Matematička logika nas uči da se za svaki iskaz o kome se može doneti sud da li je ispravan ili ne (tačan ili netačan), može napraviti obrnuti iskaz (negacija). Ovo je jedna od retkih tvrdnji sa kojom se slažu i nauka i religija. Toma Akvinski je tako lepo rekao da dve kontradiktorne stvari ni Bog ne može da učini istovremeno tačnima. Znači, kada ste u dilemi kako da ocenite ispravnost nekog iskaza, pokušajte da ga negirate.
Primeri ove mentalne vežbe mogu biti iskazi iz Inicijative za spas Srbije, začetnika Nove vlaške političke misli (NVPM) Đorđa Vukadinovića. Za svaki iskaz iz Inicijative kreiran je iskaz u potpunosti ili dovoljno obrnut od orginalnog. Vaše je da ocenite koji vam od tih iskaza deluje ispravno.
Ako ovu staru metodu, nazovimo je vlaškom, primenite na programe srpskih političkih partija i probrane negacije sakupite u jedan dokument, možete završiti sa smislenim programom, koji će imati potencijal da Srbiju pomeri sa mrtve tačke.
Iskazi i negacije
1. да се о најважнијим државним питањима од значаја за све грађане одлучује непосредно демократски, а не унутар уских интересних и олигархијских група.
1. izgradnja demokratskih institucija, više medijskog prostora za građanske inicijative i nevladin sektor.
2. што хитније расписивање референдума о приступању ЕУ и НАТО (са забраном поновног расписивања у року од 10 година) уз обавезу свих државних институција да се стриктно придржавају и раде на примени тих одлука какве год оне биле.
2. edukacija najšire populacije kroz medije o tome šta je ideja EU, šta su dobre a šta loše strane ulaska u EU i NATO; referendum na ovu temu je moguć tek kada javnost bude upoznata sa svim relevantnim informacijama i prognozama.
3. уношење у кривични закон казнених одредби против пропагирања сецесионизма, распарчавања, издаје или окупације земље, као и о вређању достојанства земље и националне части.
3. garantovanje slobode misli, savesti i uverenja, pravo da se ostane pri svom uverenju ili da se ono promeni prema sopstvenom izboru.
4. одузимање националне фреквенције емитерима и новчано кажњавање медија за горе наведене врсте преступа.
4. donošenje liberalnijeg zakona o informisanju sa većom zaštitom lica koja u procesu informisanja učestvuju i sa odredbama koje bi rad medija učinile transparentnijim.
5. увођење обавезног годишњег тестирања на дрогу за министре, посланике и одборнике, као и за све јавне службенике (укључујући и просветне и здравствене раднике).
5. posedovanje droge za ličnu upotrebu tretirati kao prekršajno delo; edukovati omladinu o štetnom dejstvu cigareta, alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci.
6. обавеза НВО, медија и других организација, регистрованих у Србији, да свако финансирање из иностранства посебно назначе на сајту, у емисијама или у штампаном издању, са навођењем износа и називом финансијера.
6. poštovanje prava na privatnu svojinu i zakona o zaštiti ličnih informacija.
7. стриктни реципроцитет у економским и политичким односима са земљама у окружењу у којима постоји неравноправан и непријатељски третман српске робе и капитала, као што је случај у Хрватској и Словенији.
7. nepristrasna i otvorena ekonomska politika koja bi podsticala razvoj konkurentne industrije.
8. смањење броја посланика и поделу Србије на 150 изборних јединица, у којима се бира посланик са именом и презименом, као представник грађана, а не странака; примену истог принципа и на одборнике у скупштинама општина; могућност смене посланика и пре истека мандата.
8. podela države na 7.061.712 izbornih jedinica unutar kojih se bira poslanik imenom i prezimenom; kako bi se smanjili troškovi, sve sednice parlamenta održavaju se onlajn preko tvitera i fejsbuka (ionako je većina političara više tamo nego u realnom svetu).
9. укидање обавезних, бесмислених и понижавајућих „женских квота“ у свим телима и институцијама, или, пак, увођење сличних обавезних квота и за друге категорије.
