„Ekstremni uslovi”, biranim rečima je finski kustos Mika Hanula opisao prilike u kojima rade njegove kolege u Srbiji. Hanula je gostujući koautor 53. Oktobarskog salona, jedne – zapravo jedine godišnje reprezentativne smotre autora u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti u Srbiji. Salon bi trebalo da bude otvoren u subotu 22. septembra ali to još uvek nije izvesno, upravo zbog uslova koje Hanula pominje.
Za početak, ekstremno je propala zgrada Geodetskog zavoda u kojoj bi Salon trebalo da se održi. Reč je o jednoj od najlepših građevina beogradske Savamale – zapuštenog kvarta uz obalu Save čija se „kreativna okupacija“ mukotrpno sprovodi poslednjih godina, kroz razne privatne i vaninstitucionalne inicijative. Usamljena zgrada u Karađorđevoj ulici, podignuta 1907. godine, gotovo je amblematski simbol rušenja i urušavanja grada koji ne zna šta bi sa onim ostacima kulturnog nasleđa što nekako prežive vreme nasilja i devastacije. Odgovarajući par iz novije istorije nalazi se prekoputa zgrade bišeg geozavoda, sa druge strane reke – Muzej savremene umetnosti, čije je urušavanje tek započeto uskraćivanjem novca za završetak rekonsktrukcije.
Iako oronula, ova zgrada nije pusta – u njoj radi Pravosudna akademija čiji je direktor i ustupio prostor organizatorima Salona. Međutim, tri nedelje pre svečanog otvaranja, stvoriće se uslovi koji se svakako mogu opisati kao ekstremni. Zaštitnik građana Srbije, Saša Janković, oglasio se iznenada na svom twitter nalogu. Uobičajenih 140 slovnih mesta mikrobloga bilo je dovoljno za protest zbog održavanja Oktobarskog salona u zgradi geozavoda, koju je MUP „proglasio nebezbednom za javne događaje i korišćenje“, i konstataciju: „Ovaj put pišem prijave“.
Zbog čega je Ombudsman uistinu zabrinut ostalo je nejasno, budući da se više po ovom pitanju nije oglašavao – ne računajući kratkotrajnu raspravu na twitteru oko festivala Mikser, održanog početkom leta u istom prostoru sa daleko više posetilaca, i to onih znatno razigranijih od uobičajene publike Salona. Mada ni najavljene prijave nisu stigle do javnosti, i uprkos tvrdnji da su potrebne dozvole dobijene, dva dana uoči otvaranja organizatori ne znaju hoće li Salona ove godine uopšte biti.
Ekstremnih uslova, dabome, ima još. Osnivač Oktobarskog salona je Grad Beograd a njegov organizator Kulturni centar Beograda, čijoj direktorki čaršija upravo odbrojava poslednje dane na funkciji. Saopštavajući javnosti da ne zna hoće li biti Salona – ne samo zbog neobjašnjivog gesta Ombudsmana, već i zbog činjenice da je Grad dosad isplatio samo jednu trećinu novca za ovogodišnji Salon, Mia David se ponovo našla u direktnom sukobu sa gradskom upravom koja polako počinje da poprima karakteristike ogoljene sile. Svoj glas protiv Mia David podigla je u vreme progona Sretena Ugričića; nekadašnji upravnik Narodne biblioteke, igrom slučaja, učesnik je ovogodišnjeg Oktobarskog salona u segmentu koji uključuje pisano/govorno svedočenje o „društvenim procesima, ambicijama, obećanjima i zabludama koji su karakterisali ovdašnji slučaj pokušaja, napretka, zastoja i sloma društvene modernizacije“.
Ucena novcem, uobičajeni mehanizam za stvaranje ekstremnih uslova u kojima se poslušnost pokazuje kao jedini izlaz, lako bi mogla označiti kraj Oktobarskog salona i pre nego što manifestacija počne. No, ukoliko uopšte bude održan, ovogodišnji 53. Oktobarski salon biće otvoren do 4. novembra, pod motom ГУД ЛАЈФ / GOOD LIFE: fizički narativi / prostorne imaginacije. Koautori izložbe su kustosi Branislav Dimitrijević i Mika Hannula.
„Modernu epohu više je nego išta karakterisala sposobnost vizije budućnosti u odnosu na koju se danas uglavnom zauzima relativistička pozicija skepse i ironije. Međutim, osnovno obećanje modernosti, a to je, pojednostavljeno rečeno, dobar život za sve, ostalo je nesvodivo mesto povezivanja individualnih želja i društvene imaginacije u procesu stalne cirkulacije”, navodi se u najavi Oktobarskog salona u kom (bi trebalo da) učestvuje četrdesetak autora iz Finske, Nemačke, Švedske, Slovačke, Turske, Bugarske, Hrvatske, Estonije, Holandije, Velike Britanije i Srbije.
Peščanik.net, 21.09.2012.
