Iskustvo nam je plagijatorsko. Mlađi ljudi moraju da koriste sva sredstva da bi opstali u nemilosrdnoj borbi za preživljavanje, koja se u ljudskom društvu naziva kapitalizam. Stariji su morali da se preoblikuju, ako su hteli da prežive. Prihvatili su modele, obrasce i načine grupisanja i ponašanja svojstvene kapitalističkoj privredi.
Član sam kadrovske komisije Filozofskog fakulteta. Trebalo je da na Vidovdan (plagijatorsko korišćenje hronološke oznake koje zahteva tržište postpetooktobarske srbijanske javnosti) na toj komisiji obrazložim unapređenje dr Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora. Pre toga mi je stigao mejl u kojem se navodi i dokazuje da je Cvejić na stranicama svoje knjige „Socijalna ekonomija“, kojom konkuriše za zvanje, bez navođenja izvora preuzeo pasuse teksta, grafikone i tabele iz knjige („Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”) u kojoj ni na koji način nije pomenut i koja se na službenom sajtu Pravnog fakulteta vodi kao autorsko delo docenta Danila Vukovića.
Moje ponašanje je evazivno: ne želim da budem heroj, još manje želim da budem saučesnik u prikrivanju plagijata i time ucenjivan. Do danas mi je životni stav da se ponašam tako da mogu da prekinem svaki telefonski razgovor, makar mi se sagovornik predstavio kao policija, BIA ili državni funkcioner. Nekoliko puta sam u poslednjih 20 godina u ovakvim situacijama spuštao slušalicu.
Sada sam mogao da biram ili da uđem u situaciju pevca koji je prerano kukurikao, ili da podižem slušalicu i nastavljam razgovor i kada mi se to ne čini.
Tražio sam izlaz. Institucijama sistema ne verujem, tako da prijava plagijata nije dolazila u obzir. Prećutkivanje plagijata značilo je saučesništvo u njegovom prikrivanju: trebalo je da ja obrazložim razloge za Cvejićevo unapređenje. Da sam to učinio, bio bih kompromitovan i podložan ucenama.
Preduhitrio sam sednicu kadrovske komisije i poslao mejl Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta, na kojem radimo i Cvejić i ja, da bude razaslat na 30 adresa članova Odeljenja. Ukazao sam na preuzimanje sadržaja Vukovićevog teksta bez navođenja izvora, naveo sam dokaze o plagijatu i blago sugerisao Cvejiću da povuče knjigu, odnosno da ide na reizbor za vanrednog profesora. Reizbori ne idu na kadrovsku komisiju: više ništa ne bih imao sa plagijatom, a odgovornost bi bila isključivo na onima koji su predložili Cvejića za unapređenje, odnosno za reizbor.
Tu je počelo organizovano prikrivanje plagijata. Sekretarica moj mejl poslat u 13h nije razaslala, kao što uvek čini, na adrese članova odeljenja. Ona je tu sasvim nedužna; mogla je da ne pošalje mejl samo po direktnom naređenju upravnice Odeljenja za sociologiju, profesorke Mine Petrović (saradnice i autorke istraživačke firme Secons, u kojoj je Cvejić direktor istraživanja, a plagirani Vuković takođe istraživač i saradnik. Da dodam da je Vuković i jedan od recenzenata Cvejićeve knjige, što znači da je za objavljivanje predložio knjigu u kojoj ga autor plagira.) Ovo je bio prvi čin prikrivanja plagijata.
Videvši da je slanje obaveštenja o preuzimanju tuđih sadržaja bez navođenja izvora opstruisano, sam sam ih poslao članovima Odeljenja za sociologiju, posle isteka radog vremena, 17. juna.
