Пријава крађе три сребрне кашике из куће В. Ст. Караџића
Београд, 25. септембар 1861. № 887
Полицајном Одјелењу врачарском
Прије једно осам дана нестало је у моме квартиру једне сребрне кашике којом се једе, па се мислило да је негдје забачена и да ће се наћи, али се није нашла; два дана послије тога нестане опет једне мале кашике кавене од кинеског сребра; прекјуче па нестаде једне велике кашике којом се млијеко сипа, и то из фиоке астала који се у куини налази. Из тога се види да је те све кашике неко покрасти морао, и да се тај лопов у кући налази.
Ја имам двије слушкиње које се већ одавно код мене налазе и које никада из куће и не излазе, тако да оне јамачно нијесу то узеле, него највећа сумња пада на мога момка Милана и на једног солдата Тодора који, као денчик мојега сина капетана Димитрија Караџића сваки дан на ручак и на вечеру у куину долази, и тамо се дуже времена бави; осим тога се Милан и Тодор врло добро од неког времена живе и једап другоме често долази.
Дршци од кашика сребрних оваки су као што је у приложеној фигури назначено: на једној страни марка од сребра, а на другој W.K. Све три кашике вриједиће око четири до пет Дуката.
За Тодора је његова власт већ предузела нуждне кораке, а за Милана ја молим полицајну власт да би то исто учинила.
Вук Стеф[ановић] Караџић
Врачар, 5. октобар 1861. № 887
Управителству Вароши Београда
Оделења врачарског известије
Г. Вук Стеф[ановић] Караџић под 25. пр[ошлог] м[есеца] жалио се овоме Оделењу да му је незнано како из његове куће украдено 3 сребрне кашике у вредности од 4-5 # цесар[ских]; даље, г. Караџић изјавио је да он подозрева на свога слугу Милана и војника Тодора који је код његовога сина денчик, дајући своме подозрењу снагу што, вели, у његову кућу нико више слободнога приступа нема осим њи двојице.
Тодор војник због овога подозрења пао је под изследовање код њиове војене власти, а Милана узело је Оделење под испит.
На испиту Милан прво признао је да је јошт.једанпут из подозрења био под судом, кад је он био послужитељ у Лицеју, јер тада је било нестало управитељу Лицеја 5 # цесар[ски], пак од Суда оправдан и одпуштен.
По томе признао је да је он знао, да војник Тодора краде грожђе јер је са овим заједно јео, па да није хтео јавити своме господину, – али да је кашике украо, или да он знаде ко је исте украо, одрицао је сасвим, но у исто време Тодора није бранио, него напротив, каже, „могуће да је Тодор покрао, јер и ако је имао такову исту слободу у кући господина мога, као и ја”.
При претресању ствари Миланови нађено је у његовоме сандуку 6 # це[сарски] и 15 гр [оша]. На питање одкуда има ове готове новце, изјаснио се да је он прошлу зиму, дакле 6 месеци, служио код г. Миловука, уредника Трговачки новина о својој рани по 7 талира месечно, и од туда да је 7 # цесарских заштедио, те су му се сада нашли.
Даље, као што ће из иследовање Управителство видити, он је признао да је служећи 6 месеци код г. Миловука трошио, које на што по 100 гр[оша] месечно, а за аљине и обућу опет особено до 250 гр[оша] чарш[ијски].
Сад кад се ово срачуна, онда долази да је зати 6 месеци заслужио 1008 гр[оша], а потрошио 850- дакле одтуда је могао заштедити само 158 гр[оша] онда долази питање одкуд се код њега налазе 7 # а то су 400 гр[оша] – дакле више 248 гр[оша] има него по његовом рачуну што је заштедио.
Ова несравност утврђује подозрење г. Вуково на Милана, и тако сада једно по томе мора бити, или да је украо они 5 # – због који је био под судом, или да је кашике украо и продао те у новац учинио.
