Septembra 2011. Evropska unija formirala je Specijalni istražni tim (SITF) sa zadatkom da sprovede temeljnu krivičnu istragu navoda koje je izneo izveštač Saveta Evrope Dik Marti. Imenovan sam za glavnog istražitelja i dužnost sam preuzeo narednog meseca, oktobra 2011.
Za protekle dve i po godine, SITF je sproveo intenzivnu i detaljnu istragu navoda iz Martijevog izveštaja. Istraga je obuhvatala razgovore za stotinama svedoka u zemljama Evrope i šire. Obuhvatala je analizu na hiljade stranica dokumenata koje su sastavile mnoge organizacije i pojedinci angažovani na Kosovu tokom i nakon perioda na koji se odnosila naša istraga.
Ovo je bio veoma izazovan zadatak za SITF. Proučavali smo događaje koji su se odigrali pre petnaest godina, i za koje danas postoji malo ili nimalo fizičkih dokaza. Mnogi svedoci za koje smo verovali da poseduju informacije koje bi mogle biti od značaja za istragu, u međuvremenu su preminuli ili više nisu u stanju da svedoče. Takođe, značajan je broj drugih potencijalnih svedoka koje je SITF identifikovao a sa kojima nismo razgovarali jer njihovo trenutno prebivalište nije moglo biti utvrđeno. Konačno, suočili smo se sa izazovima usled klime zastrašivanja, usmerene da podrije bilo kakvu istragu osoba povezanih sa bivšom Oslobodilačkom vojskom Kosova, OVK.
Opšti nalazi
Uprkos ovim poteškoćama, ubeđen sam da je SITF sproveo najopsežniju istragu koja je ikad otvorena u vezi sa zločinima počinjenim u periodu posle završetka rata na Kosovu juna 1999. Kao rezultat ove istrage, verujemo da će SITF biti u poziciji da podigne optužnice protiv pojedinih visokih pripadnika bivše OVK. Ove osobe snose odgovornost za kampanju progona usmerenu protiv Srba, Roma i drugih manjinskih zajednica na Kosovu, kao i protiv kosovskih Albanaca koji su označeni ili kao saradnici Srba ili, češće, kao politički protivnici rukovodstva OVK.
Podaci koje je prikupio SITF ukazuju da su pojedini članovi OVK namerno ciljali manjinske zajednice postupcima progona koji je obuhvatao nezakonita ubistva, otmice, prisilne nestanke, protivzakonito pritvaranje u kampovima na Kosovu i u Albaniji, seksualno nasilje, druge oblike nehumanog postupanja, prisilno raseljavanje osoba iz njihovih domova i zajednica, kao i skrnavljenje i uništavanje crkava i drugih verskih objekata. To je za posledicu imalo etničko čišćenje velikih delova srpske i romske populacije iz oblasti na Kosovu južno od reke Ibar, s izuzetkom nekoliko raštrkanih manjinskih enklava. Sem toga, utvrdili smo da su određeni članovi OVK učestvovali u trajnoj kampanji nasilja i zastrašivanja tokom 1998. i 1999. usmerenoj na političke protivnike među kosovskim Albancima, a koja je takođe obuhvatala nezakonita ubistva, protivzakonito pritvaranje i nehumano postupanje.
Verujemo da dokazi uverljivo govore da ovi zločini nisu bili postupci odmetnutih pojedinaca koji su radili na svoju ruku, već da su sprovođeni na organizovan način i da su ih odobrili određeni pojedinci iz vrha rukovodstva OVK. Rasprostranjenost ili sistematska priroda ovih zločina u periodu nakon rata okončanog u junu 1999. osnova je za sudski postupak za zločine protiv čovečnosti. U skladu s tim, očekujemo da se u ovom slučaju optužbe mogu podići protiv nekoliko visokih oficira bivše OVK te da optužnica verovatno može obuhvatiti ratne zločine i određena kršenja domaćeg kosovskog prava, uključujući ubistva.
Neki drugi delikti iz domaćeg zakona – uključujući torturu – ne mogu biti procesuirani jer su ti zločini zastareli usled isticanja 15-godišnjeg zakonskog ograničenja. Bez određenog suda u ovom trenutku, i prema tome bez mogućnosti za podizanje optužnice, nismo bili u poziciji da zaustavimo isticanje vremenskog ograničenja. Uprkos tome, ne verujem da će to imati štetne posledice po ovaj slučaj, posebno s obzirom na to da se mnogi od ovih zločina mogu procesuirati u kontekstu kršenja međunarodnog humanitarnog prava za koja ne postoji zakonsko ograničenje.
