Ja sam lično bio šokiran količinom odluka koje su zapravo bile i protivustavne i nezakonite. Preko 20 i nešto inicijativa za izmenu tih odluka smo poslali samim skupštinama opština, odnosno gradova. Od toga je zadivljujući broj zapravo i odgovorio da su notirali našu inicijativu i da su pokrenuli postupak.
Dosta njih je i izmenilo, međutim imamo 4 postupka, odnosno nisu još započeti, bar ne da znamo, poslali smo 4 inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka lokalnih samouprava i to su u pitanju Loznica, Šabac, Bela Crkva i još jedna opština gde i dalje postoje te odluke i gde, koje određuju mesto na kojima jeste dozvoljeno okupljanje. Pominju se razne neke takse, pominju se kaucije, pominju se silne neke stvari i koliko god da ni oni sami verovatno nisu znali da imaju te odluke dok im nismo tražili informacije, i dalje postoji osnov, je li, da mogu nekoga da gone upravo zbog toga.
Milena Vasić: E ogroman je problem inače sa partikularnim propisima lokalne samouprave jer to, taj deo lokalnog prava nije unifikovan. Kad su javna okupljanja u pitanju, ogromne su disproporcije između taksi koje se plaćaju, na primer, ako hoćete da postavite štand, od opštine do opštine, to je potpuno paušalno, do daljih nekih ozbiljnijih ograničavanja prava. I sad smo imali skoro Zakon o zaštiti stanovništva od buke koji propisuje obavezu da ako skup prekoračuje određeni broj decibela, ako ugrožava, ako prekoračuje dozvoljenu buku, on mora da bude prijavljen jedinici lokalne samouprave da odobri skup, čini mi se 20 dana pre okupljanja što, a to je svaki skup, svaki skup ikada na koji treba da dođe više od 20 ljudi može da, naročito politički mitinzi, bilo koji protest, to je bukvalno svaki skup.
I vi onda imate jednu perfidnu ideju zakonodavca da sa MUP-a skrene regulisanje javnih okupljanja na jedinicu lokalne samouprave na jedan način koji je potpuno suprotan zakonu o javnim okupljanjima, jer vi sad dolazite u situaciju da morate… zamislite sad kad krene predizborna kampanja da svaki skup mora da bude prijavljen 20 dana ranije, a imate možda 2 ili 3 meseca za predizbornu kampanju. Koliko je to suludo.
Peščanik.net, 22.12.2021.
