Srpska reforma pravosudnog sistema puna je nedoslednosti, netransparentna je i podložna političkom pritisku, navodi se u procurelom izveštaju, potpuno suprotnom zvaničnoj i pozitivnijoj proceni Evropske unije o stanju u ovoj balkanskoj zemlji.
Ovaj zaključak je iznet u izveštaju od 23 strane, koji su napisali lokalni pravnici za delegaciju EU u Srbiji, nakon sedmonedeljnog nadzora procesa reizbora sudija, sprovedenog od 4. jula do 28. avgusta.
„Čitav proces revizije odluka sproveden je samo da bi se zadovoljila forma i predstavlja školski primer travestije pravde“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj se bavi radom Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT), koji su 2009. doneli odluku o tome koje će sudije biti zadržane na poslu nakon racionalizacije u cilju podizanja profesionalnih standarda.
Ova procedura bila je deo unutrašnjih reformi Srbije i usklađivanja propisa sa pravilima EU, a Beograd se nada da će biti nagraćen statusom kandidata u martu iduće godine.
Bilo je više od 1.500 žalbi na odluke, što je preopteretilo ustavni sud. Odgovornost za žalbene postupke predata je VSS-u i DVT-u, kojima su date jasne smernice za razmatranje slučajeva. Rad na ovom poslu počeo je u junu.
Međutim, prema izveštaju o monitoringu, u tom procesu nije se obraćala pažnja na nove smernice.
Žalbe su se odnosile na činjenicu da su isti ljudi, koji su doneli prvobitne odluke da izostave neke sudije sa spiska, učestvovali u procesu revizije; da žalioci nisu blagovremeno obavešteni o početku ročišta, dok je komisija koristila lažne dokaze, prikupljene u zadnji čas.
Pokušaji sudija da ospore takve dokaze komisije sprečavani su tehničkim i administrativnim razlozima.
U izveštaju se navode smernice koje je trebalo da se koriste u procesu revizije, i kako su one kršene. „Oba radna tela uporno su kršila ovo pravilo, konstantno uvodeći nove dokaze, koji su pristizali i predstavljani tužiocima na sam dan saslušanja“, navodi se u proceni Člana 4, o dokumentima koja se koriste na saslušanju.
Rasprave su ponekad održavane „posle ponoći, u nekim slučajevima čak u 3 ili 4 sata ujutru… u čekaonicama nije bilo hrane i pića, i bilo je samo nekoliko stolica“.
„Opšti je utisak posmatrača da je izvršna vlast uticala na čitav proces revizije“, navodi se u zaključku izveštaja.
U izveštaju se delegacija EU poziva da izvrši pritisak na „relevantne činioce“ da omoguće posmatračima da čuju konačno obrazloženje odluka kojima se sudijama odbija ponovni izbor. Te odluke se donose iza zatvorenih vrata.
EU kontrast
U suprotnosti sa izveštajem o monitoringu, najnovija zvanična ocena EU bila je pozitivna po tom pitanju.
„Postupak revizije reizbora sudija za sada se sprovodi na zadovoljavajući način. Uprkos nekim proceduralnim nedostacima, većina odluka doneta je u skladu sa smernicama“, navodi se u izveštaju o napretku Srbije iz oktobra, koji su usvojile države članice.
„Pismeno sam se obratila komisiji sa pitanjima o ovim nedoslednostima“, kaže Marije Kornelisen, poslanica stranke holandskih zelenih u Evropskom parlamentu.
„Nadam se da je u pitanju greška, ali morali bi da imaju dobro objašnjenje“, kaže ona. „Izveštaj o monitoringu govori o ‘travestiji pravde’. Mogu da shvatim da ne žele da upotrebe baš taj izraz, ali reći da se radi samo o nekim proceduralnim sitnicama, to je već previše.“
Evropska komisija kaže da nikad ne komentariše procurele ili nezvanične izveštaje.
„Sve što imamo da kažemo o Srbiji i reformi pravosuđa nalazi se u izveštaju o napretku, ali i dalje ćemo pažljivo pratiti šta se radi“, kaže Peter Stano, potparol za proširenje. „Sudstvo je predmet posebnog interesovanja komisije.“
Prema gđi Kornelisen, ovaj problem neće nestati: „Ovaj izveštaj o monitoringu je iz avgusta. Priča se da postoji još jedan iz novembra koji je još gori.“
Honor Mahony, euobserver.com, 22.12.2011.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 25.12.2011.
