Protesti u Nišu, foto: Đ.R.

Protesti u Nišu, foto: Đ.R.

Kad god je režim uhvaćen s prstima u džemu, nelegitimno izabrani predsednik se obrati naciji i, umesto izvinjenja, optuži kritičare (novinare, opoziciju, nevladine organizacije) da su plaćenici, neradnici, mrzitelji, ološ. Ne samo da režim ni u jednoj ovakvoj situaciji nije priznao da je u krivu, već je još čvršće zalegao iza pogrešne odluke, oslanjajući se na kontrolisanu medijsku mašineriju da ubedi birače da je laž zapravo istina, da je noć zapravo dan, a ceo jedan kvart u Hercegovačkoj – tri nelegalne barake. Do sada se ova taktika pokazala izuzetno uspešnom, pa stoga ne treba da čudi da je i preuzimanje aerodroma u Nišu nelegitimno izabrani predsednik pokušao da ispegla na isti način – bujicom neistina, ali i optužbi, uvreda i pretnji upućenih na račun kritičara.

Međutim, ovaj put proverena taktika je omanula, a evo i zašto. Odluka gradskog veća da „na predlog vlade“ pokloni gradski aerodrom republici razgorela je tinjajući bes Nišlija zbog činjenice da je njihov grad već decenijama skrajnut i zapostavljen. Industrija nekadašnjeg „grada elektronike“, u kojem su se do pre 30 godina proizvodili kompjuteri, televizori i lokomotive, danas je svedena na motanje kablova (koje nam se, da stvar bude gora, prikazuje kao veliki uspeh vlasti). Inženjeri elektronike i mašinstva koji su nekada učestvovali u međunarodnim projektima danas voze taksije, ili rade kao noćni čuvari u bankama i tržnim centrima. Radnici koji su nekada imali ne samo bolje poslove i plate, nego i status i dostojanstvo, svedeni su na preživljavanje od danas do sutra. Mladi (i ne više tako mladi) odlaze.

Ali Nišlije pamte bolje dane i znaju da je Niš grad koji bi ponovo mogao procvetati, kada bi samo republičke vlasti imale više sluha za lokalne potrebe. Bes zbog neostvarenih potencijala Niša usmerava se ka jedinom gradu u Srbiji u kojem se još uvek može pristojno i dostojanstveno živeti, i u koji se, barem gledano iz jugoistočne perspektive, slivaju svi državni resursi – Beogradu.

„Poklanjanje“ niškog aerodroma republici u Nišu se vidi kao dokaz onoga u šta su Nišlije godinama sumnjale – da republičke vlasti bezobzirno gaze ne samo njihove interese, već i njihovo elementarno dostojanstvo. Tirada nelegitimno izabranog predsednika u kojoj se Nišlijama poručuje da „više ne traže pare“ ne samo da nije uspela da umiri bunt Nišlija, već je dodala so na ranu. Kako bi rekli Amerikanci, povredi je sada dodata i uvreda – Nišlije su predstavljene kao nesposobni paraziti koji traže pare od nelegitimno izabranog predsednika, dok istovremeno ne umeju da upravljaju sopstvenim resursima, pa im se mora odrediti staratelj u vidu republičke vlasti. Istina je, naravno, upravo suprotna. Niški aerodrom je građen novcem i zalaganjem Nišlija i taman kada je počeo da donosi prihode, režim je odlučio da ga prisvoji, bez dinara naknade. Ovo je nasilje nad celim jednim gradom i ponižavanje svih njegovih građana. Nelegitimno izabrani predsednik je napravio grešku koju će skupo platiti, a dan kada je ponizio ceo jedan grad zapamtiće kao početak kraja svoje vladavine.

Sve oči Nišlija sada su uprte u odbornike gradske skupštine. Čak ni poslušni partijski vojnici iz vladajuće koalicije nisu spremni da bez oklevanja donesu odluku koja tako direktno povređuje i vređa sve njihove sugrađane. Olakšajmo odbornicima da glasaju u skladu sa sopstvenom savešću – protiv odluke gradskog veća. Okupimo se ispred gradske skupštine u utorak 10. aprila u 9:00 i podsetimo ih da račune polažu svojim građanima, a ne partijskim centralama u Beogradu.

Peščanik.net, 06.04.2018.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Ludom radovanje

Rastislav Dinić – Zarobljeni grad

Rastislav Dinić – Strujni udar

Rastislav Dinić – Rašomonijada

Rastislav Dinić – Predsednikov poraz

Ljubodrag Stojadinović – Sofronije u Nišu

Rastislav Dinić – Partijski moljci

Zlatko Minić – Aerodrom Aleksandar Veliki

Rastislav Dinić – Desant na Niš

Ljubodrag Stojadinović – Kude je taj Niš

Dejan Ilić – Idiot

Mladen Jovanović – Ako vi klečite, mi ne moramo

Rastislav Dinić – Grad na poklon

Rastislav Dinić – Strah od građana