Fotografije čitalaca, Vedran Bukarica, iz albuma Minions (Podanici)

Fotografije čitalaca, Vedran Bukarica, iz albuma Minions (Podanici)

U rijalitiju „Vlada Srbije” Aleksandar Vučić koristi nekoliko recepata, oprobanih u sličnim TV programima, za koje se nada da će mu doneti pobedu, to jest da će na kraju ostati sam u Vladi – bez opozicije, bez kritičara, bez nepotrebnog garnirunga kao što su predsednik, poslanici, ministri. Jedan od recepata je kuknjava „za sve pare” – da je on svima za sve kriv, da je neshvaćen i progonjen. Taj pristup kod građana treba da probudi empatiju, majčinska osećanja, bratsku ljubav pa da odlučno počnu da ga brane – na pijaci, u svađi sa TV-om, u izjavama za medije i gostovanjima u jutarnjim programima – kako ko ume i kakva mu se prilika ukaže.

Drugi recept je buka, bes. Ako ne „pali” ljubav, upaliće, valjda, strah. Pa premijer proziva „kritizere iz udobnih fotelja” kako ništa nikad nisu radili, a poluistinama ili neistinama, povišenim tonom veliča sopstvene rezultate. Novinari onda odustaju, ne samo od pitanja već i od bavljenja temama koje su otvorili „kritizeri”.

I kad već premijer uživa u toj svojoj predstavi, zašto mu ne ponuditi materijal, scenario. Hajde, na primer, da zaključimo da je premijer lično odgovoran zato što je nekoliko naivnih građana iskeširalo 33.000 evra čoveku koji se predstavljao kao Vučićev savetnik i obećavao da će im izdejstvovati neke usluge. Dok mnogi „kritizeri” pokušavaju da izračunaju koliko Srbiju koštaju pogrešni potezi ove Vlade, u ovom slučaju netransparentnost ima cenu istaknutu u saopštenju MUP-a o hapšenju lažnog savetnika – 30.000 evra i 350.000 dinara.

Naime, peta je godina kako kroz medije paradiraju savetnici premijera, hvaleći njegove poteze. O postojanju savetnika ne saznajemo iz saopštenja Vlade, da je neko angažovan i da će imati konkretna zaduženja za koja će biti plaćen određeni iznos. Obično se u medijima pojavi izjava u kojoj savetnik podržava politiku Vlade i premijera, ili mediji saznaju da je savetnik kritikovao nekog unutrašnjeg neprijatelja, kolebljivca u sopstvenim redovima ili tradicionalnog mrzitelja iz regiona. Strani savetnici donose nam rešenja koja će unaprediti i ovako kvalitetan rad, a česta aktivnost im je i da, predstavljeni bivšim funkcijama, u režimskim medijima „objektivno” hvale onog koga savetuju. („Bivši italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini, koji danas boravi u Skupštini Srbije, izjavio je da je u govoru mandatara Aleksandra Vučića važna izbalansirana spoljna politika i da bi Srbija mogla da bude most između Rusije i Evropske unije. Iako mandatarov govor još traje, Fratini je izašao iz sale i pohvalio ga.”)

Javnost je zatrpana savetnicima do te mere da smo nedavno mogli da pročitamo vest da su se gradonačelnici dva grada (obojica iz SNS-a) sastali na inicijativu premijera da razmene iskustva u privlačenju investitora, a na sastanku im se pridružio i Vučićev savetnik za privlačenje investicija!

Brojni pokušaji organizacije Transparentnost Srbija da od Vlade dobije informaciju o svim angažovanim savetnicima i ugovore na osnovu kojih su angažovani ostali su neuspešni.

I kada imate svemoćnog premijera, koji se pojavljuje svuda i rešava sve probleme, kada imate savetnike koje ne možete pobrojati, nije teško da se iole dovitljivi kriminalni um doseti, sabere dva plus dva i naivnim ili očajnim građanima se predstavi kao savetnik i ponudi da za novčanu naknadu prekoredno reši ono što ih muči.

