Po francuskom psihoanalitičaru Žaku Lakanu ljubav je „davati nešto što nemate nekome ko to ne želi“. Imajući ovo u vidu, izjava gradonačelnika Kraljeva da bi ovaj grad trebalo da pokloni aerodrom državi predstavlja najčistiji izraz ljubavi. Naime, niti Kraljevo poseduje aerodrom, niti je država pokazala da je vojni aerodrom „Morava“ (jer o njemu je reč) interesuje dovoljno da bi uložila sredstva u njegovu rekonstrukciju.
Kome je upućena ova ljubavna poruka gradonačelnika Kraljeva? Ovo nije teško pogoditi – iako gradonačelnik kaže „državi“, jasno je da pod tim podrazumeva jednu konkretnu osobu koja državu personifikuje. Ovo tim pre što gradonačelnikova izjava ljubavi dolazi samo dan nakon 22-ominutnog gostovanja nelegitimno izabranog predsednika na Dnevniku 2. Nelegitimno izabrani predsednik je tokom ovog gostovanja proteste Nišlija nazvao „tupavim“, optužio učesnike da rade po nalogu stranih ambasada i konačno, pripretio građanima da se ne opiru otimanju niškog aerodroma:
„Ako građani Niša to ne žele, nema problema, pa evo vam. Mi ćemo da ulažemo u Moravu, mi ćemo da ulažemo u Ponikve, tamo gde nas ljudi hoće. Tamo gde ljudi hoće svoju državu. Tamo gde ljudi hoće svoju Srbiju. Nećete svoju Srbiju? Ne sviđa vam se Srbija? Hoćete da vam dolaze iz nekih ambasada i da vam govore da će oni više da vam pomognu oko toga? Evo vam, uzmite te iz tih ambasada, neka vam oni pomažu, a naša Srbija će da ide na neko drugo mesto da pomogne.“
Ova ne naročito suptilna pretnja građanima Niša toliko je razgalila gradonačelnika Kraljeva da je on već sutra presavio tabak i sastavio pismo u kojem državi daje ono što ni sam nema. Dobro, neko će reći, razumljivo je da jedan gradonačelnik pokušava da obezbedi investicije za svoj grad. Možda je neukusno što to čini preko leđa nekog drugog i nadovezujući se na pretnje, laži i klevete koje je nelegitimno izabrani predsednik uputio Nišlijama, ali ulaganja su ipak ulaganja, a svakom gradonačelniku je interes njegovog grada na prvom mestu, zar ne? Ne, bar kada je u pitanju gradonačelnik Kraljeva koji predlaže sledeće: „Grad Kraljevo će dati sve što može iz budžeta i ako treba i zadužiti se, samo da aerodrom proradi. A onda ćemo sve ono što smo uložili dati državi, jer ona treba da upravlja ovim aerodromom.“
Ali zašto dati „državi“ nešto što ste sami izgradili i u šta ste sami ulagali? Gradonačelnik objašnjava: „Znam da Kraljevčani hoće da imaju aerodrom i znam da je najbolji način da ga država vodi, profesionalni menadžment, ljudi koji znaju da uvećaju broj putnika na nekom aerodromu, koji znaju kako on funkcioniše. A ne da mi ovde izaberemo nekog partijskog moljca i postavimo ga da prima veliku platu, a da ceo aerodrom stagnira.“
Ovo je već dirljiv momenat samokritike. Čak je i gradonačelniku koji piše ovakva pisma svakako jasno da će u „partijskom moljcu“ čitateljka lako prepoznati upravo njega samog i mnoge druge poput njega (recimo, njegovog kolegu gradonačelnika Niša). Pa ipak, gradonačelnik Kraljeva ne okleva da upotrebi ovu metaforu i da potcrta lenjost i nesposobnost „partijskih moljaca“, kao ni da zatraži od države da njegov grad spasi od, čitateljka ne može odoleti ovakvom utisku, njega samog i takvih poput njega. Ovakva spremnost na samoponiženje i samoponištenje se uistinu retko viđa.
Smisao je, dakle, u sledećem: da bi se izbegle pretnje, klevete i bes nelegitimno izabranog predsednika moramo se pretvoriti u moljce, to jest samoponiziti i samoponištiti. To je prava poruka koju nelegitimno izabrani predsednik šalje Nišlijama, preko svog zaljubljenog emisara iz Kraljeva.
Peščanik.net, 20.04.2018.
Srodni linkovi:
Rastislav Dinić – Ludom radovanje
Rastislav Dinić – Zarobljeni grad
Rastislav Dinić – Strujni udar
Rastislav Dinić – Rašomonijada
Rastislav Dinić – Predsednikov poraz
Ljubodrag Stojadinović – Sofronije u Nišu
Zlatko Minić – Aerodrom Aleksandar Veliki
Rastislav Dinić – Desant na Niš
Ljubodrag Stojadinović – Kude je taj Niš
Rastislav Dinić – Početak kraja
Mladen Jovanović – Ako vi klečite, mi ne moramo
Rastislav Dinić – Grad na poklon
Rastislav Dinić – Strah od građana