U pogledu zločina koje sam opisao, očigledno je naš fouks – kao istražnog i tužilačkog tela – bio da tražimo i sakupumo dokaze za kriminalna dela. Iako to nije bila naša primarna odgovornost, takođe smo osećali jaku obavezu da učinimo sve što možemo kako bismo utvrdili sudbinu ljudi nestalih tokom 1998. i 1999. a koja je i dalje nepoznata. Nažalost, u ovom trenutku je malo dodatnih informacija koje smo uspeli da prikupimo a koje bi nas odvele do lokacija na kojima se tela nalaze ili koje bi na drugi način rasvetlile sudbinu nestalih. Traganje za ovim informacijama, nepotrebno je naglasiti, ostaje vrlo važan prioritet SITF ne samo u svrhu naše istrage već i zarad humanog interesa da se porodicama iz svih etničkih grupa, čiji su najbliži nestali u ovom periodu, pruže odgovori na koje odavno čekaju.
Sve u svemu, rezultati naše istrage ne bi trebalo nikoga da iznenade, jer su u skladu sa izveštajem As Seen As Told, Volume II koji je 1999. sastavio OEBS, kao i izveštaj Abuses Against Serbs and Roma in the New Kosovo koji je iste godine objavio Human Rights Watch. Međutim, ovo je prvi put da su navodi iz tih izveštaja, kao i iz Martijevog izveštaja, podvrgnuti tužilačkoj analizi u kontekstu krivične istrage vezane za čitavo Kosovo. Iako krivični predmeti koje bude formirao SITF očigledno neće u potpunosti ponavljati ove izveštaje, osnovna teza o kampanji progona koju su vodili određene visoko pozicionirane osobe iz rukovodstva OVK, u skladu je sa dosadašnjim rezultatima naše istrage.
Prikupljanje organa i trafiking
Iako se Martijev izveštaj bavio različitim tvrdnjama vezanim za nestanke, pritvaranja i ubistva etničkih manjina i političkih protivnika među kosovskim Albancima, deo izveštaja koji je privukao najviše pažnje – usled svoje uznemirujuće prirode – vezan je za navode o ubistvima radi prikupljanja i trgovine ljudskim organima. Kao što sam rekao, naši rezultati su bili pretežno u skladu sa rezultatima iz Martijevog izveštaja, a to se odnosi i na navode vezane za ovo pitanje. Kako bi se ti delikti procesuirali, međutim, potreban je nivo dokaza koji mi još nismo postigli. Kao i Dik Marti, tokom svoje istrage naišli smo na značajne prepreke u prikupljanju relevantnih dokaza. To ne znači da se ti dokazi neće prikupiti, i mi svakako odlučno nastavljamo da se time bavimo. Dakle, ni na koji način nismo odbacili valjanost ovih navoda. Iako ne mislim da postoji dovoljno jaka dokazna osnova da bi se zaključilo da se optužnice mogu podići u ovom aspektu predmeta, osećam posebnu obavezu da se ovim pitanjem posebno bavim u svetlu pažnje koju je izazvalo.
U ovom trenutku mogu reći da postoje uverljive indicije da se ovakva praksa odigravala u vrlo ograničenom obimu, kao i da je mali broj osoba ubijen radi vađenja i trafikinga njihovih organa. Ovaj zaključak je u skladu sa onim što je izneto u Martijevom izveštaju, rečju, da je „malobrojna grupa“ osoba bila žrtva ovog zločina. Upotreba termina „malobrojna grupa“ senatora Martija bila je namerna i imala je doslovno značenje. U ovom trenutku nema indicija da je ova praksa bila rasprostranjena i svakako nema indicija da su žrtve ove prakse bili brojni pripadnici etničkih manjina koji su nestali ili ubijeni. Tvrdnje koje su neki izneli implicirajući da je na stotine ljudi ubijeno radi trgovine organima u potpunosti su bez osnova u podacima do kojih smo mi došli i koje je Dik Marti prikupio. Ako je i samo jedna osoba bila žrtva ove zatrašujuće prakse, a verujemo da manji broj osoba jeste, to je užasna tragedija i činjenica da je njen obim bio ograničen ne umanjuje okrutnost takvog zločina. Ali takođe nema svrhe preterivati sa brojem žrtava, i stvarati nepotrebnu patnju i uznemirenost porodicama koje ne znaju sudbinu svojih najbližih, navodeći ih da zamišljaju i ovu dodatnu dimenziju horora.
