Petnaesti decembar je dan kada će optuženima Hodorkovskom i Lebedevu sudija Danilkin izreći presudu koja je, kako mnogi bez dokaza tvrde, van sudnice već davno doneta. Ali ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da tako mislim o čoveku koga ne poznajem. Ja polazim od pretpostavke da je Danilkin častan čovek i sudija, da je svestan svoje odgovornosti pred zakonom i pravosuđem, pred svojom savešću, svojom zemljom i njenom istorijom, i da će zato njegova odluka koju će izreći optuženima biti poštena. Ja ne vršim nikakav pritisak na sud i nemam nameru da ga savetujem kakva bi trebala da bude ova odluka – osuđujuća ili oslobađajuća. Ono što je važno, to je da presuda mora da bude poštena i da njeno obrazloženje mora biti potkrepljeno dokazima u koje niko neće sumnjati.
Poštena presuda je važna u svim slučajevima vršenja pravosuđa, no u ovom konkretnom slučaju, položaj sudije je otežan time što će njegova presuda optuženih biti neizbežno i presuda njemu samom. Pretpostavimo na trenutak da sudija Danilkin donese nečasnu presudu i da za uzvrat, kao nagradu, dobije napredovanje u službi, stan u centru Moskve, novu daču, vreću novca, skupoceni ručni sat ili trofejni pištolj. No istovremeno, time će on učiniti težak prekršaj zloupotrebe službenog položaja, okaljaće časno zvanje sudije i osramotiće sebe lično i sav svoj rod. Njegova će se deca, unuci i praunuci stideti da nose prezime Danilkin, a stari, u narodu već odavno uvrežen izraz „sud Šemjakina“, biće kao zastareo zamenjen novim – „sud Danilkina“.
A ako pak reši da donese čestitu presudu, verovatno neće dobiti ni novu dužnost, ni orden, ni vreću novca, no zato će odbraniti svoju čast, a svim ostalim ljudima vratiti veru u to da je pravosuđe u našoj zemlji ipak moguće. U tom slučaju, njegova će presuda biti dočekana burnim aplauzom i u sudnici, i van nje. Njegovo će prezime narod izgovarati s dubokim uvažavanjem, a njegova deca, unuci i praunuci, svuda će se s osećanjem gordosti predstavljati kao Danilkini. Možda će izraz „sud Danilkina“ početi da se koristi kao suprotnost „sudu Šemjakina“ i tako postati, i za sva vremena ostati, svetli simbol časnog i nepotkupljivog suda.
Neki pretpostavljaju da će sudija Danilkin, ako izrekne čestitu presudu, biti izložen nezakonitim, surovim i sramnim progonima. Ja ne isključujem mogućnost pokušaja da se realizuju namere takve vrste, ali istovremeno predosećam da će Danilkin biti veoma dobro od njih zaštićen. Poštenim ispunjavanjem svoje sudijske dužnosti on će steći toliko veliko poštovanje i tako visoku pozornost celokupne svetske javnosti, da će praktično biti nedostižan za okrutne pokušaje obračuna s njim. I obratno. Za nepoštenu presudu će ga u nekoj dalekoj, a možda i ne tako dalekoj budućnosti, čekati zaslužena kazna izrečena pred nekim pravednim sudom.
Kraće rečeno, neki ljudi prizivaju Danilkina da učini podvig, to jest da izrekne čestitu presudu. No pošto bi nečasna odluka za sudiju Danilkina bila ravna odluci o javnom samospaljivanju, ispada da bi zapravo nepoštena presuda za njega bila mnogo veći podvig. Čini mi se da bi Viktoru Nikolajeviču Danilkinu vredelo da dobro razmisli i da pažljivo izvaga koje će posledice za njega biti teže. A ja mislim da kada na terazijama savesti, ne nekog heroja već sasvim običnog čoveka, na jadnom tasu stoje materijalne koristi sumnjive vrednosti, a na drugom njegovo ime, čast i dostojanstvo, izbor baš i nije tako težak.
Autor je pisac, najpoznatije delo: Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina, 1974, na našem jeziku objavio Nolit, 1981.
Vladimir Vojnovič, Grani.ru, 09.11.2010.
Prevod sa ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 13.11.2010.
Srodni link: BBC Serbian – Zapad osudio presudu Hodorkovskom