Mislio sam da je stvar gotova. Odeljenje za sociologiju držalo je zakazanu vanrednu sednicu 23. juna, pošto je trebalo da raspravlja o očekivanim statutarnim promenama na Filozofskom fakultetu. Na sednici sam saznao da je Cvejić još 17. juna uveče uputio cirkularni mejl svim članovima odeljenja, osim meni (drugi čin prikrivanja plagijata), u kojem je odgovorio na navode i dokaze koje sam poslao o njegovom plagijatu Vukovića. Profesorka Marija Babović (programski direktor istraživačke firme Secons) zatražila je da mi bude pročitan mejl i da se saglasim sa Cvejićevim unapređenjem (treći čin prikrivanja plagijata). Sve moje kolege, uključujući recenzentkinju Babović i Cvejićeve predlagače za izbor u najviše zvanje, profesore Lazića i Vuletića, imali su šest dana da se upoznaju sa dokazima o plagijatu koje sam predočio i sa Cvejićevim odgovorom. Jedino je meni Cvejićev odgovor bio nepoznat: sada mi je traženo da ga saslušam, prihvatim i da na kadrovskoj komisiji glasam za Cvejićevo unapređenje. To je bio treći čin usmeren ka prikrivanju plagijata: naime, izvesno ne bih mogao da za tri minuta koliko bi trajalo čitanje mejla (svi ostali su imali šest dana za njegovo proučavanje) izvršim proveru u njemu sadržanih navoda. Stoga sam odbio da diskutujem o ovoj stvari i zatražio da mi mejl bude poslat poštom. Upravnica Odeljenja za sociologiju Mina Petrović saglasila se sa tim. Sednicu sam napustio da bih učestvovao u komisijskom ispitu zakazanom pre zakazivanja sednice. Odeljenje je donelo odluku da na kadrovskoj komisiji obavezno glasam za Cvejićevo unapređenje (četvrti čin prikrivanja plagijata i put ka mojoj doživotnoj kompromitaciji).
Ova odluka odeljenja je protiv svih propisa. Kadrovska komisija je organ Izbornog veća i Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta. Njeni članovi glasaju po vlastitom opredeljenju. Imperativni mandat ne postoji. Odluka (obmanutog) Odeljenja za sociologiju služila je tome da se na mene izvrši psihološki pritisak.
Odluka mi nije dostavljena odmah posle sednice. Upravnica odeljenja sačekala je petak posle radnog vremena da mi je dostavi. Pritom je opšte poznato da preko vikenda nemam pristup računaru. Ideja je bila da mi se ostavi samo jedan dan, ponedeljak (u utorak 28. ujutru zasedala je kadrovska komisija), da proučim navode sadržane u Cvejićevom mejlu (peti čin prikrivanja plagijata).
U ponedeljak 27. napokon sam mogao da pročitam Cvejićev odgovor na moj mejl od 17. u kojem sam naveo primere i dokaze plagiranja u njegovoj knjizi. Cvejić je u svom odgovoru obmanuo Odeljenje za sociologiju. Napisao je da niukoliko nije koristio Vukovićevu knjigu koju je plagirao, nego treću knjigu („Konkurentnost i inovativnost civilnog sektora”) koju je Secons izdao sa koautorima Danilom Vukovićem, Oliverom Vuković i Slobodanom Cvejićem. Radim vrlo brzo: otkrio sam da je od 31 sporne rečenice samo jedna preuzeta iz ove treće knjige, a da su ostale kopirane iz Vukovićeve plagirane knjige. Sve sa gramatičkim i tipografskim greškama i Vukovićevim preračunavajima tabela koje je Cvejić po sistemu copy paste preuzeo. Najveći deo Odeljenja za sociologiju je glasajući da mi se izda naredba da na kadrovskoj komisiji glasam za Cvejićevo unapređenje, bio obmanut: na sednici 23. su se oslanjali na Cvejićev mejl za koji ja nisam znao ni da postoji. Neki nisu bili obmanuti (uključujući upravnicu odeljenja i saradnicu i istraživačicu Secons Minu Petrović), nego su svesno prikrivali plagijat. Neki drugi su ili svesno prikrivali plagijat, ili su počinili nemar u obavljanju službene dužnosti kažnjivih razmera, jer su propustili da ostvare uvid u „treću knjigu“ i uvide da Cvejić nije koristio nju, nego Vukovićevu knjigu u čijem pisanju ni na koji način nije učestvovao.