Милан је признао да није нико дознавао да он има ове готове новце, нити да је коме што о томе кадгођо казивао.
Из пред описани околности, није могло оделење Милана ослободити по овој ствари, иако нема доказа да је он кашике покрао, па са тога описавши ствар ову овако као што је текла, спроводи Милана са подчињеним изследовањем на надлежност.
Уједно шаљу се Управитељств у и 6 # нађени при Милану и 1 гр[ош] у бакру, јер је 19 гр[оша] он потрошио докле је овде под иследовањем стајао. За одговор о пријатију новаца моли Оделење.
Оделења врачарског писар Дим[итрије] Јовановић
Молба чувене позоришне глумице Милке Гргурове да јој УВБ помогне око пресељења јер јој станодавац није обезбедио мир и приватност
Београд, 23. новембар 1875.
Милка Гргурова, овд[ашња] глумица, дође Управи па каза: Седим у кући Васиљка Дамјановића код „Чукур чесме”. У истој кући има доста фамилија и свака фамилија има своју слушкињу. код ових слушкиња долазе њихови момцишвалери – те се тако по целој кући прави лом и становници у њој вазда су узнемирени…
Да би се то избегло, ја сам предложила газди поред осталих услова за моју угодност и тај, да се врата затварају и да намести вратара који ће их по потреби отварати и затварати ноћу, тако да се стане на пут долажењу којекакових пробисвета и нереду који се поводом њих у кући дешава.
Ово газда није испунио, као ни остале услове између њега и мене.
Поред тога још, као главно то је, што су слушкиње побуниле њихове момке против мене, те тако не могу мирно и без опасности увече из Позоришта доћи кући од њих.
Према овоме, није могуће мени, а не знам ко би и могао остати у тако несигурном стану, па сам јавила газди да хоћу да се селим, а у исто време, доставила сам и Кварту дорћолском ову ствар, но он није хтео да ми учини ни такво задовољење.
Газда одобриће селидбу, али тражи шестомесечну кирију. Ја ову нећу да платим јер мним да не морам.
Услед тога молим Управу да нареди да се ова ствар између мене и газде Васиљка извиди, те да се ја иселим, а најзад, што се тиче тога, да ли ја морам шестомесечну кирију њему платити, то је посао судски, и суд ће казати морам ли или не.
Милка Гргурова
Београд, 17. децембар 1875. № 2215
Управи вароши Београда
Г. Милка Гргурова, глумица овд[ашња], жалила се је Кварту да неки безкућници долазе к њеном стану, досађују јој и да је од њих у опасности.
На ту усмену жалбу Кварт је издао заповест жандамериској патроли, да обилази стан г-ђе Гргурове, и патрола је једне ноћи ухватила двојицу слугу, код њене служавке, па их је све троје дотерала, и ови су како за скитњу, тако и што су се ту свађали, лармали и прозоре полупали, кажњени по пресуди Управиној.
Доцније жалила се опет г-ђа Гргурова, а Кварт је и тад наредио да патрола пази што се и сад чини, но туна нико ухваћен није.
Уз ту жалбу г-ђа Гргурова тражила је и то, да јој се одобри да се преко воље газде од куће на друго место пресели, но у томе јој се није могло учинити зато што њене ствари које она хоће да носи, а неће да плати кирије, служе за залогу по § 686 Грађ[анског] закона и што је за раскинуће уговора по закону надлежан Суд грађански, коме је она и упућена по § 702 истог закона.
Ово је учтив одговор на жалбу г-ђе Гргурове.
старешина Кв[арта] дорћолског Н[икола] Богдановић
Извештај о изгредима ђака Прве београдске гимназије
Београд, 25. новембар 1878.
