Nedelja, 11.05.2014, uveče
Leškarim pored TV-a i čujem da se od srede za nekoliko dana najavljuju obilne padavine (60 litara po kvadratnom metru za 24 sata). Pokušavam da shvatim koliko je to. Zamišljam kako tolika kiša pada, a ja nemam krov. Pomnožim tri dana sa 70 kvadrata stana i 60 litara vode i dobijem 12.600 litara. Uf, 12,6 tona vode u mom stanu (pa ni temelji ne bi izdržali, jer sam na trećem spratu). Ustajem, stavljam sve Barbine (moj pas) peškire na pranje, vadim cipele i jaknu za kišu (koje sam već odložio) i izlazim sa njim pola sata ranije u šetnju. Produžavam šetnju još sat vremena pomislivši kako ćemo narednih dana biti zarobljeni u kući i izlaziti samo koliko da Barba obavi nuždu. Već me pomalo hvata panika od pomisli da nailaze oni retki dani kad pomalo zažalim što imam psa. Kažem sebi, ma dobro je, makar smo na Bežaniji, to je visoko, ako bude poplave neće valjda dopreti do nas. A ako baš i dopre, onda mora da je to taj POTOP… tu je kažu čovek nemoćan. Pa dobro, opet pomislim, nisam ja nadčovek, šta bude biće, plivaćemo, toliko znamo. Još i pomislim, onako ironično, pa imamo mi i Supermana, u KRAJNJOJ LINIJI doći će da nas spase.
Sreda, 14.05.2014, radni dan
Nervoza na poslu, država nam duguje 303.000 dinara. Već pet i po meseci nikako da obračuna, pa da nam vrati. Nama to znači, mi smo ti MALI PRIVREDNICI, kojima non-stop pomažu. Došla nam je i opomena da treba hitno da platimo 84.000 dinara na ime nekog poreza za period od tri meseca, za koji smo mi još početkom januara izračunali da iznosi 2.500 dinara mesečno. Kivan sam na sve, prvenstveno na sebe (što sam ostao), pa onda na državu i taj bezobrazluk. Trčim od šaltera do šaltera, od poreske do banke, od banke do kupca, dugujemo dobavljaču, duguju nama, stres puta 100. A i ova kiša lije kao iz kabla, ne prestaje. Jedva čekam da se završi ovaj smrdljivi dan, pa da legnem i šćućurim se, pokušavajući da zaspim.
Četvrtak, 15.05.2014, radni dan
Standardno – nervoza. Je…na kiša i dalje pada. Već prolazi radni dan. Koleginica se brine kako će da stigne do kuće, kaže juče je putovala sat i po. Traži da upalimo TV i vidimo šta se dešava. Srećom imamo moj TV, jer pas i ja živimo u firmi. Mojoj firmi. Palimo ga. Ja i dalje ne znam šta se dešava… ne gledam često TV… ne mogu odavno da slušam sve te laži, utiču mi na zdravlje. Prvo ugledasmo Supermana, kako negde u Obrenovcu spasava ljude. Onda i ona dva poltrona (ministre pravde i unutrašnjih poslova), kako prerušeni u Batmana i Robina, prateći ga u stopu, takođe spasavaju ljude. Plačljivi izrazi lica i panika. U sekundi mi sve postaje jasno – ZAKASNILI SU!
Nedelja, 18.05.2014, neradni dan
Kiša je napokon stala, sunce je izmilelo. I pas je srećniji. Ja nisam. Pod utiskom sam svega što se izdešavalo. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome. Još više sam kivan, a evo i zašto:
Ako sam ja kao obični i pri tom sluđeni građanin u nedelju pretpostavio da će biti velikih kiša i pitao se, doduše s podsmehom, šta ako voda dođe do vrha Bežanijske kose (ali ipak se pitao), valjda su ljudi nadležni za vremenske nepogode znali mnogo više od mene. Pri tom (proverio sam) prognoze su objavljene još u subotu 10.05.2014. Znači, ZNALI SU!