***
Sažimam transkript nekih diskusija sa sednice Odeljenja za sociologiju 23. juna (kada su svi članovi Odeljenja osim mene imali uvid u Cvejićev mejl obmanjujućeg sadržaja):
Profesor Vladimir Vuletić (predlagač Cvejića za unapređenje u zvanje redovnog profesora): naglašava da je moj dopis sumnja na plagijat. Na osnovu dopisa Slobodana Cvejića uveren je da to nije slučaj. Belodano je pokazano da tu nije reč o plagijatu.
Profesor Mladen Lazić (predlagač Cvejića za unapređenje u zvanje redovnog profesora): Ko god je hteo da pogleda, za 10 minuta je mogao da utvrdi da nema ničeg spornog kod Cvejića. Priča dalje o izvorima za tabele. Nije reč o jednom autoru, nego o koautorstvu.
Profesorka Marija Babović (programski direktor Secons): Lov na veštice! Optužba, pa se vi branite! Neosnovana optužba. Tužba za klevetu bi mogla da dođe u obzir. Da se meni to desilo… šta bih ja… Može sve da se opovrgne u 5 minuta.
***
Moje istraživanje izvedeno 27. juna, kada sam pred sobom konačno imao Cvejićev mejl sa njegovim odgovorom, pokazalo je sledeće:
Sporna preklapanja se nalaze na stranama 84-87 i 91-94 kod Vukovića sa stranama 83-91 kod Cvejića.
Od spornih 30 rečenica, u tekstu Fondacije Trag (trećoj knjizi) ima svega 3 rečenice [kod Vukovića str. 87, str. 9 Fondacije Trag, kod Cvejića str. 90 i 91) i jedan grafikon kod Vukovića str. 87 (6.1), str. 10 Fondacije Trag (3.3), kod Cvejića str. 91 (3.4)]. Tabela 6.5. kod Vukovića i identična 3.5. kod Cvejića su pružile deo neophodnih podataka za grafikon 10.2. kod Fondacije Trag.
Samo se tabela 3.3. kod Cvejića (kod Vukovića tabela 6.1) javlja u izvornom obliku kao u tekstu izvora na koji se pozivaju Cvejić i Vuković: SIPRU i UNICEF – Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava (str. 10). Ipak, valja naglasiti da su podaci iz tabele 3.3. u SIPRU i UNICEF izvoru dati u tabelama 1, 2 i 3 i da se ti podaci pojavljuju kod Vukovića, a potom kod Cvejića u identičnoj svodnoj tabeli.
Ostali grafikoni i tabele obeleženi roze markerom se ne javljaju kao takvi u SIPRU i UNICEF, već su proračunati na osnovu podataka koji se nalaze u tekstu i najverovatnije prateće Excel tabele koja ide uz ovo istraživanje. To su već pomenuti grafikon 6.1. kod Vukovića – 3.4. kod Cvejića; grafikon 6.2. kod Vukovića – 3.1. kod Cvejića; tabele 6.4, 6.5. kod Vukovića – 3.4, 3.5. kod Cvejića.
Kada su u pitanju tabele 3.4. kod Cvejića, a 6.4. kod Vukovića i 3.5. kod Cvejića, a 6.5. kod Vukovića, vidi se sledeće:
To su tabele sa istim stavkama ali ih, verovatno usled nemara, Vuković različito naziva u tabelama 6.4. i 6.5, što Cvejic copy-paste preuzima u 3.4. i 3.5.
Kod Vukovića i identično kod Cvejića u prvoj tabeli je Savetovališta, a u drugoj Savetovalište. Potom Stanovanje uz podršku za mlade u prvoj tabeli, a u drugoj Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju. Potom Prihvatilište za žrtve nasilja (sigurna kuća), a u drugoj Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici (“sigurna kuća”). Dnevni boravak za decu u sukobu sa zakon, pa potom Dnevni boravak/centar za decu i mlade sa poremećajima u ponašanju; Pomoć u kući za odrasle sa invaliditetom pa u sledećoj tabeli Pomoć u kući za odrasle OSI (OSI je skraćenica za osobe sa invaliditetom); Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom, pa potom Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom (OSI).