Господину директору Прве гимназије београдске
Данас у 2 1/4 сата по подне искупило се беше неколицина ђака гимназијских на пијаци, а међу њима Коста Тодоровић, Илија Рига, Драгомир Милаковић и Драгољуб Димић из првог разреда и Милорад Антула из II разреда, са камењем из праћака, те један замало што није ударио неко момче, које носаше воду поред апотеке господина Дилбера.
За овај иступ изволите их узети на одговор и према закону казнити, јер по смислу § 322 Казненог закона не подлеже суђењу полицијске власти.
Праћка од Косте одузета шаље се.
примио
Ј[евта] Ђорђевић
директор Гимназије
Забрана насељавања Рома у Београду
Београд, 12. мај 1880. № 1094
Управи вароши Београда
Начелник Среза ресавског у Округу ћупријском, са овим пасошем упутило је Павла Јовановића, Циганина, из Гложана, села у истом округу, да се овде насели.
Пошто овде нема места за насељавање циганских фамилија и пошто су оне једном насељене – то Кварт овај спроводи поменутог Павла, и моли за њено по овоме решење.
Старешина Кв[арта] дорћолског
[Атанасије] Петровић
Београд, 13. мај 1880. № 8490
Господину министру унутрашњих дела
Иако је расписом господина министра унутрашњих дела забрањено насељавање Цигана из једног округа у други, то ипак неке полицијске власти из унутрашњости имају обичај те упућују Цигане да се амо населе, као што је то и начелник Среза ресавског у Округу ћупријском са пасошем под № 113 упутио Павла Јовановића, Циганина из Гложана, са фамилијом, ради насељења у овдашњој вароши. Овако амо у престоницу упућивање скитајући се Цигана по становништво ове Обштине могло би штетне посљедице произвести.
Стога, Управа има част молити господина министра да изволи наредити, те да се убудуће нико, који је без занимања, а нарочито Цигани амо не упућију ради насељења у овој вароши.
Конзисторија доставља списак лица која живе ванбрачно и мoли да Полиција растури такве везе и врати жене законитим мужевима и мужеве женама
Београд, 29. јануар 1840.
К№ 52
Славној Полицији окружија београдског
Протојереј београдски Јосиф Стефановић известио је Консисторију ову, да у Београду Јанко амалин са удовом блудницом Маријом код Митра ракиџије, живећи, Мирко Ристић са блудницом Станом, које муж од ње разведен у Шабцу живи, Јоца, терзијски калфа са блудницом малом Јулом, женом Спасе Илијића дунђерина на Дортјолу, Раде Јоановић, са девицом Маријом, питомицом почившег Јована Далматинца, у изванбрачној свези, и две Јелене код Милице удовице сниже Варош капије живеће, у неограниченом блудодејанију живот проводе.
Консисторија дакле за нуждно нашла је славној Полицији предложити, да та иста лица од беззаконог и соблазнителног сожитија растави, женска лица к својим мужевом, а мужка к своим женама, ако иј имају, без икаквог на изговор њиов смотренија отправи, а свезе супружеске неимајућуим лицама честно живота поведније с претњом, неминујеме у противном случају жесточије казни наложи.
Архиепископ београдски и митрополит сербски
Петар Јоановић
Назначеније блудно у Београду живећи лица:
1. Димитрије тутунџија с Маром у кући Билаловој /Видин капија/
2. Јован сеиз и Стана у истој кући
3. Стефан терзија с Јоком у кући Баје Јована терзије /Видин капија/
4. Стефан башчован с Аном у кући Стефана Црног бившег пандура
5. Јања ткач с Маром у Мустафиној кући /под Дортјолом/
6. Јован качар с Јулом у истој кући
7. Димитриј ткач с Аном у Филипа дограмаџије кући
8. Јања ткач и Стана /под Дортјолом/
9. Јанацко бакал и Анђа попадија испод касапница /Дортјол/
10. Симич екмеџија и Ђурђа на Дортјолу
11. Јоца Шабчанин с Јулом у меани Стојана Живковића до касап[нице] 12. Димитриј амчија с Петријом код Стојана качара
13. Антониј амчија и меанџија с Велом на Дортјолу
14. Николај саџија с Мацом у кући Дуке Бешике
Находећег прељубодејства и блудства ради у парохији мојој беззаконо живећа лица.