Sudski proces
S obzirom na one zločine za koje SITF ima procesno validne dokaze, podizanje optužnice neće se desiti dok se ne uspostavi specijalni sud određen da procesuira ove predmete – nadajmo se, početkom naredne godine. Od danas do tada, mogu se pojaviti dodatni dokazi što će svakako uticati na konačni oblik optužnice. Dakle, ovo je neobična situacija u međunarodnom pravu, zapravo bez presedana, gde je uspostavljena služba specijalnog tužioca sa punim istražnim ovlašćenjima i mandatom da podiže optužnice, dok pritom ne postoji sud kojem se te optužnice mogu predati. Prema tome, izjava o istražnim rezultatima koju danas dajem služiće samo kao označitelj dok se ne bude mogla podići merodavnija optužnica.
U smislu procesa, od početka ove inicijative EU postojalo je shvatanje da su određene izvanredne mere nužne kako bi se sprovela istraga ove vrste i obezbedio njen integritet. To je dovelo do uspostavljanja SITF kao autonomne istražne jedinice smeštene izvan Kosova, u Briselu. Isti obziri koji su uslovili osnivanje SITF kao samostalne istražne i tužilačke službe, takođe uslovljavaju stvaranje tribunala sa određenim zaštitnim merama koje bi obezbedile jedino mogući način za fer i bezbedno suđenje u ovom slučaju.
S obzirom na sudsku instancu koja se razmatra, želim da odgovorim i na zabrinutost koja se izražava na Kosovu, da će to biti specijalni sud samo za OVK i da će zanemariti zločine koje su počinili drugi. Jurisdikciju nad zločinima počinjenim tokom perioda oružanog sukoba, uključujući i rat okončan sredinom juna 1999., ima Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY). U skladu sa svojim mandatom, ICTY je pokrenuo niz postupaka protiv visokih srpskih zvaničnika za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u ovom periodu, za one delikte počinjene protiv kosovskih Albanaca. ICTY međutim nije mogao da procesuira zločine u posleratnom periodu – periodu koji je bio primarni fokus naše istrage – jer njihova jurisdikcija ne dozvoljava procese izvan oružanog sukoba. Tužiteljka ICTY Karla del Ponte je 2000. zatražila reviziju statuta kako bi se Tribunalu omogućilo procesuiranje zločina iz ovog perioda, ali njen zahtev nije prihvaćen. ICTY se bavio zločinima počinjenim na Kosovu u predratnom periodu i tokom samog rata. Većina ovih predmeta tiče se srpskih počinilaca. Ono što je naša istraga učinila, i što će učiniti budući sud, jeste da popuni prazninu koju je izazvalo ovo ograničenje jurisdikcije ICTY. Primarni počinioci zločina tokom posleratnog perioda bili su određeni pojedinci povezani sa OVK, ali to ne znači da se time izdvajaju od ostalih radi strožeg tretmana; to znači da će biti podvrgnuti istoj vrsti procesa međunarodne pravde koja je već sprovedena prema srpskim počiniocima.
Određeni koraci su preduzeti kako bi se uspostavio ovaj specijalni sud i, mada sam razočaran što već nije uspostavljen, razumem da je to složen proces koji podrazumeva kretanje nepoznatom teritorijom. Sprovesti ovo pitanje kroz birokratiju raznih evropskih institucija, postići konsenzus 28 zemalja članica EU, naći zemlju koja će se obavezati da bude domaćin ovom sudu i rešiti tekuće probleme i, konačno, dovršiti pravne i proceduralne korake na Kosovu koji su nužni za otvaranje ovog suda – izuzetno je komplikovan i vremenski zahtevan proces. Mada su mnogi od ovih koraka već okončani, a kosovska vlada i skupština se formalno obavezali na saradnju u uspostavljanju suda sa potrebnim zaštitnim merama – pre nego što sud počne s radom u delo se moraju sprovesti statut suda i izvesne promene u kosovskom pravu. Ovi proceduralni koraci mogu se preduzeti tek pošto se na Kosovu konstituiše nova skupština, u skladu sa nedavnim izborima. Tek u trenutku kada se uspostavi sud i kada se imenuju sudije, SITF može da podigne optužnicu u ovom predmetu. Sve do tada, pojedinosti istražnih rezultata i dokaza koji ih podupiru ostaće zapečaćeni i detalji istrage se neće objavljivati. U međuvremenu, SITF će nastaviti da sprovodi svoje istražne radnje da podupre svoje nalaze i čitav procesni predmet. Pozivam kosovsku vladu i skupštinu kao i EU da ubrzaju okončanje ovog procesa i već početkom sledeće godine uspostave ovakav sud.