Nije vam valjda i za ovo Vučić kriv, zavapiće neko iz eskadrona branilaca lika i dela. Jeste, kriv je, jer neguje, zaliva i đubri gusto šipražje netransparentnosti kojom je okružio svoj rad (ili rad Vlade, ima li razlike), a u bučnim performansima objavljivanje dela dokumenata, probranih informacija ili mahanje „transparentnim papirima” pred kamerama predstavlja kao otvorenost.

Šta kažu propisi? Zakon o Vladi propisuje da predsednik i potpredsednik Vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike, one sa kojima se zasniva radni odnos i one sa kojima se odnos uređuje ugovorom, uz naknadu za rad prema merilima koje odredi Vlada.

Zakon takođe propisuje da predsednik Vlade može da osnuje savet za ekonomski razvoj, savet za državne organe i javne službe i druge savete. Ovi „drugi saveti” dodati su upravo u vreme Aleksandra Vučića i obesmislili su nabrajanje poimenice prva dva saveta. Članove saveta postavlja i razrešava predsednik Vlade i oni nisu u radnom odnosu u Vladi.

Gde se i kako u tu priču uklapaju ljudi koji su u medijima od 2012. godine plasirani kao savetnici (to je ona situacija kad mediji saznaju kako je savetnik vikao na ministre, ili mediji pitaju savetnika šta misli o tome kako Vlada vodi politiku u oblasti za koju je on zadužen) ili su ih sami identifikovali malobrojni mediji koji su pokušavali da rasvetle ovaj tunel.

Mogli smo da saznamo da je Suzana Vasiljević savetnica za medije, Dragan Glamočić za agrar, Milorad Veljović za bezbednost, Nemanja Stevanović za investicije, Siniša Mali za privredu i finansije, Dragan Đoković za borbu protiv korupcije, Đerđ Matković za diplomatiju, Gojko Radić za nešto, Aleksa Jokić, sudeći po medijskim napisima, za „ribanje ministara”, dok je Vladimir Božović nakon dužeg vremena provedenog u oblasti policije i borbe protiv korupcije postao savetnik za regionalnu saradnju i vere.

Tu su u prethodne 4,5 godine bili (ili su još uvek) i Alfred Guzenbauer, Franko Fratini, Dominik Stros Kan, Jerg Heskens, Zakari Heris (savetnik Tima za specijalne projekte u Kabinetu predsednika Vlade), Toni Bler i Alister Kembel. Nakon što se (iz patriotsko srbskog bloka, ali uz svesrdnu podršku „evropske opozicije”) podigla buka oko angažovanja Blera i njegovog spin doktora na poslovima savetovanja i stvaranja „deliveri junitsa”, dobili smo „umirujuću” izjavu i „saznanje” medija da njihovo angažovanje ništa ne košta građane, jer to plaćaju naši prijatelji Emiraćani.

Ugovori, braćo moja, a ne zvona i izjave. Imamo li ugovor o donaciji, kakav se potpisuje uz škljocanje kamera i kad neka lokalna samouprava pokloni automobil MUP-u, a kamo li kad druga država pokloni savete koji treba da utiču na način (ili pravac) delovanja Vlade?

Na kraju, ne samo što nismo videli nijedan od ovih ugovora o savetima i savetnicima, niti saznali ko, šta, kako i zašto radi u „deliveri junitsima” nego smo dobili – nove savetničke timove. U septembru je Vlada odlučila da formira četiri nova tima: za povezivanje Srbije sa Evropom i svetom, za stvaranje ekonomskih prilika za sve, za pružanje boljih usluga, kao i za zaštitu ljudskih prava i bezbednost.

Ima li tu prostora za nove savetnike? I kako ćemo proceniti šta su postigli oni stari ili bivši, po kojoj ceni ili za čiji račun ako nismo videli (pravi) ugovor po kojem su angažovani? Ali ne treba brinuti da bi od previše transparentnosti moglo da nam pozli. Premijer sad može da temu tajnih savetnika skrene na kuknjavu: „Pa zar sam ja kriv i zbog prevaranata i lažnih savetnika?”

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 23.10.2016.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)

Author: Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).