Београд, 13. фебруар 1840.
1во Милојка из Крагујевца жена Миливоја екмеџије, обшта блудница, у Марка јорганџије кући
2го Маца и она обшта блуд. у Марковој истој кући.
Зће Лјубица из Крагујевца бивша жена Милића меанџије ои она обшта б[лудница] у Милета Спасојевића к[кући] Андреј Павловић из Крагујевца живи са Симком Циганком из Цесарије.
Ката Мијаила Вељковића овсдашња и она обшта блуд. споља на Видин капији; сва три та лица у Мијаила баштована меани.
Ката слепица и Мијаило дунђерин у кући својој живе.
Перуника Влајња са Алексом Јоановићем Циганином у мали циганској Јањиној кући.
Станко Фундук и Дина Циганка у кући живе заједно.
Дафина Чуковида, и Јањаћко патролџија у Стојана мумџије кући.
Хаџика Јевђенија са Костом Н. заједно живи у Сто[ја]дина ћурчије кући.
Перса Сарајевка обште блудствује у истој кући Стојадиновој.
Илија Јаковљевић,
парох палилујски
Молба УВБ да се вишеструки кардљивац и осуђеник протера из вароши
Београд, 24. мај 1841.
№556
Суду окр[ужија] Београдског
Не могући Управитељство ово више сносити прекомерна злочинија Грује Сивића из села Узића Окр[ужија] ужичког, пошиље га слав[номе] Суду ко изреченију пресуде с том званичном молбом да би га слав[ни] Суд као највеће зло посредством слав[ног] Началничества Окр[ужија] београдског одавде уклонити изволио, јербо особито као харсуз у овој вароши трпити се више никако не може. Он је и зимус одавде протериван због крађе, но се јопет овде вратио, па 29ог прош[лог] месеца пао под апс зато што је једну малу шкуртељку од сестре своје и један јорган од Вељка абације украо и пошто зашто продао, те су ствари пронађене; саибијама чије су предане, а од новаца што се при њему нашло, дато је закупитељима ствари, што пак изишло није остали ови на штети зато, што су од њега као од једног пангалоза онакове ствари купити се склонили, па јошт онда хтело га је Управитељство ово слав[номе] Суду због исте крађе спровести, но је сасвим заражен венерическом болестћу био, тако, да је сав у ранама био, те га Управитељство предало да се лечи, и пошто се излечио платило је за њега лекару 5 талира, а он онако пошто се види у правобитно стање здравља свог оде и 16. тек[ућег месеца] украде од зета свога Томе Јараковића нека сребрна дугмета и једну дуванску кесу те брже боље уђе се у траг и поврати се и то оном чије је, дакле никако више пустити се у варош не сме, јербо одма у крађу почне, не марећи за апс или какву другу строгост ни најмање.
На последку с спровожденијем овим јавља Управитељство ово да кривац овде казњен није био.
Забрана рада кафанама и механама после 22 зими и 23 часа лети и забрана играња карата за новац у овим локалима
Београд, 9. новембар 1845. № 3298
По високом решенију од стране Управитељства варошког строго се забрањује, да од сада меане или кафане дуже до 10 сати у зиму, а до 11 у лето увечер ноћу смеду бити отворене; и то зимно време рачуна се од 1. октобра до последњег марта, а од 1. априла до последњег септембра сматра се за летно време. Па осим тога, не само што ће меанџија или кафеџија дужан бити у одређено време меану или кафану затворити, него и у време када су отворене кафане и меане, забрањује се карте играти на новце или без новаца, особито занатлијама који рад свој у радне дане остављају, па у кафану картања ради долазе; а трговцима и људима поштеним за прекратити време дозвољава се карте без новаца до одређеног часа играти. Занатлије и вообште радни и поштени људи пак у великосвечане дане такођер за провести време без новаца играти дозвољава се, а у радне дане, који би чрез картање штету трпили, само отлазили и њиов рад пренебрегавали, строго се забрањује. И који се ухвати да против овог налога, буди кафеџија, меанџија, занаџија или који му драго радени човек, осим трговаца и отмени људи, поступак тај ће строгој казни подлећи; даклем сваки нека се чува, да под одговор полицајни, због преступленија, које избећи само кад оће, може, не дође.
