Prekinuti sa zastrašivanjem organizatora Povorke ponosa
Povodom sve češćih pritisaka na organizatore Povorke ponosa u Beogradu, Koalicija protiv diskriminacije podseća na obaveze organa javne vlasti koji su u skladu sa članom 3. Zakona o zabrani diskriminacije dužni da „efikasno štite od svih oblika diskriminacije“. Koalicija pozdravlja sve dosadašnje izjave i garancije Ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i poziva ga da svojim ličnim prisustvom deluje preventivno na pretnje nasiljem i istovremeno lično podrži sve pripadnike policije koji će obezbeđivati skup.
Pretnje nasiljem nad učesnicima Povorke ponosa predstavljaju najavu vršenja krivičnog dela iz člana 151. Krivičnog zakonika Srbije („Sprečavanje javnog skupa”), dok su najave napada na policiju otvoreni poziv na vršenje krivičnih dela iz članova 322, 323 i 324. istog zakona, a tiču se napada na službena lica u vršenju dužnosti. Koalicija protiv diskriminacije poziva tužilaštvo i policiju da i pre početka Povorke ponosa adekvatno reaguju na pozive i pripreme za masovno kršenje zakona i Ustava Srbije.
Objavljivanje informacija o „kontraokupljanju građana i desničara“, „težim incidentima i obračunu dveju strana“ („Večernje novosti“) i o detaljima nasilja koje se sprema prema učesnicima povorke ukoliko ne odustanu od skupa („Politika“), pokušava se stvoriti utisak u javnosti da postoje dve strane i da će se one sukobiti tokom Povorke ponosa. Ovakvim tekstovima se dodatno vrši pritisak na organizatore i daju prioritet željama nasilnika. Koalicija protiv diskriminacije podseća da su organizatori Povorke ponosa skup najavili dva meseca ranije, prijavili ga u skladu sa zakonom, održali sastanke sa svim relevantnim organima javne vlasti, a da sa svoje strane garantuju da učesnici skupa neće biti nasilni. Sa druge strane, pripadnici desničarskih organizacija i navijačkih grupa, direktno ili indirektno pozivaju na nasilje još od prvih najava da će se Povorka ponosa održati ove godine.
Koalicija protiv diskriminacije smatra da je nedopustivo da se odgovornost za nasilje prebacuje na građane koji poštuju zakon i da se sloboda mirnog okupljanja ograničava zbog pretnje nasiljem. Država je odgovorna da zaštiti fizički integritet građana, naročito kada je on motivisan mržnjom zbog pripadnosti nekoj grupi. Istovremeno, prema članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, ne mogu se „nametati obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne nameću drugom licu ili grupi lica“.
U slučaju Backovski i drugi protiv Poljske, povodom zabrane Gej Prajda u Varšavi 2005. godine, Evropski sud za ljudska prava je zaključio da vlasti „imaju pozitivnu obavezu da osiguraju istinsku i efektivnu slobodu udruživanja i okupljanja i to naročito kada su u pitanju oni koji su nepopularni zbog svoje pripadnosti nekoj manjinskoj grupi i samim tim izloženi diskriminaciji“.
Usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije je bio samo prvi korak u smanjenju diskriminacije u Srbiji. Puna primena zakona bez izuzetaka je u interesu društva i države i Koalicija protiv diskriminacije očekuje od svih predstavnika vlasti da jasno podrže one koji poštuju zakon i ličnim prisustvom pokažu da nasilje nije prihvatljivo.
Koalicija protiv diskriminacije, 15.09.2009.
Prekinuti sa negiranjem ljudskih prava građana Srbije
Koalicija protiv diskrminacije poziva sve društvene aktere u Srbiji da korišćenjem svojih ustavnih prava ne pozivaju na ograničavanje prava drugih građana. Političke partije, mediji i predstavnici vlasti ne mogu koristeći svoje pravo na slobodu političkog udruživanja i slobodu izražavanja garantovanu Ustavom, pozivati druge da ova ista prava ne koriste. Istovremeno, Koalicija očekuje od svih da ne izjednačavaju one koji javno prete nasiljem sa građanima koji postupaju u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.
