Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Čiji je „naš“ novac koji Vučić ne da Nišlijama? I čiji je „naš“ novac koji Vučić štedro prebacuje preko granice, građanima susedne države, ovaj put Bosne i Hercegovine? Vučićevi odgovori na ova pitanja nemaju više nikakve veze s politikom. To što on izgovara apsolutni je idiotizam – u izvornom smislu te reči. U staroj Grčkoj idioti su bile neznalice i osobe bez ikakve veze s politikom i javnim poslovima, to jest osobe kojima je privatni interes bio iznad javnog. Po analogiji, a na osnovu onoga što izgovara, Vučić je apsolutni – idiot.

Ovako Vučić Nišlijama, a povodom aerodroma: „Nišu smo sve dali što možemo, daćemo još više. Ako nećete naš novac, čestitam – hvala vam, oslobodili ste nas“. Da li su Nišlije građani Srbije? Po svemu što znamo – jesu. Da li kao građani Srbije plaćaju porez državi Srbiji? Po svemu što znamo – plaćaju. Čiji je onda „naš“ novac, od koga su Nišlije oslobodile Vučića rekavši mu, kako ih je on shvatio, da ga neće? Po svemu što znamo o državi i politici – to je upravo novac Nišlija.

Šta je onda predsednik republike poručio Nišlijama? On im je rekao da oni neće svoj novac i na tome im se zahvalio, jer su ga oni, to rekavši, od nečega navodno oslobodili. Od čega su Nišlije tobože oslobodile Vučića? Ispada da su ga oslobodile svog vlastitog novca. Šta će Vučić s tim novcem Nišlija, kojim raspolaže kao da je sada njegov novac, a ne njihov. On će ga dati građanima susedne države – Bosne i Hercegovine.

Da li građani Bosne i Hercegovine plaćaju porez državi Srbiji? Ne plaćaju. Oni porez plaćaju svojoj državi – Bosni i Hercegovini. Pa ipak: „Vučić je istakao da će Srbija uputiti novu novčanu pomoć Srpskoj i to u iznosu od pet miliona evra za više opština“. „Srpska“ iz navedene rečenice se odnosi na jedan deo države Bosne i Hercegovine. Da li je Vučić predsednik Bosne i Hercegovine? Po svemu što znamo – nije. Ali to mu ne smeta da se prema tamošnjim građanima ponaša kao da im je predsednik, a za „naše“ pare.

Šta iz svega ovoga može da se zaključi? Kada građani Srbije, ovaj put Nišlije, polažu pravo na to da utiču na raspolaganje javnom imovinom i javnim novcem, Vučić to doživljava upravo obrnuto: po njemu, postavivši takav zahtev, Nišlije su se zapravo odrekle svoje imovine i svog novca. Šta smo još saznali od Vučića? Kada građani plaćaju porez, misli Vučić, oni se tog novca koji su dali državi zauvek odriču i sva prava na raspolaganje tim novcem prenose upravo na njega – Vučića. Zašto kažem baš na njega Vučića, a ne na, recimo (nelegitimnog) predsednika republike? Zato što ni legitimni predsednik republike nema prava da raspolaže javnim novcem.

Ali to Vučić, kao nelegitimni predsednik republike, ne razume. Ako se građani ipak pobune, kao što su to uradile Nišlije, i kažu mu (za aerodrom) – to je naša, dakle javna imovina, i to je naš, dakle javni novac, ne damo ti to: on će ih opet isto (ne) razumeti, to jest razumeće ih onako kako njemu odgovara i ponoviti da su se oni te imovine i tog novca, baš zato što su tražili da time raspolažu, upravo odrekli i da je od sada pa zauvek taj novac njegov i ta imovina njegova, s njima on može raditi šta god hoće i deliti to kome hoće, iako nije, recimo, predsednik vlade (a čak i da jeste, opet to ne bi moglo), nego je, naprotiv, nelegitimni predsednik republike (koji u vezi s javnim novcima i imovinom nema nikakve ingerencije, sve i da je legitimni).

Iz svega toga sledi krajnji izvod: Vučić sa mesta predsednika države mimo zakona i institucija posve mafijaški privatizuje javne resurse i svojevoljno raspolaže ili trguje njima poput nekakvog antičkog idiota koji o javnim poslovima i politici nema nikakvog pojma. Prevedeno u današnje termine, pak, Vučić od države pravi mafiju, a od nas – idiote.

Peščanik.net, 04.04.2018.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Ludom radovanje

Rastislav Dinić – Zarobljeni grad

Rastislav Dinić – Strujni udar

Rastislav Dinić – Rašomonijada

Rastislav Dinić – Predsednikov poraz

Ljubodrag Stojadinović – Sofronije u Nišu

Rastislav Dinić – Partijski moljci

Zlatko Minić – Aerodrom Aleksandar Veliki

Rastislav Dinić – Desant na Niš

Ljubodrag Stojadinović – Kude je taj Niš

Rastislav Dinić – Početak kraja

Mladen Jovanović – Ako vi klečite, mi ne moramo

Rastislav Dinić – Grad na poklon

Rastislav Dinić – Strah od građana

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)