Reagovanje na tekst profesorke Vesne Rakić Vodinelić „Ćutali ste, sad zanemite“
Povodom teksta profesorke Vesne Rakić Vodinelić „Ćutali ste, sad zanemite“, objavljenog na sajtu Skupštine slobodne Srbije 22. februara, beogradska čaršija je reagovala. I ovoga puta, kao i uvek na pogrešan način. Licemeri i lažni moralisti su se tobože zgranuli povodom toga što profesorka piše neprimerene stvari o pokojniku. Kažu, o pokojniku se piše sve najlepše, ili se barem ćuti. To je ujedno, i kada su u pitanju ne samo mrtvi, već i živi profesori, modus operandi kolektiva Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu čiji sam deo bila punih 10 godina, najpre kao asistent-pripravnik, zatim kao asistent i najzad kao docent. Dok me višegodišnje maltretiranje od strane Olivera Antića i njegovih „Dika“ nije nateralo da dam otkaz sa fakulteta. Za mene i mnoge druge, Oliver Antić je bio i ostao esencija zla. Zato me i ne čudi ovo poslednje, iako možda najteže zlodelo koje je počinio. Jasno mi je zašto je profesorka Vesna Rakić Vodinelić rekla da se u svom tekstu „Ćutali ste, sada zanemite“ obraćala živim kolegama. Jer te žive kolege sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu su ćutale i kada je Oliver Antić doveo za asistenta čoveka (koji je tada bio mlad, pa ga je moguće Oliver Antić iskvario) koji je trenutno jedna od sivih eminencija u senci Srpske napredne stranke i koji je ostvario san Olivera Antića, te predaje više predmeta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a i kumovao je odlasku Olivera Antića sa fakulteta („zar i ti sine Brute“). Oliver Antić je doveo i profesora protiv kojeg je podneto više različitih krivičnih prijava, a koga je jedan od dekana (koji je sad na službovanju u inostranstvu), kako bi ga sklonio i zataškao zlodela, poslao na plaćenu slobodnu godinu, a ovaj mu je zauzvrat slao razglednice sa dalekih destinacija. To je profesor koji je druge kolege napadao za plagijate, a sam je plagirao knjigu na osnovu koje je biran u zvanje redovnog profesora. Uostalom, takvog čoveka je kolektiv (nastavno naučno veće) Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu tek što je izašao iz pritvora (krivično delo za koje se teretio je naravno u međuvremenu zastarelo, jer se nije pojavljivao pred sudom, a za to vreme je redovno držao nastavu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu), izabralo u više zvanje (tada vanrednog profesora). Nadovezujem se na delanje Olivera Antića pomenuto u tekstu profesorke Vesne Rakić Vodinelić „Ćutali ste, sad zanemite“ i nabrajam dalje zlodela Olivera Antića, kojih je mnogo, a ne samo njegovo učešće u Zakonu o Univerzitetu iz 1998. i otpuštanje verovatno najeminentnijih profesora iste godine zbog toga što nisu bili politički istomišljenici. I toga se sećam. Kako su ostale kolege od asistenata do redovnih profesora hrabro ćutali. Politika nezameranja je uvek bila politika postupanja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. To su ti profesori koji vaspitavaju i uče buduće generacije pravnika, koji treba da služe kao primer časti i poštenja. „Samo da mene niko ne dira“ je rečenica koja se uvek čita između redova na tom fakultetu. Kada sam konkretno ja imala problema zbog scenarija koji je napisao Oliver Antić, a sprovodile u delo njegove dve verne „Dike“ (a koje su mu kasnije zabile nož u leđa, jer karma je čudo), ostatak kolektiva Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je prestao da me pozdravlja, što da se ne zamere Oliveru Antiću – da ih neko slučajno ne vidi da sa mnom pričaju, što zato što im je bilo lakše da zatvaraju oči pred zlom, dok god njih niko ne dira (izuzeci se mogu nabrojati na prste jedne šake). Beščašće Olivera Antića seže duboko u prošlost, te verujem da bi, da je živ bilo puno studentkinja i studenata koji bi ovim povodom imali šta da kažu, budući da su mnogi zbog njega napuštali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Neki su i podnosili krivične prijave, te se sporadično za života Olivera Antića mogla neka takva vest pročitati (Blic, 8.4.2014: „Bahato – Oliver Antić progonio studentkinju“, Vuk Z. Cvijić), no tadašnji dekan je u skladu sa tradicijom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sve navode negirao i zataškao čitavu stvar. Svaka čast takvim profesorima i učiteljima prava, korifejima pravde, koji su ponosni na to što su zaposleni u takvom hramu prava i pravde. I ponavljam ono što je napisala profesorka Vesna Rakić Vodinelić „Ćutali ste, sad zanemite“.
Dr Monika Milošević, pravnica, bila je zaposlena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanjima asistenta i docenta od 1998. do 2008. i na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u zvanjima docenta i vanrednog profesora od 2011. do 2020. Trenutno živi u inostranstvu i bavi se privatnim biznisom.
Peščanik.net, 25.02.2022.
