Sumnjivi prijatelji palestinskog naroda

Pođimo od parole „Smrt Jevrejima“, koja se mogla pročitati na nekim transparentima na propalestinskim protestima u Briselu, Parizu ili Madridu.

Pređimo na italijanski sindikat, Flaica-Uniti-Club, koji je, po listu La Repubblica od 9. januara, u „znak protesta“ protiv izraelske operacije u Gazi, pozvao – što je događaj bez presedana u Evropi u poslednjih 75 godina – da se „ne kupuje u radnjama pripadnika jevrejske zajednice“.

Neću biti toliko surov da insistiram na osovini, u najmanju ruku odvratnoj, koja se uspostavi kada se gđi Bife,^[1] g. Bezansenou^[2] i drugima na čelu povorke pridruži onaj forisonovac^[3] Djedone,^[4] ili kada njegov pobratim Žan-Mari Le Pen pridruži svoj glas njihovim glasovima i pritom uporedi pojas Gaze sa „koncentracionim logorom“.

Slučaj je hteo da sedim u Ramali, sedištu Palestinske uprave, a zatim u Sderotu, izraelskom gradu koji, budući na granici sa Gazom, živi pod vatrom kasam raketa, i odatle gledam snimke sa protesta podrške „palestinskoj stvari“. Gledajući sa ta dva mesta gomile razjarenih Evropljana kako urlaju, dok se nalazim u društvu ljudi čija je glavna briga, uprkos bombama, uprkos patnjama i mrtvima, da se očuva nit zajedničkog života i dijaloga, želim da dodam nekoliko primedbi onima od prošle nedelje koje su izazvale gomilu komentara na internet sajtu Le Pointa.

1. Kakvo je olakšanje biti sa pravim Palestincima umesto sa onima imaginarnima koji misle da pružaju otpor napadajući sinagoge po Francuskoj! Prvi su, ponavljam, umereni i sa zadivljujućom prisebnošću pokušavaju da očuvaju šanse za suživot u budućnosti; drugi su besni, radikalni i spremni da se na pločnicima evropskih gradova biju do poslednje kapi krvi poslednjeg Palestinca. Prvi uzimaju u obzir stanje stvari; znaju da niko u ovoj situaciji nije ni crn ni beo; znaju da Hamas, i to naročito Hamas, snosi ogromnu odgovornost za katastrofu u koju je gurnut njihov narod – drugi, kao da konfuzija već nije dovoljno velika, sa uživanjem gutaju izmišljotine antiizraelske propagande; kite se slikama teoretičara i praktičara samoubilačkih napada i ljudskih štitova kao novim če gevarama; umesto da stanu na loptu, uporno traže krivca i time truju javnost.

2. Kakvo nazadovanje, kakav nulti nivo mišljenja i delovanja ljudi koji, sa distance i ne znajući ništa o drami na terenu, pozivaju na mržnju baš kada bi, naprotiv, trebalo ići ka pomirenju! Mir podrazumeva da dve države pristanu da žive jedna pored druge i da pristupe podeli zemlje. On podrazumeva da obe strane odustanu od ekstremizma, isključivih ciljeva, gotovih ideja, nerazumnih snova. On podrazumeva Izrael koji će se povući sa Zapadne obale kao što se povukao iz Libana i Gaze, ali podrazumeva i palestinsku stranu koja neće iskoristiti tu teritoriju za ispaljivanje raketa i projektila na civile. Neophodan je prekid borbi koje proizvode nepodnošljivi broj žrtava, naročito dece. Neophodna je i politička eliminacija Hamasa, koji o žrtvama i miru brine koliko o lanjskom snegu, i koji, pošto nije uspeo da mu nametne šerijat, vuče svoj narod putem „mučeništva“ i pakla.

3. Ja sam, dakle, u Ramali. U Sderotu i Ramali. I gledajući, iz Sderota i Ramale, mobilizaciju protiv „holokausta“ koji je, u trenutku dok ovo pišem, proizveo 888 mrtvih, postavljam jednostavno pitanje. Gde su bili ti demonstranti kada je trebalo spasiti ne 888, već 300.000 ubijenih u pokoljima u Darfuru? Zašto nikada nisu izašli na ulice dok je Putin uništavao Grozni i dok je desetine hiljada Čečena pretvarao u divljač za odstrel? Zašto su ćutali kada je tokom beskrajnih godina i u srcu Evrope, uništavano 200.000 Bošnjaka, čiji je jedini zločin bio to što su rođeni kao muslimani? Očigledno je da postoje ljudi za koje dobar musliman postoji samo u ratu protiv Izraela. Još bolje: evo novih stručnjaka politike „dva aršina“, koji su zabrinuti za patnje  muslimana samo onda kada za njih mogu da okrive Jevreje. Autor ovih redova bio je u prvom redu mobilizacije za odbranu Darfuraca, Čečena, Bošnjaka. Već četrdeset godina se zauzima za osnivanje samostalne palestinske države, koja bi postojala pored izraelske. Stoga ćete mu dozvoliti da, po ta dva osnova, proglasi navedene stavove ništavnim i odvratnim.

 
Le Point, 15.01.2009.

Prevela Olja Petronić

Peščanik.net, 08.02.2009.