9. poštovanje prava i ravnopravnosti žena; zalaganjem a i pozitivnom diskriminacijom povećati učešće žena u javnom životu, politici i upravnim organima.
10. поништавање неуставних и „државоликих“ (грб, застава, „главни град“) одредби Статута АП Војводине и доношење новог документа који не би садржавао елементе нестабилности, дуплирања надлежности и увећања бирократије;
10. regionalizacija zemlje u kojoj bi AP Vojvodinina imala specifičan tretman u skladu sa svojim istorijskim i kulturnim specifičnostima, sa autonomnom zakonodavnom i izvršnom vlašću.
11. „дебеоградизација“ власти која не би ишла на уштрб државног јединства; измештање појединих институција и министарстава у регионалне центре ван Београда;
11. „deidiotizacija“ vlasti koja ne bi išla na uštrb ponižavanja nacije; izmeštanje pojedinih ljudi iz vlade, opozicje i redova političkih analitičara u ustanove za mentalno zdravlje.
12. хитно оснивање Српске развојне банке, о чему се годинама говори, али што се непрестано опструира од стране страног банкарског лобија који на тај начин исисава ионако недостајућа средства из српске државе и привреде.
12. hitno zaustavljanje osnivanja Razvojne banke; razvojne banke su svuda u svetu, pa čak i u Nemačkoj, bile izvor korupcionaških afera i zloupotreba.
13. апсолутни нагласак на производни сектор, а посебно на пољопривреду и прехрамбену индустрију као годинама запостављену, а највећу развојну шансу; већу оријентацију на исток, нарочито на за нас отворено и компатибилно тржиште бившег СССР и земаља Средњег и Блиског истока.
13. apsolutni prestanak stavljanja naglaska na bilo koji sektor od strane države; država nije u stanju da oceni šta su profitabilne grane i treba da prestane da se meša u ekonomiju i postane što jeftinija.
14. увођење „кризног“ пореза на профите страних банака и осигуравајућих друштава.
14. izmeniti poresku politiku u skladu sa trendom u svetskoj bankarskoj regulativi da su porezi kontraciklični sa krizom, odnosno da banke veće poreze plaćaju van krize a manje tokom krize; cilj ovakve regulative je da se u periodu kada nije kriza akumulira kapital za period krize, a tokom same krize, nižim porezima, da se bankama olakša poslovanje i poveća verovatnoća preživljavanja bankarskog sektora.
15. обавеза послодавца да раднику којег отпушта као технолошки вишак исплати отпремнину у висини двогодишње радникове плате.
15. manje mešanje države u poslovnu politiku kompanija; olakšavanje procedura zapošljavanja i otpuštanja kako bi se brže došlo do optimalne alokacije ljudskog kapitala, kako bi najbolji ljudi zauzeli mesta koja im pripadaju u ekonomskom sistemu.
16. фиксно везивање пензија за раст плата у државној управи и обрнуто.
16. smanjivanje državne administracije; manji upliv dnevne politike u državne agencije i fondove.
17. обавезна стерилизација за силоватеље у поврату; отварање дебате о поновном увођењу смртне казне за најтеже и посебно окрутне злочине.
17. poštovanje prava na život i nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta; sistematska reforma pravosuđa kako bi se između ostalog nasilnicima izricale kazne propisane zakonom.
18. забрана хомосексуалне пропаганде и промоције међу малолетним лицима.
18. garantovanje svih sloboda i ljudskih prava; edukacija omladine i šire populacije o toleranciji i važnosti poštovanja ljudskih prava.
19. обавезно коришћење ћирилице као уставом прописаног писма у свим облицима јавне комуникације (осим за националне мањине).
19. ravnopravnost latinice i ćirilice u svim oblicima javne komunikacije (osim za nacionalne manjine); jedna od specifičnosti našeg jezika je da ga pišemo na dva pisma te tu specifičnost treba čuvati kao kulturno nasleđe i naš brend.
20. обавезна основна војна обука у трајању од три до шест месеци.
20. dalja profesionalizacija i standardizacija vojske. Iskustvo istočnoevropskih zemalja pokazuje da priliv stranih investicija i ekonomski rast ide u korak sa boljom bezbednosnom situacijom.
Peščanik.net, 29.04.2012.
