Saopštenje povodom odgovora predsednika UO RTV B92 Verana Matića
Izvinjavam se RTV B92 i slušaocima Peščanika zbog lapsusa da je Željko Mitrović vlasnik RTV B92. U delu Izveštaja Saveta o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji govori o skrivenom vlasništvu, ukazali smo na sumnje da TV B92 i TV Prva imaju istog vlasnika skrivenog iza kiparskih računa, kao i da TV Pink i TV Avalu kontroliše Željko Mitrović, odnosno da su vlasnici ovih medija u nedozvoljenoj koncentraciji. To što sam u izjavi datoj Peščaniku slučajno permutovala TV B92 i TV Avalu, suštinski ništa ne menja – problem je i dalje u skrivenom vlasništvu. Veran Matić je u prilogu svog reagovanja na moju izjavu dostavio i informaciju o vlasničkoj strukturi B92, tvrdeći da ona „nikada nije bila činjenica skrivana od bilo kog državnog organa, i što je još važnije, od javnosti“. Podaci koje nam je dostavio, isti su kao i oni na sajtu RRA. Premda zaista jesam napravila lapsus, iz dostupnih podataka se i dalje ne vidi ko su stvarni vlasnici RTV B92, tako da bi među njima mogao biti čak i Željko Mitrović.
U vezi sa tvrdnjom Verana Matića da javnost zna po kom osnovu RTV B92 koristi prostor narodne banke, još jednom ističem da Izveštaj o Nacionalnoj štedionici Saveta za borbu protiv korupcije jeste tabu tema na B92, u šta sam se više puta uverila pokušavajući da sa njihovim novinarima makar i nezvanično razgovaram o Nacionalnoj štedionici. Moje je mišljenje da ova situacija između ostalog ima veze i sa time što je Mlađan Dinkić omogućio RTV B92 da koristi prostor NBS. Odgovor gospodina Matića da B92 ovaj prostor koristi „po osnovu ugovora o zakupu“ smatram ciničnim, budući da dolazi od predstavnika medijske kuće koja je prethodno javnosti uskratila informaciju da je Dinkić kao guverner NBS poklonio 7200 kvadratnih metara ekskluzivnog poslovnog prostora bivšeg ZOP-a privatnoj banci svojih kućnih prijateljia.
Moj stav u vezi sa humanitarnim projektima Fonda B92 jeste da svako treba da radi svoj posao. Nabavkama za zdravstvo treba da se bave državne institucije koje su za to nadležne, sredstvima iz budžeta koja su za to namenjena, u zakonom predviđenoj proceduri. Ukoliko institucije ne rade poslove iz svoje nadležnosti, ili ih ne rade po zakonu, pa se zbog toga budžetska sredstva odlivaju u neke druge namene, mediji treba da postave pitanje zbog čega u bolnicama nema potrebnih uređaja i na šta je potrošen novac. Situacija u kojoj državne institucije ne rade svoj posao, a mediji o tome ne izveštavaju, već osnivaju fondove koji posao institucija rade umesto njih, stvara konfuziju i prostor za sumnje u povezanost.
Ne znam šta je bilo u kutijama koje sam videla u hodniku RTV B92. Asocijacija na inkubatore, kao današnje obeležje B92, nametnula se kad sam videla da na mestu gde su nekada bile okačene fotografije ljudi koji su u vreme borbe za demokratske promene bili stub nezavisnog novinarstva, danas stoje svetli ožiljci na prljavom zidu. Možda sam lapsus sa Željkom Mitrovićem i napravila zato što odavno ne vidim onu razliku između Pinka i B92 koja nam je nekada ulivala nadu u bolju budućnost. Među vlasnicima RTV B92 danas bi zaista mogao biti čak i Željko Mitrović.
U Beogradu, 13. oktobra 2011. godine
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
Verica Barać
Peščanik.net, 14.10.2011.