Zastrašivanje svedoka
Kao što sam napomenuo, SITF se suočava sa značajnim preprekama u sprovođenju svoje istrage i smatramo da će prepreke i dalje biti faktor kako se rad bude nastavio. Mada mislim da će dokazi biti dovoljni za optužnicu kada se reše proceduralna pitanja koja omogućavaju njeno podizanje, moram priznati da se, kao i u svakoj krivičnoj istrazi, stvari mogu promeniti i da je nemoguće dati apsolutne garancije za određene rezultate. U tom smislu, problem koji me najviše zabrinjava jeste onaj koji sam pomenuo na početku, a to je klima zastrašivanja svedoka. Kako je ova istraga napredovala, javili su se aktivni napori da se ona podrije uticajem na svedoke; ti napori i dalje traju. Preduzeli smo mere da se suprotstavimo posledicama zastrašivanja svedoka i tužićemo svakoga za koga se utvrdi da je u tome učestvovao. Od ove preovlađujuće prakse verovatno ne postoji veća pretnja po vladavinu prava na Kosovu i njegov put ka evropskoj budućnosti. Sve dok nekolicina moćnih ljudi ometa istrage o njihovim kriminalnim delima, cenu plaćaju svi građani Kosova jer to baca tamnu senku na čitavu državu. Oni koji učestvuju u nasilju ili pretnjama nasiljem protiv svedoka, oni na političkim pozicijama ili medijima koji napadaju svedoke zato što su se usudili da progovore – ne brane Kosovo. To su ljudi koji izneveravaju kosovsku budućnost.
Glavni tužilac
Kao dopunu ovoj izjavi o istražnim rezultatima, takođe bih želeo da iskoristim priliku da najavim da će moja služba kao glavnog tužitelja SITF biti okončana 23. avgusta. Kada je od mene zatraženo da preuzmem ovo mesto sredinom 2011. saglasio sam se da dužnost obavljam maksimalnih tri godine i da proces sprovedem kroz fazu primarne istrage. Kako se ispunjenje oba uslova približava, mislim da je prikladno vreme za moj odlazak kako bih olakšao kontinuitet za mog naslednika kroz predprocesne i procesne faze predmeta.
Dovršavajući svoj rad u SITF, želim da se zahvalim na ogromnom poslu koji su obavili moje koleginice i kolege u SITF. Ova grupa izvanrednih profesionalaca – tužitelja, istražitelja, pravnika, analitičara i drugih stručnjaka iz 18 zemalja EU, Kanade i Sjedinjenih Država – radili su uprkos zastrašujuće slabim šansama kako bi sproveli ovu istragu. Zahvaljujući njihovoj posvećenosti, profesionalizmu i revnosti stigli smo do ove tačke i uveren sam da će oni nastaviti sa istragom sve dok se ne podigne optužnica.
Takođe moram da se zahvalim i drugim partnerima na doprinosu. Visoki službenici vlade Kosova zaslužuju značajno priznanje za postupke koji su olakšali istragu – što im očigledno nije bilo lako. Od početka, predsednica Jahjaga pružila je veoma snažnu podršku, shvatajući da su razrešenje ovih pitanja i posvećenost vladavini zakona u interesu Kosova. Takođe, vlade u susednim zemljama, kao što su Crna Gora i Albanija, bile su od izuzetne pomoći i odgovarale su na naše zahteve za punu saradnju. Vlada Srbije, sa premijerom Aleksandrom Vučićem i prethodno sa Ivicom Dačićem, učinila je sve da nam pomogne u radu i da pritom izbegne ometanje nezavisnosti naše istrage. Naš primarni operativni sagovornik iz srpskih vlasti bio je glavni tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević; on i njegova služba bili su od izuzetne pomoći, uz puno poštovanje naše nezavisnosti.