U svojoj izjavi za medije, Slobodan Vuksanović, direktor Informativne službe Demokratske stranke Srbije, naveo je da je „glupo“ da se okupi grupa muškaraca sa transparentom „mi volimo žene”, isto koliko će biti to biti kada se budu okupili muškarci sa transparentom „mi volimo muškarce“. On je naveo da je to razlog zbog koga ova partija poziva organizatore da odustanu od skupa. Ne sporeći pravo na lični stav, slobodu političkog udruživanja i iznošenja političkog stava, Koalicija smatra da i DSS kao i sve druge partije moraju odustati od poziva građanima da ne koriste svoja prava. Na slučajeve zahteva za odustajanjem od svojih ljudskih prava, Koalicija protiv diskriminacije je ukazivala od svog osnivanja. Zahtevi Romima u Beogradu da odustanu od prava na slobodu nastanjivanja, zahtevi da deca sa posebnim potrebama odustanu od prava na obrazovanje ili da osobe sa invaliditetom odustanu od korišćenja javnih prostora, samo su neki od primera iz proteklog perioda.
Koalicija protiv diskriminacije podseća da većina političkih partija još uvek nije jasno i nedvosmisleno osudila pozive na nasilje i uputila takvu jasnu i nedvosmislenu poruku svojim biračima i simpatizerima, iako je Gej-Strejt Alijansa, jedna od članica Koalicije uputila takav poziv još pre nedelju dana. Zbog toga i ovom prilikom pozivamo sve političke partije da to učine što pre. Istovremeno, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, mediji moraju na pretnje nasiljem i diskriminacijom ukazivati kritički, a ne direktno ili indirektno promovisati one koji javno zagovaraju kršenje zakona i Ustava.
Koalicija protiv diskriminacije smatra da je veoma opasno olako prihvatanje nasilja navijačkih i nacionalističkih grupa, kao nešto što je normalno u Srbiji. Napadi na policajce koji sprovode zakon ili pretnja da će do takvih napada doći ne tolerišu se ni u jednoj državi, bila ona demokratska ili ne. Život i osnovna prava građana ne mogu zavisiti od volje nasilnika, njihove brojnosti ili planova. Do sada pokazana namera državnih organa mora biti sprovedena u delo.
Koalicija protiv diskriminacije, 16.09.2009.
Dosledno primeniti član 387. Krivičnog zakonika Srbije
Koalicija protiv diskriminacije pozdravlja pozive na uzdržavanje od nasilja koje su proteklih dana uputili neki od najviših predstavnika vlasti u Srbiji. Izjava Republičkog Javnog tužioca Slobodana Radovanovića da će svako ko krši zakon biti procesuiran predstavlja prvu jasnu garanciju reakcije pravosudnih organa u slučaju pokušaja napada na učesnike Povorke ponosa. Međutim, Koalicija podseća sve državne organe da su pre dve nedelje usvojene izmene Krivičnog zakonika Srbije, kojima je značajno dopunjen član 387. koji se odnosi na rasnu i drugu diskriminaciju.
U svojoj izjavi televiziji B92, tužilac Radovanović je zatražio uzdržavanje od nasilja prema učesnicima Povorke ponosa i najavio krivične postupke protiv svih koji narušavaju javni red i mir. Međutim, pretnje organizacija „Obraz“, „SNP 1389“, „Naši“ i navijačkih grupa okarakterisao je kao „polemičke tonove“ i „oprečne stavove“ i zaključio nema potrebe da Tužilaštvo reaguje sve dok „ne nastupe posledice“.
Koalicija podseća da je članom 387. stav 2 Krivičnog Zakonika iz 2005. godine predviđena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina za svakog ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. Izmenama zakona koje su usvojene 31. avgusta ove godine, ovaj član je dopunjen stavom kojim se predviđa kazna od tri meseca do tri godine za svakog „ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora“. Sve dosadašnje pretenje iznete u medijima, ispisani grafiti u Beogradu i poruke na forumima već poznatih grupa, mogu se podvesti pod ovo krivično delo.
Istim izmenama ovog člana Krivičnog zakonika zabranjeno je svako širenje, činjenje dostupnim slika, tekstova i ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje prema grupama koje su zaštićene zbog svog ličnog svojstva. I za ovo krivično delo zaprećena je kazna do tri godine zatvora.
Koalicija protiv diskriminacije očekuje od svih državnih organa, a pre svega od policije i tužilaštva da istu pažnju posvete pretnjama nasiljem koje se upućuju pre Povorke ponosa, koliko i eventualnim pokušajima ometanja skupa i napada na učesnike Povorke. Broj javno iznetih pretnji od strane poznatih počinilaca je dovoljan razlog za reakcije institucija, a Krivični zakonik se ne sme primenjivati samo u najtežim slučajevima, već uvek kada je prekršen.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Gej-Strejt Alijansa, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“, Gayten LGBT.
Koalicija protiv diskriminacije, 17.09.2009.
Peščanik.net, 17.09.2009.
