Desant na Niš

Protesti u Nišu, foto: Đ.R.

Protesti u Nišu, foto: Đ.R.

U Nišu je desetog aprila u organizaciji inicijative „Ne damo niški aerodrom“ održan protest protiv „poklanjanja“ niškog aerodroma republičkim vlastima. Protest je održan ispred gradske skupštine i protekao je mirno i dostojanstveno. Građani su imali prilike da izraze svoje mišljenje o odluci gradskog veća, kao i da o njoj glasaju. Skoro jednoglasno okupljeni su se izjasnili protiv ove odluke.

O volji građana iskazanoj na ovom protestu nisu se izjasnili ni gradsko veće, o čijoj su odluci građani glasali, niti odbornici skuštine grada Niša iz redova vladajuće koalicije, kojima je poruka okupljenih građana primarno bila upućena. (Gradska skupština je, nakon stranačkog sastanka u Beogradu, otkazala svoje zasedanje, prethodno zakazano za utorak). Očekivano, umesto insititucija lokalne samouprave oglasio se nelegitimno izabrani predsednik, insinuirajući da su učesnici protesta pijani zgubidani koji imaju vremena da se „vesele“ dok pošten svet radi. Još jedna u nizu uvreda koje je uputio na račun Nišlija.

Atmosfera u Nišu je kao pred desant okupacionih snaga. Nelegitimno izabrani predsednik je već najavio da će ubrzo doći u Niš da građanima ovog grada „objasni“ situaciju oko aerodroma, ali se tačan datum ove operacije, da ne kažemo dana D, još uvek brižljivo krije od javnosti. Kako to obično biva u sličnim slučajevima, očekuje se da će tom prilikom u Niš doći i brojni autobusi puni predsednikovih obožavatelja iz drugih krajeva Srbije. Paralelno sa pripremama za ovu posetu pojačavaju se pritisci na najprofesionalniji medij južno od Beograda, portal Južne vesti, koji redovno, detaljno i objektivno izveštava o aferi aerodrom.

Kako smo se našli u situaciji da se poseta predsednika države (pa makar i nelegitimno izabranog) trećem najvećem gradu u zemlji priprema kao desant? Da bismo ovo shvatili treba se još jednom podsetiti osnovnih metoda vladanja aktuelnog režima. Prvo, koncentracija moći u rukama jednog čoveka pregazila je sve nivoe podele vlasti. Personalni režim ne trpi konkurenciju, čak ni u okviru sopstvene stranke. Zato u Nišu nema nikoga iz gradskih vlasti ko bi građanima mogao da „objasni“ odluku tih istih gradskih vlasti, nego to umesto njih mora da čini nelegitimno izabrani predsednik.

Drugo, populistički režim, koji po definiciji poriče svaki politički i društveni pluralizam, nije u stanju da izađe na kraj sa konfliktima interesa, koji su inače normalan i uobičajeni deo demokratske politike. Sasvim je normalno da će ponekad interesi lokalnih samouprava doći u sukob sa interesima republičkih vlasti; to samo po sebi nije ništa strašno i zato imamo insitutucije kroz koje se ovaj sukob može na mirne načine artikulisati i razrešiti. Ali kada su ove institucije pregažene i pretvorene u fasadu ličnog režima jednog čoveka, one više nisu u stanju da rade ono što bi trebalo da rade. Takozvana stabilokratija ne samo da nije stabilna, već naprotiv, dovodi do eskalacije sukoba, jer svako suprotstavljanje volji vlastodršca tretira kao mali rat. Protivnici se ne mogu tretirati kao sugrađani koji zastupaju drugačije interese, nego moraju biti pretvoreni u neprijatelje. Kada nelegitimno izabrani predsednik kaže da oni u Nišu „neće državu Srbiju“, on igra na oprobani populistički recept politike identiteta – svako ko se suprotstavi njegovoj odluci suprotstavlja se Srbiji samoj.

Ali Nišlije dobro znaju kako stvari zaista stoje. Oni se ne bune protiv države Srbije, već za to da budu tretirani kao punopravni građani ove države, sa pravom na lokalnu samoupravu i odlučivanje o sudbini svog grada. Nišlijama nisu potrebna nikakva „objašnjenja“, oni nisu ni glupi ni nepismeni. Potrebne su im informacije, naročito one koje se direktno tiču njihovih interesa i interesa njihovog grada – konkretno, informacije o tome da li se u tajnom ugovoru o koncesiji za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ pominje i niški aerodrom.

Takođe, Nišlijama se ne može skrenuti pažnja otrcanim populističkim trikovima. Čak i da je legitimno izabran, predsednik republike nema ovlašćenja da donese odluku o „poklanjanju“ niškog aerodroma. Tu odluku ima prava da donese samo gradska skupština. Odbornici ove skupštine bi trebalo da imaju na umu da će predsednik doći i otići, a da će sutra oni morati da pogledaju u oči svoje sugrađane i da im polože račun o odluci koju su doneli. Zato bi trebalo dobro da razmisle o tome da li su spremni da glasaju protiv interesa sopstvenog grada.

Peščanik.net, 12.04.2018.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Partijski moljci

Zlatko Minić – Aerodrom Aleksandar Veliki

Ljubodrag Stojadinović – Kude je taj Niš

Rastislav Dinić – Početak kraja

Dejan Ilić – Idiot

Mladen Jovanović – Ako vi klečite, mi ne moramo

Rastislav Dinić – Grad na poklon