Здравствене мере за сузбијање „ладне грознице“
Београд, 21. мај 1848. С № 766
Управителству вароши београдске
Из узрока тог, што су се чрезвичајно рано почеле међудневне или ладне грознице у Отечеству нашем појављивати и распрострањавати, које с ово наступајућим летом, због врући и жарки дана лако могу, не само опасни вид придобити, но и у друге много теже и убитачније болести прелазити – Попечителство внутрени дела наоди се побуђеним сва Началничества, па и У правителство, зараније опоменути на издате већ у смотрениу предохраненија обштег народњег здравља наредбе, нарочито пак на Распис од 10. априла 1844. год, С№ 626 о држању и набљудавању чистоће; даље, и на онај од 17. маја исте год, С № 894, противу употребљавања и продавања незрелог воћа, будући да како нечистоћа око обиталишта људи, тако исто уживање рђавог и незрелог воћа, често повода дају происходећим тежким болестима, свагда пак ма у каквој болести известну опасност животу људском нанети може. Зато Управителство ће строго настојавати, да се те спасителне наредбе здравља ради свуда по овдашњој вароши, гди народ већом множином живи и по томе је и већој опасности изложен, објасњавају, житеље на то советује и упућују да набљудавају иста правила и наредбе, које су само за њи и за обдржање здравља њиови домаћи вишом влашћу издане. Најпосле, да се по надлежносћу од стране полицајне власти касателни житељи и строгостију, гди се за нуждно нађе, принуђавају на испуњеније прописани точки вопросни наредба, относећи се на одклонење рђави сљедства, како за поједине, тако и вообште са очевидном штетом и погубом скопчани.
У овом делу, Управителство ће понајвише бдити у смислу наведене прве наредбе – да се сокаци и авлије од сметлишта и ђубрета преко зиме накупљеног чисте; тако исто, да се по сокацима или у авлијама налазеће се баре са здравом земљом испуне и засуше; да се стрвине по сокацима, јендецима или авлијама пе трпи, но одма такова да се изван места обитавајући људи изнесе и тамо у земљу закопа; даље и свињци, близу сокака у авлији, као год ни клање стоке у већем количеству да се не трпи нигди у вароши у близу обитатеља: јер све то смрадом својим врло трује ваздух и причиљава пиклоност к разним болестима, особито грозници.
У смотрењу друге наредбе од 17. маја 1844. год. имат ће такође прсдпоменуто Управителство настојавати како се не би рђаво и незрело воће продавало, давши на знање житељима вароши ове, да и таково воће највише узрок происходећој грозмици, а и другој јоште и опасној болести срдобољи, по томе и совјетујући га сваком даном приликом да онакво воће за јело не употребљава, које ће му најпосле и забранити. К томе јошт налаже се Управитељству, да оно људе удесним приликама упућује давањем совјета да и покућну, а и у аивлијама чистоћу боље набљудавају и на то пазе, из узрока, што је и ова нечистоћа многим болестима причина. Особито би добро и полсзно било, кад би људи куће своје по боље правили, нашто ће иј Управителство згодним начином привољевали и одвраћати од тог рђавог и шкодљивог обичаја одма у иову кућу, чим готова буде, но јоште сирову и влажну, прелазити и обитавати.