Takođe smo sarađivali sa udruženjima žrtava, preživelih i nestalih osoba i njihova spremnost da nam pomognu posle toliko vremena bila je značajna prednost u našem radu. Takođe, brojne vlade drugih zemalja, različite službe međunarodnih organizacija, nevladine organizacije, obezbedili su nam informacije i relevatne sagovornike za potencijalna svedočenja. Informacije koje smo već prikupili i pristup potencijalnim svedocima bili su od velike koristi, ali potreba za ovakvim oblikom saradnje ne prestaje dok traje istražni i tužilački proces. Želim da ih ohrabrim, kao i druge organizacije i pojedince koji poseduju važne informacije, da nađu načina da ih ustupe SITF. Takođe, nekoliko država je ponudilo pomoć po pitanju zaštite svedoka. Zahvalni smo onima koji su već preuzeli konkretne obaveze, ali i tu će takvih potreba biti i dalje kako se istraga i suđenje budu odvijali.
Konačno, zemlje članice Evropske unije, Evropska služba za spoljne poslove i američka vlada pružili su nam neprocenjivu podršku i obezbedili da ovaj proces uspešno napreduje. Kao američki diplomata i tužilac koji je predvodio ovu inicijativu Evropske unije tokom protekle tri godine, mogu bez dvojbe reći da ona predstavlja izvanredan primer onoga što se može postići operativnom saradnjom EU i SAD.
Zaključak
Na kraju, želim da istaknem važnu činjenicu. U pokušaju se da zaštite sebe, neki su ovu istragu pokušali da prikažu kao napad na kosovsku borbu za slobodu ili na OVK kao organizaciju. Mnogi Kosovari su se priključili OVK u najboljoj nameri i odbacili su neobuzdano kriminalno ponašanje koje se dešavalo posle rata. Neki od njih su pokazali veliku hrabrost i integritet kada su istupili kao svedoci i progovorili o onome što su znali o osobama koje su krenule drugim putem – o onima na rukovodećem položaju koji su se ponašali kriminalno i hteli da iskoriste OVK za svoje lične ciljeve. Prema tome, trebalo bi da bude jasno da su ova istraga i tužbe koje budu iz nje proizašle, usmerene na kriminalne postupke pojedinaca unutar određenih grupa a ne na OVK kao celinu.
Takođe, ovo nije pokušaj da se prepravi istorija, kao što su neki pokušali da utvrde. Bio sam na Kosovu 1998. i 1999. i nadzirao sam potonju istragu koju je ICTY sprovdio za zločine srpskih počinilaca tokom tog perioda, sarađivao na pisanju inicijalne optužnice protiv Slobodana Miloševića i drugih za zločine nad kosovskih Albancima. Imao sam vodeću ulogu u ekshumacijama masovnih grobnica u leto 1999. i otkrivanju hiljada tela kosovskih Albanaca. Obilazio sam brojna mesta zločina širom Kosova i proveo mnoge sate u razgovoru sa preživelima i članovima porodica nestalih ili ubijenih. Dakle, na osnovu sopstvenog, sasvim neposrednog učešća, potpuno mi je jasno šta se desilo na Kosovu u godinama uoči rata i tokom samog rata 1999.
Bez obzira na okolnosti koje su dovele do tog sukoba, međutim, ne postoji ništa što može da opravda namerno markiranje nevinih osoba. Ono što se desilo nakon sukoba nije bila odbrana Kosova niti borba za slobodu. Bio je to brutalni napad na značajan broj civilnog stanovništva. Bio je usmeren na gotovo sve Srbe koji su želeli da ostanu na Kosovu, od kojih su mnogi bili stari i nemoćni, na Rome i druge etničke manjine, kao i na one kosovske Albance koji su se usprotivili maloj grupi unutar OVK koja je preuzela monopol moći. Na kraju, ova istraga je preduzeta isključivo protiv određenih pojedinaca u rukovodstvu OVK, koji su koristili delove ove organizacije da bi izvršili nasilje radi sticanja političke moći i ličnog bogatstva – za sebe, a ne zbog nekog opšteg cilja. Kao pojedinci, oni moraju odgovarati za svoje zločine.
Izjava glavnog tužioca Specijalnog istražnog tima Klinta Vilijamsona, 29.07.2014.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 31.07.2014.
