Nakon 2000. godine međunarodna zajednica i donatori koji su podržavali žrtve kršenja ljudskih prava procenili su da će političke promene u Srbiji nužno dovesti do opadanja nasilja i pristisaka na slobode, posebno novinara, kao i da će reakcija policije i pravosuđa na takve slučajeve biti sasvim drugačija. Pretpostavljalo se, konačno, i da će imovinsko stanje novinara biti bolje te da će i sami biti sposobni da potraže zaštitu kada su im prava ugrožena.
Ove pogrešne procene rezultirale su u gotovo potpunom odsustvu zaštite novinara i medija koji su izloženi nesmanjenim pritiscima, konstatovao je Goran Miletić iz organizacije Civil rights defenders koja, uz Media Legal Defence Intitiative podržava projekat besplatne pravne pomoći za članove Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Dvogodišnji rezultati projekta predstavljeni su u ponedeljak na stručnoj debati u Medija centru, gde je iznet podatak i da je do sada pravnim savetima odgovoreno na preko stotinu pitanja vezanih uglavnom za zloupotrebe radnih prava kao i pitanja autorskih prava, dok se pred sudom zastupa 17 novinara u 13 slučajeva, od čega su do sada nepravosnažno rešena tri slučaja, i to presudom u korist novinara.
Kriterijumi za zastupanje članova NUNS odnose se pre svega na poštovanje novinarskog kodeksa, kao i strateški značaj pojedinih slučajeva čije bi sudsko rešavanje moglo poslužiti kao uzor u zagovaranju zakonskih promena i unapređenja sudske prakse. Pažnja se posebno poklanja i slučajevima koji se tiču člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (sloboda govora), kao onim vezanim za teme od javnog značaja.
Advokati koji zastupaju novinare predstavili su nekoliko primera iz grupe predmeta koje su odabrali za zastupanje a koji ukazuju na spornu praksu lokalnih sudova.
Na konferenciji je konstatovano i da se kroz veštački kreirane diskusije pažnja javnosti skreće sa statusa novinara i slobode izražavanja, naročito kada je reč uzrocima lošeg stanja – zakonima, sudskoj praksi, nedostatku stručne literature, deficitu provere državne pomoći kao novog oblika kontrole nad medijima.
Učesnici su upozorili i na decenijsko razvlačenje izrade zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je poslednjih meseci opet vraćen na sto posle bezbroj formiranih i raspuštenih radnih grupa. Osnovnu prepreku, ocenjeno je, čini advokatska komora Srbije koja pruža direktan otpor u pokušaju da zadrži monopol nad pružanjem pravne pomoći. Pritisak javnosti da se iz nacrta izbriše odredba prema kojoj ovu vrstu pomoći mogu pružati samo advokati unekoliko je urodio plodom, ali se sada razmatra ideja da se propišu vrste slučajeva u kojima bi građani mogli dobiti besplatnu pravnu pomoć, kao i da se ograniči sloj korisnika čime bi se ovaj zakonski instrument sveo na oblik socijalne pomoći i ostao izvan domašaja mnogim žrtvama kršenja ljudskih prava, uključujući i novinare.
Diskusija je, međutim, uglavnom protekla u raspravi o kršenju ljudskih prava koje vrše sami novinari u tabloidima.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 25.06.2013.