Копију настојећег предписанија Управителство ће и свом варошком физикусу предати, с налогом да и он у смислу истог приљежно дејствовати потруди се, како би се пожелана у овом предмету цељ постићи могла.
Начал[ник] Отдел[енија] санитета др Ем[ерик] Линденмаир,
У одсуд[ствију] г. Попечителт привре[мени] помопник Попечит[ељства] внутр[сњи] дела Подполковник, Каваљер А[лександар] Ј. Ненадовић
Наредба УВБ о правилима понашања становништва и мерама за очување јавног реда на подручју Београда
Београд, 13. децембар 1877. № 16981
I Наредба
II Свим квартовима
III Управи Државне печатње
I
Управа вароши Београда, бринући се за одржање личне и јавне безбедности у данашњим приликама, нашла је за потребно да овом наредбом пропише правила којих се становништво београдско придржавати има и то:
1. Нико уопште не сме примити к себи на дањиште или ноћиште странца, па ма то и својта био, докле не јави за њ власти и то у року од 24 часа. Под странцем разуме се когод је дошао из унутрашњости Србије или из стране земље.
Приватник, као и механџије, дужни су од странаца пасош одузети ако га има, па га уз пријаву предати дотичном кварту.
2. Кафеџије и механџије не смеју даље од 10 часова увече држати отворене кафане и механе и у њима госте дворити.
З. Тумарање по улицама са викoм или свирком, било дању или ноћу, изузимајући свадбена весеља, а равно овоме и ларма по кафанама и механама у свако доба забрањује се.
4. Исто тако никоме после пола 11 сат око поноћи није слободно по улицама налазити се, сем представници страних сила и њиховом персоналу, уопште, чиновницима цивилним, који врше послове у свако доба и војенима уопште, који се по служби налазе.
Пошто се весељем и свирком вређају осећаји оних чији се кућани на бојишту налазе, то се свирка у јавним локалима сасвим забрањује. Међутим и овде се чини изузетак ако би у ком јавном локалу свадба била.
Ко против ове наредбе поступи, казниће се најстрожије по закону који за то важи у овоме времену.
II
Наредба Управе у погледу одржавања личне и имовне безбедности шиље се кварту с препоруком, да се по њој управља и најмарљивије настане да се од стране становништва најтачније врши.
Пасоше путника које кварт прима према овој наредби, он ће одмах слати Управи на увиђај, а оне који посао немају узети на одговор и послати Управи.
(За Дорћолски): Тај кварт нека нарочито мотри на Јевреје, који са стране долазе, а којима је закраћено настањивање у земљи, па да би се могло после десити да нису они због извесних прилика амо добегли, или иначе.
III
Ову наредбу нека изволе Управа наштампати три пута крупним словима у Српским новинама.
Управитељ вар[оши] Београда
Београд, 5. фебруар 1878. № 1343
I Наредба
II Свим квартовима
III Управи Државне печатње
I II III
Управа вароши Београда издала је 13. дек[ембра] пр[ошле] год[ине] № 16981 наредбу са којом је, поред осталога, забранила сва јавна весеља и свирке по јавним локалима. Но пошто су сада у неколико минуле оне околности које су ову наредбу изазвале, то је Управа побуђена да горњу своју наредбу, односно весеља, свирања и ноћног седења по кафанама сведе на ово:
1. Да се у свим кафанама и механама и другим јавним местима„осим гди би то било противно другим надзорима власти, може свирка и весеље трпити но само до 10 сахати вече, а после овога имају све кафане и механе бити затворене.
Они пак који би ради били у својим кафанама и маханама давати балове, забаве са пијанкама и т.д. дужни ћеду бити претходно да се јаве власти за дозволу, па ће им се по наплати прописне таксе, то одобрити.
2. Но и убудуће забрањује се свако безпослено тумарање по улицама ноћу, а нарочито са виком, песмом и свирком.
