Ejdrijen Mičel (London, 1932 – London, 2008), najpre se bavio pisanjem kao novinar, a kasnije se ogledao u mnogim književnim žanrovima: poezija, romani, pozorišni komadi (na rad za pozorište ga je podstakla saradnja sa Piterom Brukom), libreta (na primer, za muzičku verziju Odiseje), scenarija. Voleo je da govori svoju poeziju, često uz pratnju džez muzike, jer je smatrao da se ona bogati u živim susretima s publikom (ponekad je prilagođavao tekst pesama novim događajima).
Kao ubeđeni socijalista i pacifista bio je značajna ličnost britanske levice; jedan kritičar nazvao ga je „britanskim Majakovskim“. Na buđenje njegove političke svesti uticali su, između ostalog, bavljenje novinarstvom, Džon Arden, Samjuel Beket i Alber Hant. „Ovo što radim za mene ima smisla. Ne verujem da ćemo ikada ostvariti Utopiju. Ali postoji borba i stvari se mogu promeniti nabolje – ili nagore – u zavisnosti od toga koliko ljudi gura i koliko snage u to ulažu“. Često se citira njegovo mišljenje o tome zašto nema mnogo čitalaca poezije: „Većinu ljudi uglavnom ne zanima poezija zato što poeziju uglavnom ne zanima većina ljudi.“
Pesma „Ljudska bića“ (Human Beings) preuzeta je sa interneta. Ostale tri su objavljene u antologiji Worlds: Seven Modern Poets, ed. Geoffery Summerfield, Penguin Books, 1987.
Studija vremena i kretanja
Usporite film. Gledajte ovaj deo.
Ima već sedam dana, a ništa ne radi.
Dve ruke hvataju vazduh, ništa drugo.
Dve noge šutiraju vazduh, ništa drugo.
Pa to vrištanje. Čisto rasipanje energije.
Besmislen sâm sebi, nekoristan firmi.
Pribeležite to.
Novi film. Novi izgled, napunio je četrnaest.
Izračunajte energiju potrebnu
da toliko poraste.
Ona je mogla biti iskorišćena.
Mogla je sva biti iskorišćena
za dobrobit firme, šta bi mu falilo
da je ostao mali.
Pribeležite to.
Trideset godina. I dalje rasipanje.
Koristi noge za hodanje. Zamara usta
pričanjem i jedenjem. Grimasama.
Sad usporite. Reprodukcija? Ahaaa.
Nadam se za dobrobit firme.
Ali zar mora tako? Zar ne zna bolji način?
Kakvo rasipanje vremena i emocija!
Vidi to rasipanje. Gledajte. Gledajte.
I pribeležite.
Dobri građani
Hajde da hvalimo mrtve
Ušuškani u svojim drvenim kućama
Pod Hristovim antenama
Oni gledaju svoja posla.
Niti štrajkuju, niti demonstriraju.
Kad bi to radili, izgubili bi podršku
Saosećajnog sveta.
Zavadi pa vladaj dokle god hoćeš
Glazgov.
Sindikalisti marširaju trgom
ka gradskoj većnici.
Policija. Policija. Policija.
A na ulicama što vode ka trgu –
škotski vojnici s puškama.
Živa municija.
Mogu im narediti da pucaju u gomilu.
A iza škotskih vojnika –
engleski vojnici s puškama.
Živa municija.
Ako škotski vojnici odbiju da pucaju u gomilu
engleskim vojnicima će biti naređeno
da pucaju u škotske vojnike.
O, ali to je bilo tako davno!
Bilo je u budućnosti.
Ljudska bića
pogledaj svoje ruke
svoje divne korisne ruke
nisi majmun
nisi papagaj
nisi lenji loris
niti pametni projektil
već ljudsko biće
ne britanac
ne amerikanac
ne izraelac
ne palestinac
već ljudsko biće
ne katolik
ne protestant
ne musliman
ne hinduista
već ljudsko biće
svi počinjemo kao ljudska bića
završavamo kao ljudska bića
u početku ljudsko biće
na kraju ljudsko biće
mi smo ljudska bića
ili nismo ništa
ništa osim bombi
i otrovnog gasa
ništa osim pušaka
i mučitelja
ništa osim robova
Pohlepe i Rata
ako nismo ljudska bića
pogledaj svoje telo
njegove čudesne sisteme
nervnih žica i krvnih kanala
misli o svojoj svesti
koja može da misli o sebi
i celom svetu
pogledaj svoje lice
kadro da se zaledi od užasa
ili istopi od ljubavi
pogledaj sav taj život
svu tu lepotu
ti si ljudsko biće
mi smo ljudska bića
pokušajmo da budemo ljudska bića
pleši!
Izbor i prevod Slavica Miletić
Peščanik.net, 01.05.2023.
