Psi od slame

Ana Brnabić obratila se zvaničnicima Kosova isto onako kako redovno komunicira sa žiteljima Srbije. Kao zvaničnicima Kosova, ona se obratila i predstavnicima Evropske unije. Za zvaničnike sa Kosova rekla je da su iz šume, dok su predstavnici Evropske unije za nju zabavljači. Žiteljima Srbije, pak, ona kaže šta god joj padne na pamet, od prilike do prilike – a tretira ih, žitelje Srbije, kao da su iz šume i kao da je zabavlja to što pravi od njihovih života.

Tu odmah i prestaje svaka sličnost između zvaničnika Kosova, zvaničnika EU i žitelja Srbije iz ugla Ane Brnabić. Zvaničnici EU nisu se ni osvrnuli na njen tupavi komentar da ju je izveštaj Evropske komisije o Srbiji zabavio. Njih se naprosto ne tiče da li se Brnabić čitajući Izveštaj zabavila ili ne. Nije EU zamolila Srbiju da postane članica; naprotiv, Srbija navodno hoće u EU. U meri u kojoj to zaista želi, Srbije se onda i tiču izveštaji Komisije. Kada je Brnabić izgovorila da se zabavila, zapravo je rekla da je EU ne zanima.

Ali, zašto bi ikoga u EU bilo briga šta Brnabić posebno i Srbija uopšte misle ili žele u vezi sa EU. Ako hoćete unutra, ovo su uslovi, ako nećete – nikom ništa. Komentarisati zabavu Ane Brnabić na račun Izveštaja bilo bi sasvim u raskoraku sa suštinskom ravnodušnošću EU prema Srbiji. I pošto je to tako, komentar Ane Brnabić bio je tupav jer promašuje adresata. A ako adresat nije bio niko iz EU, nego je poruka u stvari bila namenjena žiteljima Srbije, onda je Brnabić pokazala da ih tretira kao šumske ljude.

Jer samo ako za žitelje Srbije misli da su divljaci bez elementarnih kompetencija za ispravno rasuđevinje, Brnabić može da im se obrati zbijajući neslane šale na račun Unije i njenih činovnika. Mogu oni tamo da kažu šta god hoće, ali u Srbiji moj šef i ja odlučujemo šta je istina a šta laž – rekla je u stvari Brnabić. Ako to još malo razmotamo, ona je zapravo rekla – moj šef i ja sa njim tako smo jaki da možemo reći bilo šta, a vi to morate prihvatiti ma koliko se to kosilo sa zdravom pameću.

Drugim rečima, Brnabić se osilila, toliko da se preračunala. Pa je pomislila da i zvaničnike sa Kosova može tretirati kao žitelje Srbije. Ali, ako neku moć, posredno preko šefa, i ima nad žiteljima Srbije, nad kosovskim zvaničnicima nema je uopšte. I oni su sad krenuli da je ismevaju pokazujući koliko su jadne uvrede iza kojih ne stoji moć koja zaista može da povredi. Naravno, mogli su i zvaničnici sa Kosova da ostanu ravnodušni kao i oni iz EU. Ali, zajednička srpsko-albanska istorija ih je u tome osujetila.

Nas se pak uopšte ne moraju ticati ni kosovski zvaničnici ni oni iz EU. Za nas je važno da jasno prepoznamo granice moći domaćih zvaničnika. Bez moći koju su prigrabili uzurpacijom ovdašnjih institucija, sve što oni kažu deluje pogrešno, prazno, glupo, smešno ili nebitno. Ali, privilegiju da to vide, prepoznaju i tako na to reaguju imaju samo osobe izvan dosega ovdašnjeg režima. Za nas koji smo im nadohvat proverbijalne ruke, koliko god bilo pogrešno, prazno, glupo, smešno ili nebitno sve što oni kažu, to je pre svega – pogubno.

Peščanik.net, 01.06.2019.

Srodni linkovi:

Srđan Milošević – Šumska devojčica

Vesna Pešić – Šumski bezobrazluk Ane Brnabić

Isidora Stakić – Rasizam i normalizacija