Уосталом горња наредба Управина од 13. декембра пр[ошле] год[ине] остаје и даље у важности, уколико није са овим изменама.
Ко против ових наредба ради, казниће се по закону који за то важи у овоме времену.
Шиље се томе Кварту поднаредба Управе, којом је унеколико измењена њена ранија наредба од 13. декембра прјошле] год[ине] № 16981, с препоруком да се по њој управља.
III
Шиље се тој Управи поднаредба Управе ове с молбом да је изволи у три пута штампати у Српским новинама.
Управ[итељ] вар[оши] Београда,
Случај врачаре Радојке Ивановић
Београд, 11. фебруар 1898.
Кварт врачарски
Господину управнику града Београда господину Ристи Бадемлићу
Господине управниче,
част ми је доставити Вам следеће: дознао сам да од извесног времена, Радојка жена Цветка Ивановића, ковача, са станом у улици Краља Александра бр. 42, упражњава врачање и гатање као занат, и да на тај начин чини разне преваре према многобројном грађанству које посведневно код ње долази. То ме је побудило да данас одредим нарочитог чиновника који је, са решењем у руци, отишао у стан поменуте Радојке и у њему извршио претрес. Чињеним претресом нађене су код ње разне ствари у течном и чврстом стању, као и разни медикаменти. Све су сумњиве ствари одузете, а оне које по изгледу своме порађају сумњу да су отровне, послате су на хемијску и микроскопску анализу.
Да би Вам, господине управниче, што боље преставио ову жалосну појаву која би, да није угушена на време, имала врло зле последице за народ како у погледу материјалном тако, још више, моралном, – ја ћу Вас учинити могућним да имате пред очима преглед свију нађених ствари – следећих:
- једна свилена марама у којој се налази разно корење од разних трава;
- један прљав обојак;
- један ушивен прамен женске косе – кратак;
- један мали завежљај, у коме се налази памук уваљан у маст из човечијих ушију;
- једно марамче са перлама;
- један сув рибљи реп;
- једна капела од ћилибарске муштикле;
- четири шпила разних мањих и већих карата;
- једна кутија рибље масти;
- један рецепис – амајлија – са овом садржином: амајзен гајст. Хирш Хорн гајст. Салмијен гајст. Реген вурн Ел. Тамен Цаперен Ел;
- један вишек барута;
- једне маказице са кључем;
- разно ситно камење и кости;
- два костуралобање неких животиња;
- један котур воштане свеће;
- три разна кључића;
- разни конци;
- један слепи суви миш у кут[иј]ици;
- једна кутија са разним смесама;
- једна кутија са црном земљом;
- једна крпа и у њој сув слеп миш;
- једна крпа у коју су завезане разне белеге;
- једна амајлија ушивена;
- два учкура од гаћа;
- једна хартија у којој има женска коса и друге ствари за враџбину;
- мали прамен косе;
- један ланац са кључићем;
- један чорбалук са разним корењем и камењем;
- једна рен шоља са разним месом и костима;
- један град у кутији;
- три везе труле смокве;
- једна плехана кутија са две преграде и у њој: ораси цели и излупани, суве шљиве, јабуке, кестење, пасуљ и разне коштице од разних животиња;
- три разна шпила карата;
- једна блехана кутија са 2 јаја и разним ситним камењем и травама;
- један рецепт ове садржине: 50 пара запариле, 20 гр[ама] камил теја, 20 гр[ама] фате, 30 пар[а] дин[арских] карбон зејтина;
- једна флаша од 1000 грама неке црне течности;
- једна флаша беле лековите воде;
- једна фотографија мртве старе жене наслоњене на зид и умотане у бео плашт;
- једна кутија са коском;
- једна кост;
- једна блехана кутија са разним дугметима;
- једна кесица са разним ситним костима и травама;
- једна црвена крпица са разним корењем;
- један завежљај стипсе;
- једна дрвена амајлија;
- једна шупља коска;
- једна кутија ситне траве;
- један чаршав бео;
Све ове ствари служе јој као оруђе у њеном занату. Са овом врачаром поступићу строго по закону.