Indikativna su i sledeća pogrešna navođenja izvora i gramatičke/tipografske greške koje pravi Vuković, a koje se ponavljaju na istim mestima i u istim rečenicama kod Cvejića. Na primer, u svojoj rečenici na str. 83, drugi pasus, Cvejić piše da: „Drugi relevantni izvor… predstavlja istraživanje „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava“. U sledećem pasusu on koristi rečenicu Vukovića (str. 84) i poput njega navodi pogrešan naziv izvora „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalne samouprave“. Istu grešku pravi i u bibliografiji prilikom navođenja izvora.
Dalje, kod Vukovića na strani 91 ide rečenica: „…126 usluga koje pružaju nevladine organizacija“ (umesto organizacije). Kod Cvejića ista greška na str. 85. Vuković na str. 93 navodi: „…dnevnih boravaka za decu i mlade sa teškoćama razvoju“ (umesto sa teškoćama u razvoju). Kod Cvejića ista greška na str. 86. Vuković na str. 94 navodi: „Na dnevne boravke za deci i mlade sa teškoćama u razvoju“ (umesto za decu i mlade). Ista greška se javlja kod Cvejića na str. 87.
***
S obzirom na opstrukciju na Odeljenju za sociologiju, koje mi je, obmanuto od svoje upravnice, dalo imperativni mandat da glasam za Cvejićevo unapređenje, u tekstu Cvejićeve knjige i u tekstu plagirane Vukovićeve knjige označio sam roze markerom Vukovićeve rečenice, grafikone i tabele koje se u nepromenjenom obliku javljaju kod Cvejića. Žutim fluorescentnim markerom obeležio sam tehničke greške koje je napravio Vuković, a koje se u nepromenjenom obliku, po principu copy-paste, javljaju kod Cvejića.
Pustio sam dokaz plagijata sa objašnjenjem na listu Odeljenja za sociologiju i na listu Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta. Sada ih šaljem i Peščaniku.
Sporni deo iz knjige Danila Vukovića
Sporni deo iz knjige Slobodana Cvejića
Na sednici kadrovske komisije 28. juna podastro sam pred njene članove odštampane delove Cvejićeve i Vukovićeve knjige i dokazao plagijat.
Kadrovska komisija je posle moje intervencije odbila da plagijatora predloži za unapređenje. Ovde je zanimljivije nešto drugo. Član Kadrovske komisije, prorektor Beogradskog univerziteta, profesor Živan Lazović, čovek koji poslednjih dana ne silazi sa novinskih stubaca obrazlažući novousvojena univerzitetska pravila o plagijatima, glasao je, sa još dvojicom kolega, za Cvejićevo unapređenje, mada su mu bili predočeni dokazi o plagijatu. Razlozi su mi jasni: Lazović je Cvejićev patron, a Cvejić Lazovićev klijent i deo njegove glasačke mašine, kao i ostali učesnici u prikrivanju plagijata.
Neću da govorim o svom moralnom osećaju: kažem, kao sociolog, da me je iskustvo sa plagijatom dovelo pred sledeći izbor: ili da saučestvujem u njegovom prikrivanju, i time se izložim ucenama onih koji su za njega znali i koji su me o njemu obavestili; ili da se suočim sa opstrukcijama od strane onih koji su svesno ili zbog kažnjivog nemara u službi prikrivali plagijat.
Budući da imam čvrstu nameru da se i dalje ne odazivam na ucenjivačke telefonske pozive, napisah ovaj tekst.
Peščanik.net, 05.07.2016.
Srodni linkovi:
MASA – Povodom kandidature za REM
Ognjen Radonjić – Puno sreće g-dine Cvejiću
Ognjen Radonjić – Otvoreno pismo Mreži akademske solidarnosti
Vladimir Ilić – Naprednjaci i još jedan slučaj plagijata
Vladimir Ilić – V.d. dekana Filozofskog fakulteta učestvuje u prikrivanju plagijata
Dejan Ilić – Kratak komentar na demanti
Milan R. Vukićević – Moja razmišljanja o plagijatima i izborima profesora
Milan Vukomanović – Malo zataškavanje među prijateljima
Vesna Pešić – O uzrocima masovnih plagijata
Vladimir Vuletić – Malo ubistvo među prijateljima ili zloupotreba pojma plagijat
PLAGIJATI