Seća li se neko smešnog petla Sofronija iz crtanog filma? E, taj sutra dolazi u Niš kako bi snagom svoje neodoljive harizme zaustavio „tupave proteste“.
Sa sobom Sofronije dovodi gomilu koja nije u stanju da bilo šta zamisli bez njega, suverenog vođe kokošarnika. Sofronije je alfa kokot i gazi svoju vrstu, nesklonu otporu, bez milosti i bez pameti.
Sa sobom nosi makaze kako bi otvorio fabriku nečega. Spremio je govor koji dokazuje da Nišlije ne umeju da rukovode vazdušnom lukom, niti bilo čim, da čak ne umeju ni da lete. A on ume sve to i više od toga.
Nišlije ne znaju kako se on zove. Kaže da je Aleksandar, a oni su mu spremili doček kojim ga teraju iz svog grada: Iš bre!
Zašto iš? Zar zbog toga što se rimuje sa gradom samo u prvom padežu? Nije valjda da meraklije ne shvataju predsednika SNS-a ozbiljno, pa u njemu vide pernatu živinu koja je zabasala tamo gde joj nije mesto? Zar mu neće ponuditi ćevape u Kazandžijskom sokačetu ili Staroj Srbiji, da kljucne malo. Red je, nahraniš a posle najuriš, niko iz Niša nije otišao gladan.
Ali šta da mu se ponudi kad Sofronije ne jede, ne spava, ima grčeve i gorušicu, brine za sudbinu naroda a i svoju. Brine ga Vulin, zabranili su ministru odbrane da se mrda iz zemlje, predsednik SNS-a mora da nađe recipročan korak.
Da izabere ministra iz hrvatske vlade kome neće biti dato da vidi naše fontane, niti stub za barjak. Neće imati priliku da baci pogled na poseban oblik života razvijen u Srbiji, Voju Šešelja. Njega je Sofronije lično strogo ukorio, a zatim amnestirao pred Bogom i ljudima. Zna pevac iz kog se jaja izlegao.
Vođa kokošinjca je uveren da ga Niš voli i da će mu pokazati ljubav.
Kakvu ljubav? On nije od bića koja se mogu voleti, a čezne da svi osećaju prema njemu divljenje i da ga ne teraju kao mušku kokošku. Iš bre, šetaj!
Ali on je rekao da se odaziva na Aleksandar, a ne na iš! Znači, ako čuje to što će svakako čuti, praviće se gluv i lud. Ispričaće svoju priču, kazaće da on nema veze sa lažovima o kojima je pevao Staniša Stošić. Takve se mačo kokoške oglašavaju u nevreme, kad im padne na pamet, koliko pameti imaju, ne čekaju zoru, kukuriču po svom biološkom zovu, pa bude i one koji spavaju danju.
Rezervne Nišlije koje bude desantirao autobusima skandiraće: Aleksandar, Aleksandar! Ali to nema ritma, ne prima se. Možda Aco Srbine, ali i takav poklič ne pasuje za čoveka koji mrzi Niš i jug Srbije. I sve one koji ne vole njega, a to je blizu četiri miliona duša. I sve one koji lažu da ga vole.
Da vidimo još šta su za njega „tupavi protesti“?
Je li to pobuna bez uma i smisla, buntovnost bez razloga pred prorokom čiji svaki poduhvat izaziva brodolom. Brodolom? Dobro, Nišava nije plovna, ali uz njegovu pomoć može i da postane.
Moji prijatelji mi kažu da su pevcu spremili hit: „Oko Niša kiša, a u Nišu suvo!“ Ne znam u čemu je smisao ove pesme, ne znaju ni oni. Spremili su, kažu, čupavu ljubavnu pesmu o gradu koji se razlikuje.
Po čemu? Po tome da nije isti, razlikuje se od okoline, suvo je u njemu. Neće se dati ludacima da ga razbiju. Eno im Toponice, sedam kilometara severnije, pa nek eksperti vide kome treba pomoći. Greota je puštati takve božije ovčice da se zlopate i muče okolinu. Tako kažu.
Niš nije za to da ga usrećuju oni koji su sve unesrećili. Niš nije moguće cenzurisati kao javni servis, niti zauzeti dovezenim jadnicima, koji su već baldisali za vođom po raskopanim džadama Srbije.
Niš će leteti o svom trošku, a petao iz Niša. Ako ne ispadne tako, Sofronije će još dugo biti poglavica među ovcima.
Gledao sam na grad iz ulice Ratka Sofijanića, sa brda, nešto više od kilometra od palilulske rampe. Do mene dopiru zvuci pesme i glas Neše Galije: Al’ toj su more petlovi, petlovi lžovi…! Odmah posle toga Gale iz Kerbera: U daljini čuju se svatovi, zveri u ranama igraju sa nama, narode moj!
Gale može da peva svom narodu, ali ovaj nema kome da govori.
Peščanik.net, 24.04.2018.
Srodni linkovi:
Rastislav Dinić – Ludom radovanje
Rastislav Dinić – Zarobljeni grad
Rastislav Dinić – Strujni udar
Rastislav Dinić – Rašomonijada
Rastislav Dinić – Predsednikov poraz
Rastislav Dinić – Partijski moljci
Zlatko Minić – Aerodrom Aleksandar Veliki
Rastislav Dinić – Desant na Niš
Ljubodrag Stojadinović – Kude je taj Niš
Rastislav Dinić – Početak kraja
Mladen Jovanović – Ako vi klečite, mi ne moramo
Rastislav Dinić – Grad na poklon
Rastislav Dinić – Strah od građana
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Biro za izgubljene - 19/04/2024
- Jedan dan sa Dadom Vujasinović - 12/04/2024
- Šapićev hod po grobovima - 05/04/2024