Понизан,
Анто М. Љотић
члан
Господину
Ристи Бадемлићу
Поштовани господине!
По ствари те бездушнице и харалице Радојке, која се у затвору налази, наићи ћете и на јатаке потпомагаче, који њен рад лоповски са коресподенцијом потпомажу овде и изван наше домовине. Као што прошлога лета добила путни трошак од једне тамошње куће за Софију, као што је и тамо одпутовала, да њену врачарску радњу учини.
1во После неког времена долази из Бугарске у Београд из Софије једна госпоја, и тражи њен адиђар што јој је за врачање дала, тешком муком и с претњом да ће је влашћу јавити; мислим да је њен помагач саветовао да жени од повеће вредности ствари натраг да.
2го Пре кратког времена дође једна жена из Аустрије, коју је опет на начин врачања похарала и тражи од ње дати 15 п. натраг, које јој је за врачање дала, почем врачбина није јој повољно испала.
Зће Жена некога г. чиновника овда[шњег], са станом у Поштанској ул[ици], са именом Ленка била је у другом стању пре 34 месеца; ту се Радојка опет нашла и дала жени шта је знала да побаци, други или трећи дан жена умре.
Све је то коресподенту Радојкином све то боље познато. Исти коресподент кога је, као и сваког лоповског јатака, држим то је на несрећу Љуба Суботић ба[н]кротирати шпедитар са станом Скадарска ул[ица] у кући г. Томића трг[овца] бр. 42; сретан број као и његова ортакиња. Ако исти буде имао искру човечанског осећаја и буде Вам искрено и истинито казао цео рад за све позна[н]ство његово са Радојком, имаћемо леп али жалостан фактични роман о тој бештији. Тај исти Суботић, тај је посведневно и данас у Радојкином стану, као и она Радојкина сестра по имену Цана т. ј. код ковача, Радојкиног мужа, држи се разговор како ћеду је из затвора од Вас избавити, и ако би каква Радојкина муштерија наишла за врачање, то ће јој Радојкина сестра нешто са пасуљом казати да јој коју пару дигне. Иста Цана, сестра Радојкина, то је она робијашица која је заубиство 20 год[ина] робије осуђена била.
Онај сељак из Великог Села по имену Стеван, Радојкин брат који Вам је 16. о[вог] м[есеца] [долазио] да моли за сестру, да може затвор платити – није му повољан био пријем од Вас, ту се читаве завере против Вас утварају ковач, муж Радојкин, и сестра Радојкина Цана и брат Стева сељак, и те завере и договоре противу Вас чину се у присуству Љубе Суботића.
Извините, али нека Вам је на знање истинитост.
С одличним поштовањем Ваш поштоватељ
К. Антонијевић
В. Тај комплот. потраживају и дали су је већ више пута звати у стан Радојкин, на коју сумњају да је тај њен злочин власти јавила, да је млатају, а иста је персона по чувењу зову је Катица Кајка; да ли су је већ домамили – не знам, јер та се иста женска случајно при претресу Радојкиног стана код ње нашла; ту Вам коресподент Љуба Суботић посведневно у заседању седи.
Odlomci iz knjige Živeti u Beogradu, izabrana građa iz fonda Uprave grada Beograda, glavni i odgovorni urednik: Branka Prpa, priredivači: Milan Ristović, Dubravka Stojanović, Miroslav Jovanović, Predrag Marković (knj. I-III), Miroslav Perišic, Goran Miloradović (knj. IV-VI), dizajn: Dragana Lacmanović, (2003-2008).
Predgovori za: prvu, drugu, treću, četvrtu, petu, šestu knjigu
Peščanik.net, 05.03.2012.