Nema podele, Nema predaje: desničari na festivalu „Mirëdita, dobar dan!“ u Beogradu
Nema podele, Nema predaje: desničari na festivalu „Mirëdita, dobar dan!“ u Beogradu

Glavni preokret u pristiglom godišnjem Izveštaju EK o napredovanju Srbije u pogledu EU standarda, ogleda se u tome što su unutrašnja pitanja o stanju demokratije, parlamentarizma i vladavine prava (i ostalih pitanja koja spadaju pod tu rubriku) došla na prvo mesto, a rešavanje „kosovskog čvora“ je palo na drugo. Dugo smo čekali da EU promeni redosled tih pitanja, jer se već pokazalo da ekskluzivno insistiranje na Kosovu na račun razmahivanja autokratije u Srbiji ne vodi ničemu. Ovaj za sada mali preokret predsednik Vučić je ocenio kao zapadno licemerje rekavši da bi Srbija bila proglašena najdemokratskijom zemljom na svetu da je došlo do nekog pomaka po pitanju Kosova. Ali to se nije dogodilo, pa šta će drugo licemerni zapadnjaci nego da nam podmeću vladavinu prava, medije, slobodu mišljenja, demokratiju… sve te nevažne stvari koje služe samo za ucenjivanje i pritiskanje Srbije da prizna Kosovo. On je primedbe EK koje se odnose na autokratsku i koruptivnu vlast u Srbiji prebacio na kosovski kolosek i rešio da ga taj Izveštaj ne zanima.

Koliko ga Izveštaj ne zanima najbolje nam je opisao on sam. Izjavio je da mu Izveštaj nije uručen, odnosno da su „oni hteli da mu ga donesu“, ali da je on imao drugog posla. Iako ga nije čitao, odnosno jeste samo jedan deo, tešio je Anu Brnabić da nije trebalo da pokazuje da je razočarana i da joj je teško zbog nepravednih ocena EK. Trebalo je da se nasmeje i da kaže „da smo ona i ja upali testerom na RTS i uništili javni servis“.

Umesto da se nasmeje, premijerka Brnabić je zapala u ozbiljnu šumsku aferu bez testere. Ona je izjavila da u pregovorima sa Prištinom, Beograd ima posla sa iracionalnim ljudima, s najgorom vrstom populizma, sa ljudima koji su bukvalno izašli iz šume (podvlačenje moje). Kvalifikacija da se radi o „ljudima koji su izašli iz šume“ u Prištini je protumačena kao rasistička izjava, zbog koje se premijerka Brnabić našla na „crnoj listi“ srpskih zvaničnika kojima je zabranjen ulazak na Kosovo. To je saopštio ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli rekavši da „neće dozvoliti da premijerka Brnabić uđe na Kosovo, sve dok sprovodi rasističku i bolesnu ideologiju protiv stanovništva Kosova“. Osudi se pridružio i Tači i tražio od EU da reaguje na rasističke izjave koje dolaze iz Srbije.

Kako se radi o krupnoj optužbi za rasizam, glavno pitanje „šumske afere“ je da li se stvarno radi o rasizmu, to jest da li je premijerka Brnabić zaista dala rasističku izjavu?

Po mom razumevanju, ova afera nije rasistička i optužba Ane Brnabić za rasizam nije osnovana. Brnabić nije počastila sve Albance kao „šumske ljude“, kako Pacoli kaže. Nema sumnje da se kvalifikacija „šumski“ odnosila na kosovsko rukovodstvo s kojim se godinama pregovara. Pacoli je ovu izjavu mogao nazvati bezobrazlukom zato što je epitet šumski Brnabić bukvalno primenila. „Ti ljudi su izašli iz šume zato što su izašli iz šume… Dakle, ti ljudi su bili u uniformi, oni su bili u šumi, dakle direktno iz te šume su izašli i postali lideri političkih elita u Prištini. Ja bih najviše volela da su oni izašli iz civilnog sektora i vodili neke nevladine organizacije, pa bismo danas imali drugačiji dijalog“. Tako je rekla premijerka Srbije.

Zašto je premijerka Brnabić ipak napravila ispad? Ona sebi nije smela da dozvoli vređanje albanskih pregovarača, čak i da ima kredibilitet za to, a nema ga. Nekolicina albanskih pregovarča jesu iz šume, to jest bili su u OVK i ratovali, ali ni njen pretpostavljeni, naš vođa i glavni pregovarač Aleksandar Vučić nema bolju biografiju, a ni od šume nije bio daleko. Naime, Ana Brnabić opslužuje bivšeg radikalskog visokog funkcionera i Miloševićevog ministra informisanja. U Skupštini Srbije u prvoj klupi sedi šef Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, pravnosnažno osuđen za ratne zločine u Hagu, koji je javno zagovarao da se Albanci proteraju preko Prokletija i tako reši pitanje Kosova. Zaista je otužno i uvredljivo da ona kaže da bi joj bilo draže da pregovore sa kosovske strane vodi neko iz civilnog sektora, a ne ovi iz šume, zapravo razbojnici i ubice. Obaška joj se može postaviti pitanje otkad to nevladine organizacije vode takve pregovore.

Njene žalopojke važe i za njenu, odnosno našu pregovaračku stranu. I mi bismo bili mnogo srećniji da sa naše strane pregovore oko Kosova ne vodi beskrupulozni autokrata i rasista Aleksandar Vučić („sto za jednoga“) i ona koja je neuki statista, nego neki kulturni, obrazovani i demokratski predsednik/premijer, čiji je posao da vodi politiku Srbije i o ovom pitanju otvori široku i razumnu debatu. Umesto toga imamo čoveka koji nas drži u strahu od rata, pretnjama o podizanju „bojeve gotovosti“ i migovima koji nadleću Srbiju. Znamo i da bi nam išlo mnogo bolje da umesto nje, čiji je mentor Vučić, imamo demokratski izabranog premijera/ku, a ne nju, Anu Brnabić, koja najbolje zna kojim je zaslugama stigla na mesto predsednice vlade koje joj ni po čemu ne pripada.

Ana Brnabić nije rasistkinja, kako su joj Pacoli, a zatim i Tači prikrpili. Ali, žaleći se na „šumske ljude“ albanskih pregovarača, zaboravivši koga ona opslužuje, Brnabić je pokazala da ni sama nije daleko odmakla od te šume.

Peščanik.net, 31.05.2019.

Srodni linkovi:

Srđan Milošević – Šumska devojčica

Dejan Ilić – Psi od slame

Isidora Stakić – Rasizam i normalizacija

TEMA – KOSOVO

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).