Pa da rekonstruišemo:
Nedelja, 11.05.2014, uveče
Čuli su svi, izračunali su 12,6 tona, shvatili da može da bude ozbiljno i još ozbiljnije imajući na umu da su još u osnovnoj školi čuli za sile prirode. Dogovorili su se iste večeri da ujutru dođu pola sata ranije, da ispiju kafu, ispuše cigare i krenu da rade u pola osam.
Ponedeljak, 12.05.2014, radni dan
07:30 – 08:30, dogovaraju se i prave dopis.
08:30, prvo su valjda svim lokalnim vlastima poslali dopis (bilo bi bolje mail) sa objašnjenjem zbog čega pišu i sa nekoliko pitanja:
Kad ste poslednji put čistili kanale?
Kad ste poslednji put imali poplavu i šta ju je izazvalo?
U slučaju da se dogodi ili opet dogodi, koliko imate, a koliko vam treba lopata, peska, džakova, čamaca, pumpi, ljudstva i opreme?
Da li imate i koji su objekti od vitalnog značaja za vas i sve nas?
Dali su im rok od dva sata za odgovore, sa naznakom hitno, kažnjivo i do daljnjeg se ne ide kući.
08:30 – 10:30, dok ovi odgovaraju na postavljena pitanja, oni svako u svom resoru, takođe prikupljaju informacije o posledicama moguće katastrofe.
10:30, informacije su na stolu.
10:30 – 12:30, informacije se obrađuju. Ako treba, apeluje se i zove 1.500 matematičara da ih obrade u roku.
13:00, bilo je ipak preambiciozno, kasnilo se pola sata. Informacije su obrađene i na stolu.
13:00 – 14:00, svi se povlače u svoje odaje, da na osnovu obrađenih informacija na miru razmisle i donesu neophodne odluke, svesni, svako ponaosob, mogućih posledica i sopstvene odgovornosti (vreme za zabrinutost, makar na licu).
14:00 – 15:00, dogovaraju se šta im je činiti.
15:00 – 15:30, pauza za jelo, kafu, cigare, puderisanje i nameštanje kose.
15:30, Superman izlazi pred kamere, sa leve strane je Batman, sa desne Robin, u pozadini svi ostali specijalci. Saopštava odluku i upućuje apel.
Saopštenje, odluka i apeli glase:
Da će verovatno biti velikih poplava, da su oni došli pola sata ranije, prikupili informacije i doneli odluke. Da će se već danas u popodnevnim časovima obaviti pripreme, a da će se tokom utorka poslati svuda sva neophodna oprema i ljudstvo.
Mole se građani da tokom utorka smanje kretanje na minimum, kako bi se transport ljudstva i opreme normalno odvijao. Mole se građani da u tim i tim mestima već u sredu napuste domove i pokušaju da se smeste kod rodbine i prijatelja, a da utorak iskoriste da obezbede životinje, stvari i objekte. Da će se kriminal, ukoliko nastane u haosu, tako i tako kažnjavati i da su već doneli uredbu o tome, sutra je na skupštini. Da se u slučaju da nemaju rešenje, građani obavezno jave na te i te brojeve i te i te adrese.
SOS… SOS… SOS!
Moli se međunarodna zajednica da nam hitno pritekne u pomoć i pošalje TAČNO toliko i toliko ljudi, čamaca, pumpi i ostale opreme.
Četvrtak, 15.05.2014, radni dan
… Palimo TV. Prvo ugledasmo Supermana, kako se ozarenog lica, negde u Obrenovcu hvali kako je na vreme spasao hiljade ljudi. Zatim i ona dva poltrona Batmana i Robina, kako likuju i skaču od sreće. Srećni izrazi lica i kolo na sve strane. U sekundi mi sve postaje jasno – STIGLI SU.
Nedelja, 18.05.2014, neradni dan
Kiša je napokon stala, sunce je izmilelo. I pas je srećniji… i ja sam srećan!
Peščanik.net, 19.05.2015.
